Прочитај ми чланакПредседник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић оценио је да нова хрватска држава темељно и предано ради на реинтерпретацији историје Срба и Хрвата у 20. веку, са фокусом на период постојања НДХ, а настављено је и брисање трагова страдања Срба у Хрватској.
Поводом обилежавања Свеевропског дана сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од ослобађања Дечијег дома за ратну сирочад у Јастребарском, Басташић је рекао да овај хрватски државни пројекат предводе историчари Института друштвених наука „Иво Пилар“ из Загреба, Хрватско жртвословно друштво, Хрватски меморијално-документациони центар домовинског рата и Хрватско културно веће, уз подршку врха Католичке цркве.
– Након што су хрватски бојовниџц у протеклом рату уништили више од 3.000 споменика жртвама рата од 1941. до 1945. и спалили више од 2,7 милиона „неподобних“ књига, настављено је брисање трагова страдања Срба у Хрватској, а посебно ревизија њихове улоге у дизању устанка у Хрватској и БиХ и НОБ уопште – истиче Басташић.
Он је навео да је тако Јасеновац постао „радни логор“ у коме готово да није било мучења и ликвидације Срба, Рома и Јевреја и у коме је „највише било хрватских жртава након завршетка рата“.
– Покољ Срба у цркви у Глини представљен је као великосрпска лаж и еклатантан пример уливања колективне кривице и геноцидности хрватском народу о чему је у неколико наставака писано у фељтону хрватског Гласа Концила. Покољ Срба и Јевреја на Јадовну представљен је као резултат митоманије покојног историчара Ђуре Затезала, а кажу и да у Шарановој јами на Велебиту нема ниједне кости, него само смеће – наводи Басташић.
Он указује да се у крашке јаме у Лици и на Велебиту спуштају екипе организоване од хрватске владине агенције, „чисте“ их од костију које онда возе у Осијек и похраљују у тзв. привременој гробници.
– Логори за жене и децу или само за децу, које је НДХ формирала у Метајни на острву Пагу, Сиску, Јастребарском, Горњој Реци, Лобор Граду, Крушчици и на још неколико места посебан су трн у оку и мрља на хрватском образу, па се ова мучилишта и губилишта проглашавају „прихватилиштима“, „дечијим домовима за ратну сирочад“ и слично – каже Басташић.
Он је рекао да се о стравичној истини о формирању логора за свештенике Српске православне цркве и њихове породице у Цапрагу код Сиска не говори ништа.
– У ове дане, када се сећамо српских жртава крвавог августа 1941. године, обилежава се и 75. година од ослобођења преживеле српске сирочади из концентрационог логора за децу у Јастребарском – рекао је Басташић.
Кроз тај логор НДХ, за нешто више од сто дана његовог постојања, прошло је 3.336 деце од једне до 14 година, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре и Поткозарја.
– Деца која су у јуну и јулу 1942. у Јастребарско допремљена из Старе Градишке и Јасеновца, насилно су одвајана од својих мајки. Сва су боловала од тифуса, дизентерије, оспица, дифтерије или отеклих ногу од глади – подсећа Басташић.
Он је навео да су часне сестре из реда Светог Винка из Загреба, које су имале управу у својим рукама, нечовечно поступале са децом, изјављујући отворено да су то „партизанска деца, да су то српска деца и да помагати ту децу значи одгајати оне који ће касније њих клати“.
– Старију и здраву децу, и то девојчице, тукле су и силиле да певају усташке песме, те да дворе усташе, који су били дневни гости часних сестара. За непуних месец и по дана у овом логору живот је изгубило 768 деце – рекао је Басташић.
Око 500 гробова безимене деце иза ограде гробља у Јастребарском сведочи о усташком поступку према тој деци, али и такође и о поступку часних сестара.
Преживелу децу из овог концентрационог логора ослободила је 26. августа 1942. Четврта кордунашка бригада Народноослободилачке војске Југославије.
Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно веће и локална жупа организују данас комеморацију са „пригодним“ програмом, поводом обилежавања Свеевропског дана сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од „партизанског напада“ на Дечји дом за ратну сирочад у Јастребарском.
Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, биће положени венци на месном гробљу.
Уследиће и излагање о пореклу деце у Дечијем дому за ратну сирочад у Јастребарском, са посебним освртом на децу са Козаре и улогу кардинала Алојзија Степинца, свештеника, часних сестара „милосрдница“ и других добротворних удружења и појединаца у збрињавању ратне сирочади у Јастребарском.
