Прочитај ми чланакНа данашњи дан 1941. - Немачка је у Другом светском рату, дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија напала Совјетски Савез, у највећој војној операцији у историји, која је одлучила исход Другог светског рата..
Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дела Совјетског Савеза до линије Архангелск – Астрахан. Немачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, је тактиком блицкрига у почетку невероватно брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. и неуспеха у заузимању Москве, било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспех.
На данашњи дан 1826. године рођен је српски писац Богобој Атанацковић. Крштено име било му је Тимотеј, али га је он променио у духу тадашњих романтичарских схватања, као и Ђура Даничић или Стојан Новаковић. Један је од зачетника нове српске књижевности. Током студија у Бечу упознао је Вука Караџића, Бранка Радичевића, Ђуру Даничића и постао одушевљени поборник Караџићевих реформи. Активно је учествовао у раду Мајске Скупштине у Сремским Карловцима 1848. Био је једно време секретар епископа бачког Платона Атанацковића, који је такође много учинио на пољу српске културе. Дела: роман „Два идола“, приповетке „Буњевка“, „Дарак“, „Српкиња“.
1533 – После неуспеле опсаде Беча 1529. и безуспешног похода на престоницу Хабзбурга 1532, турски султан Сулејман морао је да пристане на уговор о миру.
1535 – Месец дана након што га је папа произвео у кардинала, у Лондону је погубљен Џон Фишер, пошто је одбио да краља Хенрија VIII призна за поглавара новоформиране Енглеске (Англиканске) цркве.
1805 – Рођен је италијански револуционар Ђузепе Мацини, главни идеолог националног покрета Италијана у 19. веку и један од твораца модерне италијанске државе. У Марсељу је 1831. основао револуционарно удружење италијанских националиста „Млада Италија“ и активно је учествовао у борбама за ослобођење и уједињење Италије, нарочито 1848. и 1849 (највише против Аустрије).
1815 – Француски цар Наполеон I је – четири дана после пораза његове армије код Ватерлоа – други пут абдицирао и потом је одведен на острво Света Јелена у Атлантском океану где је умро 1821. Постоје озбиљне индиције да је отрован.
1826 – На иницијативу јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара, у Панами (која је тада била у саставу Колумбије) је одржан Панамерички конгрес ради уједињења латиноамеричких држава. Покушај није успео, зато што су те земље – тек ослобођене од шпанских и португалских колонијалних власти – имале супротне политичке и економске интересе.
1874 – Успостављена је прва телеграфска веза између Бразила и Европе.
1898 – Рођен је немачки писац Ерих Марија Ремарк (право име било му је Ерих Паул Крамнер). Романом „На западу ништа ново“, писаном у натуралистичком маниру, предочио је бесмисао људске кланице Првог светског рата. И остала његова дела – захваљујући спретности у компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама попут рата и окупације – наишла су на изузетан пријем код читалаца широм света. Књиге тог антимилитаристе, који је описивао окрутност нацизма и расистичко лудило, спаљиване су у Трећем рајху на ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, затим у Сједињене државе и 1947. постао је држављанин САД. Остала дела: „Повратак“, „Три ратна друга“, „Небо не зна за миљенике“, „Искра живота“, „Црни обелиск“, „Тријумфална капија“, „Љуби ближњег свога“, „Време живота и време смрти“.
1906 – Рођен је амерички филмски сценариста, продуцент и режисер аустријског порекла Били Вајлдер, који је најчешће режирао лаке комедије са сатиричном цртом, али је право стваралачко умеће исказао у друштвеним драмама препуним цинизма. Награђиван је на фестивалима у Кану и Венецији и освојио је неколико Оскара. Филмови: „Пропали излет“, „Булевар сумрака“, „Сталаг 17“, „Сабрина“, „Дух Сент Луиса“, „Љубав поподне“, „Сведок оптужбе“, „Неки то воле вруће“, „Апартман“, „Један, два, три“, „Слатка Ирма“, „Приватни живот Шерлока Холмса“, „Федора“, „Седам година верности“.
1940 – Врховна команда француске војске потписала је у Другом светском рату безусловну капитулацију пред нацистичком Немачком. Капитулација је потписана у Компијењу, у истом железничком вагону у ком је Немачка потписала капитулацију у Првом светском рату. После пораза, формирана је влада маршала Анрија Петена, која је сарађивала с нацистима и борила се против француског Покрета отпора. Већи део Француске налазио се под директном немачком окупацијом.
1941 – Италија и Румунија објавиле су у Другом светском рату рат Совјетском Савезу.
1941 – Поводом напада Немачке на Совјетски Савез у Другом светском рату, Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио је проглас народима Југославије да се припреме за устанак против нацистичких окупатора. Руководство КПЈ није започело устанак када је окупирана и распарчана Југославија, него када је нападнут Совјетски Савез.
1949 – Рођена је америчка филмска глумица Мери Луиз, позната као Мерил Стрип, добитница Оскара за филмове „Јулија“, „Крамер против Крамера“ и „Софијин избор“. Остали филмови: „Ловац на јелене“, „Менхетн“, „Завођење Џоа Тинана“, „Сенатор“, „Женска француског поручника“, „У тишини ноћи“, „Обиље“, „Заљубљивање“, „Моја Африка“, „Музика мог срца“.
1969 – Умрла је америчка филмска глумица и певачица Џуди Гарланд, која се прославила већ као девојчица улогом у филму „Чаробњак из Оза“ за коју је добила Оскара. Изврсно је тумачила улоге и у филмовима Винсента Минелија, једног од пет њених мужева – њихова ћерка Лајза Минели такође је остварила сјајну певачку и глумачку каријеру. Остали филмови: „Бебе у војсци“, „Оснујмо оркестар“, „Бебе на Бродвеју“, „Мала Нели Кели“, „Сретни ме у Сент Луису“, „Часовник“, „Зигфилдове лудости“, „Пират“, „Звезда је рођена“.
1987 – Умро је амерички филмски глумац и играч Фред Астер, један од највећих холивудских забављача. Филмови: „Роберта“, „Весела распуштеница“, „Време свинга“, „Цилиндер“, „Бродвејска мелодија“, „Никад нећеш постати богат“, „Ускршња парада“, „Смешно лице“, „На плажи“, „Дижи завесу“.
1992 – Посмртни остаци пронађени близу руског града Јекатеринбурга (у совјетско време Свердловск) идентификоване су као земни остаци руског цара Николаја II и његовог малолетног сина Александра. На основу наредбе вође Октобарске револуције Лењина, бољшевици су у лето 1918. у Јекатеринбургу стрељали целу царску породицу – цара, царицу, њихово петоро деце, личног лекара и пратњу – потом их искасапили и покопали на тајном месту.
2000 – Најмање 130 људи се удавило када је потонуо ферибот у реци Јангцекјанг близу града Луџоу у провинцији Сечуан.
2006 – Министар спољних послова Србије Вук Драшковић потписао је у Београду са министром спољних послова Црне Горе Миодрагом Влаховићем протокол о успостављању дипломатских односа Републике Србије и Републике Црне Горе на нивоу амбасадора.
2008 – Ватерполо репрезентација Србије освојила је трофеј Светске лиге пошто је у финалној утакмици у Ђенови победила селекцију САД са 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0).
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
