МИЛИВОЈЕВИЋ: И код Вучића и у Пјонгјангу, Скупштина има у саставу три партије

Цвијетин Миливојевић

07:50 07.07.2020.

У земљи у којој Политика лечи, а Струка (медицинска) управља предизборним страначким кампањама, у којој Статистика (државна), ево већ 12. дан, не може да навуче, са Врха Врхова наручену, излазност од најмање 50 одсто плус један глас; у земљи у којој „прокуживање стада“ као оружје за одбрану од невидљивог агресора прописује Политика, заражавање севернокорејским изборним спроцесом препоручује Струка (здравствена), а Мали од Његове екс-Екселенције, уместо инвазије „жутих људи“, као једини лек, призива мотку за Србе; у земљи у којој је на делу покуда „неодговорног“ народа управо од стране оних за које је, то нешто народа, 21. јуна, више силом него милом, и гласало; у земљи у којој режимска пропаганда сугерише да је готово па „ин“ закачити корону, јер, Боже мој, то је и једна врста улазнице у лажни напредни ви-ај-пи и у којој је лудило (иако официјелно непроглашено) постало такорећи колективно, толико да се са Врха Врхова државе може чути и следеће бестидноћа на рачун оних који нису гласали за Врховника: „У свакој смрти неки виде шансу за свој политички живот!?“...

Да ли ишта више икога, иоле нормалног, у овој нашој земљи, може да изненади?

Одговор на то покушавам да потражим на најлуђем убеђењу сотина хиљада идолопоклоника (из нужде, из страха или уверења, свеједно) човека који је победио на свим изборима, и парламентарним, и покрајинским, и локалним, иако се, као председник Републике Србије, ни на једним није, јер то по Уставу није ни могао, ни кандидовао. Знате оно, „зна он шта ради, он са свима лепо, а све ће њих, а нарочито Албанце, Немце и Американце, на крају премантати, па и сачувати Косово, и увести нас у ЕУ, а и Русе увести код нас, са све њиховом војном базом“…

Дакле: „Он има план“?

Није, мислим, немогуће. Ето, редовно пратим централне информативне емисије најружичанственије телевизије у Србаља и видим да је, после бесомучног „хендловања“ (читај: убивања од скривања и лажирања бројки и слова) корона кризом, тема свих тема онај момчина који је, од увођења ванредног стања до данас, од цртаног Проке Проналазача, у перцепцији тих гледалаца, еволуирао макар до Тесле, ако није и више!

Хоће ли шеф маркетинга ЈУЛ-а, две деценије после смрти ЈУЛ-а, кад већ нико други не уме, баш овога јула спасити Србију из луднице?

Не буд’ примењено. Кад је оно немачки народ, на слободним изборима, по други пут, Адолфа Хитлера изабрао за рајхсканцелара, беше то 1935, „јееедан чооовек“ из канцеларевог „унутрашњег прстена“, успут и челник Гестапоа, службе безбедности и сигурносних Ес-ес јединица, парамилитарне организације која ће, пола деценије потом, „менаџерисати“ концентрационим логорима и управљати мрежом најпрофитабилнијих немачких компанија у време рата – Хајнрих Химлер се вика – основао је елитни нацистички истраживачки институт, који се бавио производњом митова, лажних нада и осталих националних „пепетум мобила“. Првобитни циљ му је био да докаже Хитлерову тезу како су „Аријевци“, иначе, измишљена „раса високих људи и жена жуте косе виловњачког стаса са севера Европе“, једина раса „оснивача култура“, да само они „поседују искру генија неопходну за стварање цивилизације“, да су „само они доприносили и доприносе напретку човечанства“. И томе слично.

Аненербе (нем. Анхенербе) је – тако се звао тај институт – већ 1939, на платном списку имао 137 немачких научника и истраживача, 82 позадинца (сниматељи, фотографи, скулптори и други уметници, библиотекари, лабораторијски техничари итд), модерне лабораторије, музејске радионице, огромне буџете за истраживање и – био је део Ес-еса! У књизи „Химлеров велики план“ (Алнари, Београд, 2008), Хедер Прингл тврди да је то била истраживачка организација елитних умова, истраживача и научника, од архелога, агрополога, етнолога, класициста, оријенталиста, рунолога, биолога, геолога, зоолога, ботаничара, генетичара, астронома, лекара, до филолога, музиколога, лингвиста, фолклориста и историчара…

Политика „Великог плана“ у Србији се заснива на масовном уверењу да Врховник „зна нешто што ми знамо“, што је сасвим у реду, да „има информацију више“, да „код Путина ногом отвара врата“, да „брат Си по цео дан виси на телефону чекајући позив из Београда“, да „Трамп не може да прежали што, 27. јуна, због Тачијевог недоласка, није имао прилику да стисне руку“ овоме нашему, а о томе да је Ангела Меркел, само због Врховника, „заволела Србе као род најрођенији“, да и не зборимо.

