Прочитај ми чланак

Министарка Дано, ово је 2.000 разлога зашто пацијенти не могу да стигну до лекара

0

Српски лекари масовно лече пацијенте широм света - Немачка је најчешћа дестинација, а има их и у Норвешкој, Словенији... Док се наш кадар који смо годинама школовали расипа по иностранству, Србији фали најмање 10.000 медицинског кадра, од којих је чак 2.000 лекара - то је процена Синдиката лекара и фармацеута. Процена коју треба да чује и министарка здравља Даница Грујичић и да схвати да је то тачно 2.000 разлога због којих пацијенти у Србији не могу да закажу преглед код специјалисте, упркос свим њеним напорима и покушајима да уведе новине и убрза систем заказивања, учини га ефикаснијим.

Према подацима Министарства здравља српском здравственом систему фале анестезиолози, специјалиста опште медицине, патологије, микробиологије, трансфузије, физикалне медицине, палијативне медицине, педијатрије, радиологије, медицине рада, медицине спорта и превентивне стоматологије.

Српско здравство је десетковано, а војска која је десеткована скоро да није за борбу“, овим поређењем описује стање у здравственом систему Србије, др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Управо то је и главни разлог због којег се на прегледе код специјалиста бесконачно чека. Министарка здравља Даница Грујичић покушава да скрати чекање, па је од 20. децембра увела и нови систем – прегледи се заказују сваког дана, а не само 5. у месецу. Ипак, у пракси таква идеја још увек не ферцера у потпуности – можете заказати колико год хоћете прегледа, али нема довољно лекара да се они и обаве. Српски лекари масовно су отишли да лече немачке пацијенте и да за то буду пристојно плаћени.

Уколико би једном речју требало да опише здравствени систем Србије, доктор Панић каже да би то била реч ,,хаос‘‘. Он у постављању „дијагнозе“ српског здравства, даље каже да је оно овог тренутка у поодмаклом стадијуму малигног тумора, са неизвесним исходом лечења.

Ове своје оцене, поткрепљује чињеницама да у српским домовима здравља, општим болницама и клиничким центрима, тренутно недостаје најмање 2.000 лекара, да лекари специјалисти у највећем броју имају преко 55 година живота, да није било плана у одобравању специјализација, као и да у болницама раде неквалификовани кадрови.

Ако се оствари план Министарства здравља близу 2.000 младих лекара добија посао у болницама и домовима здравља

“Министарка, како да закажемо код доктора који не постоји?”: Бројна питања за Дану Грујичић, зашто се у Србији месецима чека на лечење

За неквалификоване раднике, чији степен образовања не одговара профилу здравствених установа, др Панић има и конкретне примере, па истиче да тако у Општој болници у Суботици ради историчар, а да на Клиници за физикалну терапију Клиничког центра у Нишу, рехабилитицају деце ради професор физичког васпитања.

С друге стране, наводи да Министарство здравља синдикатима у здравству никада није доставило тачан број и структуру запослених у здравственом систему, те да је до таквих података немогуће доћи.

Објашњава да су ти подаци кључни да би се утврдило колико Србији заиста недостаје медицинског особља, јер је према Правилнику о ближим условима за обављање здравствене делатности, професија лекара „мерна јединица“, која одређује све остале параметре.

„Тачно се зна колико лекара треба да постоји на одређени број становника у примарној здравственој заштити и колико медицинског особља иде уз тог лекара. Затим, колико лекара је потребно за одређени број кревета у болници. Примера ради, уколико је на ортопедији 100 кревета, онда би ту требало да буде 16 лекара и око 80 медицинских сестара и техничара. Ми од Министарства никада нисмо добили број и структуру запослених, ти подаци се једноставно крију. Једино добијамо шестомесечне извештаје од ‘Батута’ о броју запослених, али су они врло дискутабилни, јер многе колеге раде као замена, или су на волонтерским уговорима, или су примљени привремено због повећаног обима посла, или их плаћа општина. Тачних података нема, а наше процене су да Србији недостаје најмање 2.000 лекара“, наводи др Панић.

Он истиче да српском здравству у овом тренутку недостаје између 10 и 15 одсто здравственог особља, што на тренутни број запослених од 104.000 у свим здравственим установама у Србији, представља цифру од око 15.000 медицинара који су нам неопходни.

