Прочитај ми чланак

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ за библиотеку Казахстана

0

Председник Србије поклонио је данас Библиотеци првог председника Казахстана - Елбаси, у Астани, копију Мирослављевог јеванђеља.

Александар Вучић је националну библиотеку Казахстана обишао у наставку посете тој земљи, где борави као специјални гост казахстанског председника Нурсултана Назарбајева, на отварању међународне специјализоване изложбе „Астана Експо – 2017“.

Библиотека у Астани је направљена као музеј и посвећена је животу првог председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, са којим ће Вучић сутра имати званични састанак.

Библиотека је посвећена животу Назарбајева и подизању Казахстана на ноге и садржи личну колекцију књига председника Казахстана, личних фотоалбума њему најближих људи и породице, као и о његовом животу уопште. У Библиотеци је, у част посете председника Србије, један део посвећен сарадњи са нашом земљом, а изложени су посвете и орден, који је Назарбајев прошлог августа добио од тадашњег председника Томислава Николића, али и ранијим одликовањима наше земље.

Купола здања је, иначе, у облику ока које гледа у небо, а порука је да Казахстан гледа у будућност.

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске, односно српскословенске писмености из 12. века.

Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење света“ чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација.

Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист Мирослављевог јевнађеља је у Народној библиотеци у Санкт Петербургу.

У Мирослављевом јеванђељу су, иначе, упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настало је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско седиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Не зна се поуздано који је био мотив кнеза Мирослава да наручи израду Јеванђеља, које је касније по свом наручиоцу и добило име – Мирослављево јеванђеље. Године 1998. извршена је конзервација оригинала и рестауриран повез књиге.

Дуга је историја Мирослављевог јеванђеља, а новија бележи да је између два светска рата остало у поседу породице Карађорђевић, упркос одлуци Министарства просвете из 1903. да се оно преда на чување Народној библиотеци Србије. Кнез Павле, који се у то време старао о Мирослављевом јеванђељу, поклонио га је 1935. године сопственом музеју.

Тако је у бомбардовању 6. априла 1941. рукопис избегао судбину више стотина средњовековних повеља, рукописних књига и инкунабула, скоро 50.000 комплета часописа и новина и око 350.000 књига, које су изгореле у до темеља сравњеној згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.

За Јеванђељем су трагали и Немци и четници, па је оно скривано на разним местима све до ослобођења Београда. Године 1945. основана је комисија која је утврдила стање рукописа и предала га на чување Уметничком музеју – данашњем Народном музеју у Београду, где је заведено под инвентарским бројем 1536. Мирослављево јеванђеље је било изложено све до 1966. у витрини која није имала адекватне услове за чување таквог рукописа, па је одатле пренето у фундус Народног музеја.

Од 1985. повремено је излагано. Држава Србија је основала је 1991. Фонд за конзервацију и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је постало стална ставка у државном буџету. Упркос томе, сви издавачи који су желели да направе фототипско издање били су у томе спречавани. Удружени издавачи, Ауторско-издавачка задруга „Досије“ и Службени лист СРЈ, 1993. године почели су самоиницијативно, без коришћења буџетских средстава, са прикупљањем материјала за фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.

Оно је штампано у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, 1998. и представља верну, савршену копију оригинала, како по садржају тако и по спољашњем изгледу. Штампано је у 300 примерака, од којих се неки налазе у специјалним колекцијама највећих светских библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска национална библиотека, библиотеке Универзитета Харвард, Принстон, Јејлу…

БОНУС ВИДЕО

Гост емисије „Интервју” медијске куће „Центар” био је протојереј – ставрофор др Милош Весин, професор Богословског факултета у Либертвилу, САД. Том прилоком отац Весин говорио је о црквеном језику који се користи у богослужењу (00:43:00); и о самом српском језику (00:50:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.