„Нешто наслеђено од предака“ (тако би се, са немачког на српски, могло превести име Химлеровог института) – на томе се овде заснива и све масовније самопозивање на Теслу и његову „непознату заоставштину“, када год неком генију или ингенију падне на памет да промовише своје моћно оружје, универзални лек или магичну вакцину. За све и свашта, а за корону понајвише.

Када је неко спречио (ретко када су генији имали разумевање околине)„велики план“ нашег попечитеља Здравка за проналазак српске антикорона вакцине коју је требало да имамо још крајем прошлог фебруара; када није упалила ни шљивовица-две и чаша вина дневно као превентива за ковид19, што је био изум Врховника лично – државна пропаганда упалила је моторе Жексовом тајном научно-истраживачком институту (који је партнер оног Бебећег Института за јавне и нејавне политике, антисрпске у ЦГ и антицрногорске у Србији) кога је, до тада, држала у резерви, за „ако баш загусти“.

Па, пошто је баш баш загустило, народ је добио чудотворна одбрамбена средства – од визира и ручно хекланих пинк маски, преко, 100 одсто ефикасних, „не пада“ система за озонизацију, дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију и сличне; преко самолетелица „за преко Савског језера“ до, ево, турбомлазних млазница за еколошко путовање скејтбордом или ролерима или, ко воли нек’ изволи, летења неким јеропланом, све у функцији да л’ сад заштите од коронавируса или ради што масовнијег „прокужавања“, то се још не зна, док нам Шефица Кризног, а то није Докторка Дарија на коју сте прво помислили – не саопшти!

Јутрос у градском превозу, видим, нема готово нити једног путника без заштитне маске, иако наплаћивање казни за неношење, ако сам скапирао Заменика градоначелника а у ствари градоначелника – креће тек од понедељка.

Што не иде у прилог тези Малог од Његове екс-екселенције да је Србима потребна васпитна мотка. Пре ће бити да је Србину потребан пример Одозго. Кога је, нарочито од произборног преконоћног „укидања мера“, сасвим мањкало. Још од оних, далеко им лепа кућа, ваката изванредног стања током кога су се Врховник и Најближи му, у оквиру своје бестидне функционерске кампање, шепурили незаштићених уста и носа, док је српски плебс чамио у колективном затвору, па до знојаве демонстрације бахатости („Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине“, како би то формулисао мој земљак Тарми Рићми) на Пировом партију у седишту Највише партије, све корони, а нарочито „бојкоташима“, у инат!…

Очигледно је да је, нечијим немаром, погрешном проценом или себичном политичком наканом, угрожено јавно здравље грађана Србије. Бахатошћу Врха Врхова Србија је доведена у противуставно стање: она, почев од 3. јуна, нема ни парламент ни Владу, иако се све могло решити померањем избора уместо за датум „први у свету“, за јесен, уз легално продужавање мандата законодавне и извршне власти. Дакле, будући октроисани парламент, осим што неће бити легитиман, имаће проблема и са легалитетом…

Ко више да верује у оно што прича „Струка“? Која „Струка“? Ако кризни менаџмент Струке одриче да је пребројавао и забројавао заражене и мртве, ко је то онда чинио у име Струке? С којим циљем? „За нашу децу“ – да их заштити од секирације, бриге за родитеље, баке и деке…? Или због нечега другог?

Сви смо чули да Србија, по први пут, од почетка преговора о чланству, током шестомесечног мандата председавања једне земље у ЕУ – неће отворити ниједно преговарачко поглавље, мада су сви виђенији „европскоунијолози“ типовали на отварање поглавља 2 које се односи на слободу кретања радника… Но, улизички државни апарат у Србији, у садејству за државном пропагандом и следејушћим вучићоидима, потрудио се да од грађана Србије сакрије да је разлог за „двојку“ коју смо попили из Брисела – мањак владавине права у Србији! Укључив и, нетом одржане, недемократске изборе…

Када се оно председник Републике повлачи – како је то три пута до сада обећао – са места председника странке којој је донео победу на изборима на којима, да је послушао Устав земље на чијем је челу, није смео ни да учествује? Прође и тај најављени Видовдан – да ли је то неко опет слагао грађане који су га изабрали за председника, не странке него државе?!

