Прочитај ми чланак

МЕСИЋ: Милошевић је хтео етнички чисту „Велику Србију“; НАТО је ’99 деловао и …

0

"Да су УН трупе стале на границе између Србије и Хрватске, и Србије и БиХ, не би било рата", сматра бивши председник Хрватске Стјепан Месић за ДW на пољском.

Прошло је више од четврт века од ратова на подручју бивше Југославије. Хрватска и Словенија данас су чланице Европске уније, а друге земље желе да се учлане у ЕУ. Упитан да ли сада може да се каже да се Балкан стабилизовао и да нема претње од неке поновне експлозије, он одговара:
 

Стјепан Месић: Сматрам да није у таквој фази да се може очекивати некаква експлозија, јер је то искуство рата које смо ми имали свима поука да се рат не исплати. Међутим, има неких нерешених питања која морају политички да се решавају. Рецимо, имамо у Републици Српској Милорада Додика који не признаје Босну и Херцеговину. Дакле, он је једно време био на челу Председништва БиХ, а не признаје БиХ.

Међутим, тај проблем се не може решити у Сарајеву. Тај проблем се може решити у Београду и Загребу. Хрватска је рекла Хрватима из БиХ у време док сам ја био председник, ваша је домовина Босна и Херцеговина, ваш главни град је Сарајево, своју политику креирајте заједно с друга два народа. Из Београда добијамо поруку која каже да они поштују и прихватају БиХ. Званични Београд каже они поштују јединствену Босну и Херцеговину, а у исто време подржавају политику Милорада Додика, који не признаје БиХ и који у ствари персонификује Републику Српску у БиХ.

Ако сам Вас добро разумела, БиХ је најважнији проблем на Западном Балкану?

Па није најважнији, али је један од проблема који се мора решити. Морамо поћи од тога да је архитектура европских граница завршена.

Значи ли то да су границе на Балкану неприкосновене?

Тачно. Једини излаз је улазак у Европску унију и да сви отворимо своје границе.

Да ли то важи и за границу између Србије и Косова?

Апсолутно. Сви ратови у Европи су почели због граница. А сви агресори су варали и говорили да они у ствари бране своју националну мањину у другој земљи. Међутим, они су освајали туђе територије. Они су једноставно варали. И сада се појављује Европска унија са својим миленијумским подухватом који гласи: отворићемо своје границе. Границе су сметале да народ живи у свом укупном културном корпусу, јер су националне мањине с друге стране границе. А у ЕУ ће народ живети у свом укупном културном корпусу. Дакле, граница неће бити сметња. То значи да таква Европа искључује рат као политичко средство.

Зар нису такве границе, као у данашњој Европској унији, биле границе између република бивше Југославије?

Да. Ми смо имали границе као што сам рекао, кад Југославија није више имала главне интегративне факторе. Ја сам био задњи председник Председништва Југославије. Мој је предлог био: ако нико није задовољан федерацијом, да идемо у нови договор. То значи да најпре републике прогласе своју самосталност и да онда потпишемо конфедерални споразум на три до пет година. Ако ствари иду, продужавамо конфедерални споразум. А као самосталне државе настављамо свака за себе пут у Европу – значи без рата, без разарања, без мртвих.

Међутим, главни кривац је Слободан Милошевић, који се налазио на челу Србије и који је иначе Црногорац. Он је једноставно хтео етнички чисту „Велику Србију“. И зато почиње чишћење несрпског становништва. Али границе између република и покрајина нису ниједан милиметар промењене. Дакле, кад Милошевић са својом моћном армијом није могао да промени границе, њих нико не може да промени ни сада.

Који су били други интегративни фактори у бившој Југославији, осим личности маршала Јосипа Броза Тита?

Други фактори су били Савез комуниста или КП Југославије и Југословенска армија, која је била вишенационална. Када је Милошевић почео агресију на Хрватску и Босну, ЈНА су напустили и Хрвати и Словенци и Албанци и Бошњаци. Она се претворила у српску армију која је против себе имала све остале.

Да ли је Милошевић најавио шта ће се све догодити на Косово пољу 1989. године?

Он је на Косову пољу рекао: „Чекају нас и оружане битке!“

Како видите будућност тих земаља? Да ли ће постати чланице Европске уније? Да ли ће бити мира, да ли ће бити сарадње?

Проблем је шири. Пре свега Уједињене нације морају да доживе одређену реформу. Кад сам ја био председник Југославије, отишао сам у УН и тражио да међународне снаге – само симболично – стану на границу између Хрватске и Србије и Босне и Херцеговине и Србије. Генерални секретар УН је рекао: Ми то не можемо! Ми не можемо превентивно да делујемо. Ми можемо само, кад дође до рата, да делујемо да рат престане.

Која се поука може извући?

Мислим да ће светски лидери извући поуке из овога што се сада догађа. Сада се уводе санкције појединим државама, али без УН. Воде се ратови без УН.

Како је уопште дошло до интервенције НАТО против остатка Југославије 1999. године?

Они су деловали на заустављању рата мимо Уједињених нација. Тада су били у праву. Али то не значи да УН не би требало реформисати, јер када се то уради, онда такве интервенције неће бити потребне. Пред почетак рата у бившој Југославији, УН су могле да пошаљу симболичне снаге на границу између Хрватске и Србије, и између Србије и БиХ. И да се то догодило, не би било рата, не би била потребна интервенција. Зато сам ја, и док сам био председник Хрватске, апеловао где год сам био на светским форумима, да се Уједињене нације реформишу и да се уведе управо то, да оне могу превентивно да делују.

То је једно, али морате знати и како су створене Уједињене нације. Њих су створиле силе победнице. А након тога су се стотине земаља ослободиле колонијалних господара. Свет се сасвим изменио. Немачка је до признавања Хрватске и Словеније била економски гигант, а политички патуљак. Признањем Хрватске и Словеније, Немци су ушли у политичку игру, постали су играч. А видите, у УН не играју праву улогу.

Господине председниче, да ли ће улазак свих земаља бивше Југославије у НАТО и Европску унију осигурати мир?

Да, то ће бити увод у мир, на нашем простору сигурно.

Да ли ће се то стварно догодити?

Ја сам у то сигуран.