Три укрштене свеће, мало сагореле, разбуцане, рашчупане и обезглављене гумене лутке ишаране нечим налик крвљу, катанац и венчић од неких травки. Неколико метара даље с гране виси тиква, такође умрљана том црвеном течношћу, избушена на неколико места. Одмах поред протиче речица, преко које на сваких десетак метара иде по један импровизовани мостић. На дрвећу фотографије људи, укрштено неколико притки, сточићи на којима су остаци хране.

Призор несвакидашњи, прилично језив, својствен само за један крај у Србији – Влашку крајину. И онима који не верују у натприродно није свеједно. Једном речју, вуду на српски начин. Мештани не коментаришу, само одмахују главом и сажаљевају оног коме је враџбина намењена. Нису изненађени што се те недеље толико тога нашло у близини пећине Дубока, познатој по томе да ту русаље падају у транс, а дан пре тога славило се 40 великомученика, празник у народу познат као Младенци. Кажу, највише враџбина баца се на великог свеца!

Закључавање мушкости

Куће у којима живе они за које се прича да су црни магови и који раде за оне који неком желе да нанесу зло заобилазе се у широком луку. Долази само клијентела с намером на неког „закључа“. Њима се нико не замера јер гледали су здраве како преко ноћи копне, жалили су им се млади мушкарци да им је напрасно мушкост заказала… Углавном „раде“ ноћу – на гробљима, раскрсницама и сличним местима.

Треба им само белег, гробљанска земља, крв обезглављеног петла за коју кажу да кућу може да завије у црно. За то постоји само један лек. Наиме, црну влашку магију, која се сматра једном од најјачих на свету, скида искључиво бела магија. У истим тим селима у којима живе и раде мајстори црне магије ординирају и пророчице које откључавају, лече од медицини непознатих болести, посипају животни пут срећом и благостањем. Једна од њих је Слободанка Макуљевић из села Нересница надомак Кучева. Каже да је дар да помаже људима наследила од мајке, а не плаши се ни бога ни закона.

– Никог не варам, ником зло не наносим. Помоћ не наплаћујем. Онај ко вам каже цену, од њега бежите, тај је преварант. Не кажем, људи ме почасте, колико ко може, али ја од тога не живим, бавимо се пољопривредом. Долазе ми људи са свих страна, па и из иностранства – прича Слободанка док прелази с речи на дела. Испред ње тегла с водом, нож, со, босиљак, тамјан, мед, маслачак и бела мушка мајица.

Припада човеку који је од ње тражио помоћ да га, након што је ослепео, не напусти породица. Док малим ножићем „сече“ воду, на влашком нешто говори, разуме се тек понека реч. Помиње реку Јордан, Исуса Христа и још неке свеце… Скраћена верзија овог бајања траје добрих пола сата. Док се моли за благостање и срећу извесног З. П., делује као да јој се спава и почиње да зева све чешће. Молимо је да нам преведе бар део оног што је изговорила.

Свилен конац

– Ако је нешто дошло од Бога, шаљем га у црну гору, где ничег нема и где нико не живи. А ако је „набачено“ од човека, шаљем га да се низ свилен конац врати тамо одакле је дошло, а ако су врата закључана, да разбије браву. А тај после нек се пита зашто му се вратило што је другом послао – објашњава пут скидања проклетства.
Док нас испраћа, каже да су нам врата увек отворена, злу не требало. Ипак, моли и да се не љутимо ако неког буде одбила јер има људи којима не може ни да помогне и да прориче из само њој знаних разлога.

Наш водич из агенције „Позитив“ Слободан Стокић, који већ неко време организује туре упознавања мистерија влашке магије и хомољских богатстава, каже да је Слободанка једна од малобројних која не крије чиме се бави. Остали се углавном плаше, нарочито црни магови, јер је било и хапшења. Води нас у нову авантуру, у две пећине у којима је се природа потрудила да направи нешто што је, као и све у овом крају, натприродно.

Дар природе

Прва је Равништарка у којој се за пећински накит побринуо се поток Понорац, који је извајао Шарца и буздован Марка Краљевића, али и лепу Равништарку и мноштво несталих Равништараца, који су и симболи ове пећине, а за које се везује и легенда о њеном настанку.

Баш као и што је цео овај крај обавијен велом мистике, кружи и прича да је некад давно баш ту нестала најлепша девојка из села, а да је сваки мештанин који је кренуо да је тражи такође нестао без трага. Неколико километара даље налази се Церемошња, која је по богатству накита једна од најлепших пећина у Србији. Позната је по великим дворанама које краси разноврстан пећински накит. И она крије приче, легенде, ликове који се годинама надограђују. 

НИШТА БЕЗ КАЧАМАКА

За оне који нису спремни да код врачара иду по афродизијаке и оздрављење, ту су специјалитети у сеоским домаћинствима хомољског краја. У породици Милошевић у селу Равниште тврде да је све чиме служе госте органског порекла, без пестицида – од тврдог влашког сира, преко неизбежног качамака, меда, вргања, домаће ракије, природног сока.
– За све што узгајамо користимо искључиво природно ђубриво. Истина, немамо сертификат јер кошта 7.000 евра, али стојимо иза свега што изнесемо на трпезу – причају у овом домаћинству.

АЛКОХОЛИЧАРИМА НЕМА ПОМОЋИ

Помогла сам многима, људи зову и захваљују ми. Помажем и женама да имају порода, али морају да имају доказ да су медицински потпуно здраве. Прошле године родило ми се четири бебе, ове године ће још три. Помажем људима да имају срећу да нађу посао, младима да се врате на прави пут ако су се одали нечему лошем. Једино алкохоличарима нема помоћи, за њих не радим ништа јер могу само да постану још луђи – каже Слободанка, не кријући да јој се много тога приказало кроз сан, а и да још више тога види кад баци карте. 

(Курир)

Ознаке: Власи, источна Србија, црна магија