Прочитај ми чланак

МОШТИ КРАЉА МИЛУТИНА 12 ГОДИНА ЧЕКАЈУ ПОВРАТАК НА КиМ:Бугари дали зелено светлo…

0

Овај владар из лозе Немањића направио је темеље за формирање српског царства његовог унука цара Душана

Мошти краља Милутина Немањића, иако је Синод Бугарске православне цркве још 2006. године дао дозволу за пренос посмртних остатака у његову задужбину-манастир Грачаницу на Косову и Метохији, СПЦ још није затражила захтев од државе Србије да се ова српска светиња врати у домовину.

Краљ Милутин, фреска из Студенице

Први захтев за враћањем краља Милутина у Србију, у обновљену Пећку патријаршију упитио је руски Цар Иван у 16. веку, али је био одбијен. Последњи захтев је упутила Краљевина Србија почетком 20. века, али захтев није прихваћен. До данас ниједна званична институција из Србије није упутила званичан захтев за прихватањем ове највеће српске светиње, тако да краљ Милутин чека већ 12 година на повратак у Србију.

– Данас је српском народу, нарочиту на Косову и Метохији, краљ Милутин потребнији него икада. Враћањем светих моштију у његову задужбину Грачаницу коју је подигао 1321, недвосмислено би показали свима на свету чије је Косово и Метохија. Чин враћања моштију оснажнио би дух српског народа на Косову и вратио наду у опстанак на овој светој српској земљи. Жалосно је да пропуштамо ову шансу, јер се пуних 12 година чека на Србију да упути захтев за враћање у отаџбину овог највећег српског владара икада. Затражићу на првој наредној седници Скупштине Србије да надлежни пошаљу овакав захтев – изјавио је за Телеграф.рс Жика Гојковић, народни посланик и председник Покрета за обнову Краљевине Србије.

Мошти краља Милутина почивају у Цркви свете Недеље у Софији, од 1460. године. Краљ Милутин Немањић (1253 – 1321) најуспешњи је српски владар откад постоји Србија. Проширио је границе државе на југу на Македонију и пола Албаније, а на западу на велики део Далмације и од Србије направио највећу балканску силу. Такође, направио је темеље за формирање српског царства његовог унука цара Душана.

Овај владар је подигао више манастира и цркава од свих својих претходника заједно, а најзначајнији су манастир Грачаница и Богородица Љевишка на Косову и Метохији, а подизао је и манастире на Хиладару и у Јерусалиму.

Колики је значај моштију Светог краља Милутина говори чињеница да вековима, све до данас, свакодневно хиљаде бугарских верника их посећују и моли се испред њих за помоћ и спас. Турци су за време окупације, забранили враћање светих моштију у Србију, из страха да ће се Срби око њих окупити и добити снагу за устанак и ослобођење, а у исто време нису смели да их униште, бојећи се последица.

Мошти су преживеле и терористички напад комуниста 1925. године када су покушали да дигну у ваздух цркву и униште ову српску светињу. Летописи бележе да је владао 42 године и да је подигао 42 цркве.

Краљ Милутин је нарочито саблажњавао свет својим поступцима према женама. Прву жену, тесалску принцезу, која му је родила сина Константина, вратио је просто кући. Оженио се други пут својом пријом, сестром снахе Катарине, Драгутинове жене, Јелисаветом, коју је завео као калуђерицу. И њу је отерао после кратког времена и већ 1284. године венчао се Аном, ћерком бугарског цара Ђорђа Тертерија, што је и утицало да се његови мошти касније пренесу у Бугарску.

Своју четврту супругу, петогодишњу Симониду, која је 1299. године постала српска краљица, краљ Милутин добио је од византијског цара Андроника, који му је своју кћер дао као мираз, немоћан да врати изгубљене области. У летописним књигама забележено је и да је због одржања на власти ослепео свог сина Константина. Милутин се не може сматрати великим због његових моралних особина, али после Немање то је, свакако, најкрупнија политичка личност Србије у целом 13. веку.