Прочитај ми чланак

Месуд Керановић је муслиман који обнавља српску цркву

0

Четворочлана муслиманска породица Керановић из Босне и Херцеговине, са мало материјала и са много воље, одлучила је да закопа ратне секире са комшијама и сазида темељ мира на рушевинама старе српске цркве у селу Осредак. Месуд Керановић, човек који је покренуо ову дирљиву причу говори о њој за Нова.рс.

Месуд Карановић, на први поглед просечан човек, грађевинац по струци, одважио се на подухват који можда превазилази његове могућности, али даће све од себе да истраје, заврши га и остави неизбрисив траг.

Фото:Приватна архива/Менсуд Керановић

Наиме, пре четири године, уз подршку породице и ужег круга пријатеља Керановић је одлучио да обнови давно срушену православну цркву у селу Осредак код Цазина (БИХ) у ком живи већ 40 година.

“Почео сам са овим послом, јер ми се једноставно јавила потреба и осетио сам да би требало ово да урадим. Знате, ја немам баш лаку животну причу. Мучио сам се, борио у рату, чак сам и рањаван. Онда, сви ти пријатељи од којих ме је живот раздвојио… Било је много туге. Свако јутро гледам наше и њихово гробље, које одјекује поделом на нас и њих. Они су сад негде далеко, отишли су због рата. Сви смо ми заправо само људи и то је оно што између осталог желим да покажем овим што радим”, прича Керановић за Нова.рс.

У тренутку када је кренула обнова, сећа се Месуд, црква је била на корак до рушења. Попуцали зидови старе богомоље скроз су попуцали и готово су се раздвојили. Сада је међутим, ситуација знатно другачија.

“Тренутно радови стоје, али то је због пандемије и целе ове ситуације са короном, мада смо већ у самој завршници. Остали су нам финални радови око столарије и фасаде”, наводи он.

Разумевање мештана је нажалост изостало, али на Месудову срећу, синови му студирају грађевину па су пуни идеја које користе пројекту.

Поред синова, највећи ослонац му је и супруга Фатима, којој није било тешко да, осим што доноси ручак и верно бодри супруга, се “прихвати” и тежих физичких послова. Тако је једном прилику помагала чак и око подизања црепа.

“Реакције мештана се јесу мало побољшале, али још увек постоје људи који мисле негативно, међутим мени у лице нико није ништа рекао. Највећа подршка су ми и даље породица и ужи круг пријатеља” додаје Месуд.

Када се ради о његовим комшијама из детињства, Србима, ситуација је другачија. Иако већ годинама не живе у селу, често га обилазе. Њихове постете обележавају разговори крај ове цркве, поред које је и разрушено гробље. Ова тужна слика, између осталог била је окидач који је код Месуда пробудио вољу за делањем. Како каже није му пријатно да са њима прича крај рушевине, која је њихова светиња.

Како се ради о обнови православног објекта, логично је очекивати подршку цркве. Али, она је и овога пута изостала.

“Црква нам није ништа донирала, углавном су то само донације људи који су одрастали овде, а сада живе негде далеко на пример у Аустралији, Канади… Једино нам је Влада помогла једнократном донацијом у износу од 5.000 марака, одмах после тога долазила је да помно прати трошење тог новца”, наглашава Керановић.

Додаје да су се сви житељи села некада заједно ту играли као деца, без подела. И жали што их је рат поделио. Али, нада се да је са тим готово, и да ће људи убудуће бити уједињени у добрим и племенитим делима, попут обнове ове цркве.

Извор: nova.rs

Ознаке: , ,