Прочитај ми чланакСтефан Немања је најзначајнија, преломна личност српског средњег века која стоји тачно између две епохе. Није створио српску државу, није ју ни обновио, али је одиграо пресудну улогу у њеном коначном дефинисању и утемељио је нашу најефикаснију династију. Због тога је посебно занимљив његов савет поколењима која долазе
Савино “Житије светог Симеона” једно је од наших најзначајнијих средњевековних књижевних остварења; због утицаја које је имало на касније писце могло би се назвати и најзначајнијим.
Постоје две верзије, краћа коју је Сава писао током првих пет година XИИИ столећа и која се налази у оквиру Хиландарског типика, и опширнија коју је утемељитељ Српске цркве написао у својој студеничкој испосници 1208. године и сместио у Студенички типик.
Толика је важност овог житија да се чак и данас чита у тамошњим манастирским трпезаријама 26. фебруара по грегоријанском календару, на дан смрти Светог Симеона (чијим чудотворним моштима верници могу да приступе у католикону овог манастира, Цркви Успења Пресвете Богородице).
За потребе овог текста издвојићемо само оне делове који се односе на моралне поуке које је Стефан Немања дао свом сину Растку непосредно пре своје смрти, као савет будућим поколењима.
Сава каже да “у 7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити” због чега “блажени старац господин Симеон позва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога” како би му рекао следеће:
— Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твога, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде.
Немања затим наставља:
— Сине, пази на моју премудрост, ка мојим речима прилажи твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај усана мојих казујем ти. Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје. Сине мој, послушај ме сада и бићеш блажен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле примиће себи досаду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обличавај зле, да те не омрзне. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан Господња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваквим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота.
Немања, међутим, не умире у том тренутку. Сутрадан он поново најављује свој скори исход, те почиње да одбија храну и воду, и само се причешћује. Једанаестог дана фебруара Сава види “господина Симеона” како се поново спрема за одлазак па поново тражи очев последњи благослов. Немања, “подигавши руке, поче са сузама говорити”:
— Тројице света, Боже наш, славим те и благосиљам те и молим те, и представљам те, јер по трећи пут дајем благослов наследству моме. Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, Авраамов, Исааков, Јаковљев и семена праведнога, сачувај их и укрепи у држави бивше владавине моје, и помоћ Пресвете Богородице и моја, иако грешна молитва, нека је са њима од сада и до века. А пређашњу заповед дајем им: Имајте љубав међу собом! А ко од њих одступи од онога што сам им ја наредио, гнев Божији нека прогута њега и семе његово!
Сава на то каже: “Амин”.
Пређашња заповест на коју Немања подсећа Саву односи се на оно што је рекао приликом одрицања од престола и устоличења свог средњег сина Стефана:
— Јер ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе. Овоме, као и од Бога и од мене посађеном на престолу моме, ти се покоравај и буди му послушан. А ти опет владајући не вређај брата свога, но имај га у почасти. “Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, нека љуби и брата свога“.
Ово је врло лична порука: са једне стране је најстарији Вукан коме је додељена Дукља, и Немања њему каже да се покорава и да буде послушан овоме који је од Бога и од њега посађен на престо, а са друге стране је Стефан који владајући не треба да вређа брата. Нажалост, браћа су заратила врло брзо након очеве смрти, али то је већ друга прича.
Углавном, да се вратимо на Немањину самртничку постељу. Свети Сава каже да је дошла ноћ “12. дана тога месеца” коју је са једним јерејом пробдео у очевој ћелији. Сава овако описује начин на који је преминуо Свети Симеон Мироточиви:
“А када је дошла поноћ, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и црквена служба, одмах се просветли лице блаженога старца, и, подигавши очи к небу, рече:
— Хвалите Бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове!
А ја му рекох:
— Кога виде те говориш?
ЈовановићСвети Сава мири завађену браћу, слика Паје Јовановића из 1901. године. Фото: Wикипедиа/Паја Јовановић
А он погледавши на ме, рече ми:
— Хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премногој владавини његовој!
И пошто је ово рекао, одмах испусти свој пребожаствени дух и усну у Господу. А ја павши на лице његово плаках горко и дуго, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа.”
Након тога Сава нам износи неке непроцењиве историјске податке: да се Немања зацарио када му је било 46 година, да је владао 37 година, да се онда замонашио и у “том образу” био три године, те да је умро када му је било 86 година. Датум смрти у житију је 13. фебруар 6708. године, што одговара 26. фебруару по грегоријанском календару, године 1199. после Христа.