Да ли ће неко да одговара за остале велике лажи: Ко је и зашто крио број заражених и преминулих од коронавируса само да би одржао „историјске“ изборе, „прве у свету“ после (неокончане) пандемије? Ко је крив за лагање грађана Србије, почетком маја, да се корона смирује; ко је одобрио Ес-ен-есов спот од 12. маја у коме се тврди да је коронавирус побеђен, коме је мозгу синула идеја да у тај спот уметне и опозицију која „само омета борбу против корона вируса“!?

Да ли су сурове бројке заражених, умрлих и оних на респираторима, од Новог Пазара до Београда, да ли је изнуђена поновна забрана окупљања више од пет људи на једном месту, неког отрезнила или је однарођеној државној пропаганди једино важно је да наш Врховник, својим ружичастим ТВ васрснућем, после краћег одмора, „ућуткао хејтере који призивају смрт“!

Колику количину бестидности мора да има човек, макар био и политичар, а успут је и попечитељ здравља, да, након победничког маскенбала без маски у штабу Ес-ен-еса, после чега се поразбољевало много људи са највиших државних функција, устврди да су грађани криви јер то – њиховом одговорношћу нису учинили, тј. „нису испоштовали мере“!? Које мере, министре, оне које сте укинули да бисте несрећни народ извели на октроисане изборе!? Ко је тим грађанима из врха власти, па чак и из самих кризних штабова, дао лични пример?

Ако чак и потпуковник Кон, као члан Кризног штаба за здравство, признаје да је „постојао притисак из политике да се избори одрже“, о чему даље може да се прича, осим о одговорности и именима оних који су тај притисак вршили?

Док чекамо тај договор, да парафразирам ингениозну синтагму Докторке Дарије, „трећи пик првог таласа“, за кога ће оно што нам се дешава као наводна последица окупљања по матурским вечерима или за бајрамске благдане бити мала маца у односу на оно што нам, следи као резултат избора на силу, предизборних митинга под присилом и фудбалских „дербија“ са публиком под морање… Па, зар је постизање европског рекорда (не рачунајући Белорусију) са прескочених 62 и нешто одсто гласова, било важније од ризика коцкања са здрављем милиона грађана, и то оних који су највернији управо овој власти? А да као последицу те болесне коцкарске страсти добијете једини парламент који неће имати опозицију, незабележено у Европи, а изгледа и у целом свету… Јер, изгледа да смо у оцрњивању кимилсунг-кимџонгил-кимџонгуновске Кореје, сасвим у криву. Јесте да је тамо излазност скоро апсолутна (не гласају само они ретки који се тог дана затекну у иностранству); јесте да тамо изборна комисија, мртва ‘ладна, саопштава како „сви гласачки иду на биралишта како би учврстили владавину народа, чврсту попут стене“; тачно је да тамо и не постоји предизборна кампања и да је на бирачком листићу уписано име само једног кандидата…

Бојим се да ова власт, не само „великог плана“, него било каквог озбиљног, ипак, нема. Можда је чак и Прока Проналазач џаба кречио. А да Србијом влада бахатост, некомпетенција и гола импровизација

Јесте да тамо, кад се неки од три Кима појави на биралишту, грађани падају у делиријум, плачу, вриште од среће; јесте да тамо бирач не мора ништа ни да заокружи ни да попуни, довољно је само да такав листић јавно убаци у гласачку кутију; јесте да и тамо, након свечаног чина гласања, грађани, под обавезно, морају да се испред биралишта, колективно „веселе зато што су добили прилику да гласају за мудро државно руководство“… Тачно је све то, али чак и у Пјонгјангу, Врховна народна скупштина има – посланике из чак три странке! Из „мејнстрим“ Радничке партије, али и из Социјалдемократске и Чонду партије које су, додуше, све заједно, у владајућој коалицији, али и творе – Демократски фронт за поновно уједињење Кореје под кључном доминацијом Северне Кореје…