Прочитај ми чланакВођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе рођен је на данашњи дан 1762. године.
Као дете се истицао несвакидашњом храброшћу. Био је преке нарави и штедљив. Није био у прилици да се школује, тако да је остао неписмен.
Карађорђе је творац прве слободне српске државе после пада Србије 1459. под турско ропство и родоначелник краљевске династије Карађорђевић. У Аустријско-турском рату био је хајдук, а затим трговац у Тополи.
У судбоносним тренуцима када је српски народ изашао на европску политичку сцену 1804. године, у преломним годинама отпочињања борбе за коначно ослобођење и ускснуће српске државе, на челу народа појавио се човек који је смео, могао и знао да предводи народ.
Сматра се да је 1803. године, у зиму, лично сам Карађорђе обилазио целу Шумадију, припремајући и придобијајући виђене домаћине за шири народни покрет. Уследио је окрутни одговор: сеча кнезова. И Карађорђе се нашао на том списку, али је успео да разбије потеру.
На збору у Орашцу, народни главари за вођу нису изабрали ни најпознатијег хајдука, ни највиђенијег кнеза; изабрали су Карађорђа, иако су добро познавали његову преку нарав. Од тог тренутка, па све до пропасти устанка 1813. Карађорђев животопис јесте историја Србије. Овим чином Ђорђе Петровић постао је вожд Карађорђе, а тиме оснивач и утемељивач владарске лозе Карађорђевића. Карађорђе је тада имао 42 године.
На његову иницијативу и под његовим руководством, сазвана је прва скупштина старешина у Остружници, на којој су ударени темељи заједничкој акцији устаника. Према сачуваној документацији из тог времена, Карађорђе се од почетка маја потписује као „вожд“, „перви предводитељ“, „врховни војвода“, „командант од Србије“.
Карађорђе је захтевао напуштање Београда од стране дахија и није пристајао ни на какве преговоре са њима. Био је бескомпромисан и није се задовољавао са половичним решењима султановог везира Бећир-паше. Одлучно се определио за наставак борбе са јасно израженим ослободилачким циљевима. „Црни Ђорђе“, како су га звали Турци, је желео потпуно ослобођење свих Срба под турском владавином и стицање пуне независности.
Да су Срби успели да свој пораз од Турака 1813. одложе само за неколико месеци, политичка ситуација у самој земљи била би сасвим другачија. Сада је Србија постала вазална држава која је служила Турцима преко Обреновића. Због зулума, великог намета и пљачке народа, 1815. године догодио се Други српски устанак.
Карађорђе је напустио Србију 21. септембра 1813. године. и након краћег боравка у Аустрији, у септембру 1814. са многим својим сарадницима прелази у Русију. Удаљен од своје домовине, он прихвата план грчких хетериста, који су га позвали за вођу устанка.
Кнез Милош Обреновић, заједно са још једним Карађорђевим кумом Вујицом Вулићевићем, припремио је убиство.
Милош није желео нове борбе, а Карађорђев повратак у Србију носио је опасност од избијања нових сукоба, али и преузимања власти.
Када је Карађорђе јула 1817. заспао у колиби у селу Радовању код Велике Плане, Вујичин човек Никола Новаковић, чијег је брата Карађорђе убио током устанка, ударио га је тупим делом секире у главу, кажу историчари. Карађорђу је одсечена глава и послата султану у Цариград.
Вулићевић је после у Старом селу, близу места смрти великог вожда, на једном пропланку подигао цркву Покајницу посвећену Карађорђу. Према мотивима градње, у питању је јединствени споменик културе у свету, јер је направљен по мотиву кајања, који је као хришћанску врлину проповедао још Свети Јован Крститељ.
После Карађорђеве смрти остаје његов син Александар И Карађорђевић. Он је заједно са родитељима провео своју младост у емиграцији. Вратио се у Србију 1839, када је био стар 33 године. „Играма“ великих сила, преко Томе Вучића, Аврама Петронијевића и уставобранитеља, Александар је доведен на власт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 16, 2021
