Прочитај ми чланак
(Новости)
Ако предамо Косово, изгубићемо душу, поручује мати Макарија, игуманија Соколице: Знале смо да ће Шиптари, ако одемо, однети и попалити све у нашем манастиру
Живимо у времену новог Косовског боја, јер се налазимо у ситуацији као кнез Лазар. Његових непријатеља тада је било десет пута више, а против нас је цела Европа. Пред нама је нови косовски избор. Да ли ћемо, због тога што смо у дуговима и што нам је национални понос срозан до крајње границе да прихватимо услове Хашима Тачија, који верује да може све јер је добио подршку Америке, а можда и Немачке. Или ћемо рећи „Не, ми смо Срби и боримо се за своје, јер је Косово земља наших предака, наша вековна баштина“ – пита се мати Макарија, игуманија манастира Соколица, угнежденог под врхом истоименог брда, десетак километара источно од Звечана.
Без обзира на одлуку државног врха, српски народ са севера Космета је већ одлучио о својој судбини, каже.
– Ми монахиње се не мешамо у политику, али знамо свој народ са севера Косова. Веома је поносан, нерадо савија главу и не ради све што му се каже. Чврст је као онај Његошев орах „воћка чудновата“ који непријатељ „не сломи, ал’ зубе поломи“. Кад су други бежали, овај народ је остао – каже мати Макарија, која има велики углед међу Србима са севера Космета.
Препричавају они њене подвиге из 1999, кад су војска, полиција и збегови из јужног дела покрајине ишли ка централној Србији, а мати Макарија у супротном правцу, да спасава монахиње Девича које су терористи држали у заточеништву. Тада су је виђали како зауставља колоне избеглица и говори им да остану на својој земљи.
Ситна старица благог лица, на коме блистају проницљиве очи, наглашава да није пореклом са Космета, али да њене монахиње и она по цену живота не би напустиле манастир, иако је потпуно окружен селима која су данас насељена искључиво Албанцима. Монахиње су 2004, у време мартовског погрома над Србима, одбиле понуду данских војника Кфора да их евакуишу.
– Нисмо хтеле. Знале смо да ће, ако одемо, доћи Шиптари, све попалити и однети, а да се ми никада нећемо вратити.
Рекле смо команданту Кфора да смо ми монахиње живот даровале Богу, српској цркви и народу.
Да ли ће неко нас побити или не, то није важно. Важно је само да остане наша црква, јер док је ње, биће и Срба, да долазе и поју божанску литургију у њој – прича мати Макарија.
Војници Кфора, иако наоружани до зуба, са зебњом су се освртали у страху од албанских банди. Монахиње су објасниле да оне, као и сви Срби са севера Косова, сматрају останак и опстанак питањем части, поштења и поштовања земље предака.
– Казале смо да не можемо да оставимо манастир коме је ктитор ударио темељ у 14. веку и донео статуу мајке Богородице која од тада чудотвори и Србима и Шиптарима и Турцима, свима који дођу и искрено се помоле.
Рекле смо да не можемо да ишчупамо нашу цркву из њених коренова и да је пребацимо негде код Београда.
Човек као избеглица може с једним кофером да напусти кућу, али ми не можемо да понесемо наше древне српске светиње на леђима – говори мати Макарија.
Командант Кфора је довео је више од 800 војника да штите манастир.
– Било је овде много генерала и команданата Кфора који су интимно подржавали Србе и говорили нам да то пренесемо народу, само да им не помињемо имена, јер они су војници и морају да раде оно што им нареде политичари – каже.
Она наглашава да је пре неколико дана Соколицу посетио и немачки генерал Фолкер Халбауер, актуелни командант Кфора.
– Лепо смо разговарали о свему и он врло добро зна које је наше мишљење. Оно је исто као и мишљење народа.
Рекле смо да ми у манастиру учимо да све људе поштујемо као слику Божју, али да не морамо с њима да се слажемо.
Срби против Шиптара немају ништа, поштују их као и све друге, али очекују да и они поштују нас.
Српски народ поштује и међународну заједницу, али се моли да и она поштује њихова права, јер се Срби налазе на земљи предака, што други не могу да кажу.
Уколико бисмо окренули леђа својој земљи, пљунули бисмо у лице светом цару Лазару и косовским мученицима. Ако бисмо се предали, заувек бисмо престали да будемо оно што јесмо – закључује мати Макарија.