Да се запосле сви са Бироа, ефекти би били видљиви тек за пет година

Најаве министарке здравља др Данице Грујичић о смањивању листи чекања на специјалистичке прегледе, као и укидање заказивања прегледа које је било дозвољено само од 1. до 5. у месецу, др Панић је доживео са извесном дозом скепсе и каже да је такав сценарио готово немогућ. Објашњава да систем који је годинама подриван, не може да се поправи преко ноћи, те да у развијеним друштвима планирају здравствену заштиту за наредних 20 година, што код нас, подвлачи он, није случај.

„Све што је министарка најавила да ће да уради, може да реализује, само ако одмах запосли баш све здравствене раднике који се налазе на Бироу, да се одмах распишу специјализације о трошку Министарства и дају према правилнику, а не према жељама, већ према потребама које има здравствени систем Србије. Чак и ако би се то десило, тек за пет година можемо да причамо какво је стање и да ли српско државно здравство може да опстане. Евидентан је мањак лекара, а лекар не може ефикасно да ради, ако му недостају људи у тиму, тако да запошљавање лекара морају да прате сестре, техничари, помоћни радници на нези пацијената и хигијеничари“, изричит је др Панић.

Он је подсетио да је недостатак лекара специјалиста уочило и само Министарство здравља, које је у новембру прошле године усвојило одлуку о чак 12 области медицине у којима су дефицитарни специјалистички кадрови и којом су позвали здравствене установе да пријаве кандидате за специјализацију.

Према Панићевим речима ..незамисливо‘‘ је што нам недостају педијатри и специјалисти превентивне стоматологије, који су, наводи он, кључни за општу популацију и истиче да је погубно да нам недостају превентивни соматолози, јер како каже, кваран зуб, касније може да доведе до срчаних и многих других обољења.

На примеру сопствене струке, истиче да анестезиолог не може да се „направи“ преко ноћи, те да је за формирање лекара специјалисте који успешно може да уради све што анестезија предвиђа, потребно најмање шест до 10 година.

Чекамо примену Закона о платним разредима

Није тајна да је последњих година Србију напустило много медицинских радника, тражећи боље услове за живот и већу плату. Између осталог, и то је један од разлога што Србија остаје без квалфикованих специјалиста и медицинских техничара. Докрор Раде Панић указује да је одлагање примене Закона о платним разредима до 2025. године демотивисало многе медицинаре, који су у потрази за бољим животом напустили Србију.

„Према том закону, који је важећи већ пет година, али се не примењује, медицинско особље би требало да има много веће плате. Плата специјалисте овог тренутка не би била 118.000 динара, него би била 185.000 и имали би издвојен топли оброк и регрес, који сада немају. Наша хигијеничарка не би имала 20 одсто мању плату од тренутно важеће минималне зараде. Наше хигијеничарке раде у отежаним условима и морале би да имају плату која би се множила са минималном зарадом 1,1 ако раде у амбуланти дома здравља, односно са 1,3 ако раде са крвљу и другим телесним течностима у шок соби. Здравствени радници су недовољно плаћени и то је један од разлога што напуштају Србију“, закључио је председик Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Нови проблем

Не можемо да закажемо преглед код лекара специјалисте кад је заказивање забрањено, ситуација је гора него за време Лончара, каже за Нова.рс докторка Опште медицине у једном београдском дому здравља, која је замолила да остане анонимна, а испричала нам је да кад год покуша да пронађе слободан термин код специјалисте у појединим клиникама, за своје пацијенте, којима је неопходан преглед, наиђе на „зид“, тачније од интегрисаног информационог система ИЗИС, добије информацију да постоји “забрана заказивања прегледа”.

“Забрана за избор специјалности гастроентерохепатологија, васкуларна хирургија, ендокринологија, кардиологија…”, стоји у формулару ИЗИС, а специјалисти код којих је забрањено заказивање прегледа ређају се као на траци. Ова забрана присутна је у Универзитетском клиничком центру Србије, у клиничко-болничким центрима, институтима, попут Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”, али и у осталим секундарним и терцијарним здравственим установама.

“Не да нема термина за преглед код специјалисте, већ је заказивање забрањено и то траје већ месецима. Раније је био проблем што нема слободних термина, а сада постоји забрана заказивања и никоме није јасно шта то значи. Како отворим формулар за захтев заказивања путем ИЗИС-а, тако се појављује забрана. Не знам шта да радим, како да објасним болесним људима да не могу да им закажем преглед”, револтирано прича докторка, која се пожалила нашем порталу.

На наша питања о разлозима за забрану заказивања специјалистичких прегледа у секундарним и терцијарним здравственим установама, из Министарства здравља нису одговорили до закључења овог текста.