Прочитај ми чланак

Марија, Шерон и Он

0

На први поглед звучи као "тројка" којом би се сваки даса радо похвалио, али Александар Вучић који је, невољно и ненадано, постао актер "тхреесоме" твитер играрије потпаролке руског Министарства спољних послова, тешко да ће ово уврстити у репертоар мушких ловачких прича које се приповедају насмешеног брка и мангупски дигнуте обрве. Кад би могао, најрађе би да све заборави истог тренутка.

Могуће је да би Ивица Дачич, који је Марији Захаравој својевремено поклонио јелече, ослањајући се, кад су одређене мере у питању, на око соколово и пре него што га је Весић измислио ( и понеки полу загрљајчић) имао другачији приступ. Марију би позвао да играју јелечкиње- бајрачкиње ( Али-Баба у руској изведби), другарици Шеронки би уручио чланску карту СПС-а, а уз једно гратис укрштање ногу и потпредседничко место и све заједно укњижио на конто сопственог мачизма и дипломатског поентирања.

Instagram/ buducnoststrbijeav

Дочим, Вучић, јок. Преозбиљан и одговоран, каквим су га Бог, Шешељ и Вебер дали, одговорио је хладно, државнички: „Ја не маштам ни о ниским страстима, ни о столицама, ни о било чему другом… Проблеме са својим сновима решавајте како хоћете, а ја сам сео на ту столицу да бих решавао проблеме Србије и да бих подигао Србију и њен углед у САД, да бих подигао углед у свету, да бих се борио за своју земљу.”

Још је новинарима у Бриселу натрухнуо да су „подсвест и аутосугестија чудо” јер „увек највише говоре о себи”, да је Захарова показала „примитивизам и простаклук” што говори о њој, као и „онима који су је ту поставили”.

Преведено: завежи уста Захарова, скупљај ноге Шерон Стоун, имам ја преча и посла и високе циљеве за разлику од ваших ниских страсти и истих таквих удараца. И да: извини тавариш Путин, ја сад имам френда. А кад су га његови преторијанци, попут Марка Ђурића и Александра Вулина, узели у одбрану пред опасницом руског МИП-а, ствар је тек отишла дођавола. Сазнадосмо да га и Путин припушта на кашичицу, још да се огласи и Марко Чадеж па да сазнамо колико ли сати лута по оним терасама зграде немачке владе пре него што му се смилује фрау Меркел.

А что фактически случилос?

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова је за викенд подигла буру својим постом на Фејсбуку којим је на провокативан начин прокоментарисала онај отужни призор у коме председник Србије седи на некој столичици, попут првачића пред учитељем, испред масивног стола иза кога се шепури Доналд Трамп, ријалити шоумен, неким чудом на месту председника најмоћније светске силе. И прима…к знању!

То је злобницу Захарову асоцирало на чувену еротску сцену из култног филма “Ниске страсти” у којој Шерон Стоун укршта своје ноге, откривајући на секунд-два ексклузиву свих ексклузива наших новинчина – женско међуножје.

“Ако сте позвани у Белу кућу, а столица је постављена као да вас испитују, седите као на фотографији број два ( а на њој је Шеронка у ласцивној пози, прим. а), ко год да сте. Верујте ми”, написала је Захарова . После се, реда ради, мало извињавала, али онај шиљак за лед којим је Кетрин Трамел ( Шерон Стоун) касапила мушкарце у том филму је одапет и забо се у Вучићево срце са јасном поруком.

Оголио си се, брате Александре, негде су ти успут спале гаће, чедност ти је отишла дођавола, па ћемо се сад и ми према теби опходити у складу са твојим новим имиџом. Фасциниран поглавицом моћне Америке и приликом да се уопште сретне с њим, истовремено притиснут да коначно заврши домаћи задатак, без снаге и интегритета да каже „не могу“ , „полако“ или „нећу“, Вучић је у понижавајући положај довео и себе и земљу коју представља а низом глупих амина ( попут оног о селидби српске амбасаде у Израелу који ће признати Косово????) у ћорсокак њене интересе.

Испало је да пези пред човеком чији земља је отцепила Косово од Србије и на све начине гура његову независност и промовише га у некакву државу, мислећи да то неће приметити руска ( а богами и кинеска) страна које нам, барем формално и декларативно, чувају леђа и држе страну у Уједињеним нацијама и компликованим глобалним прегањањима. Заиграо си на карту играча који ти сигурно неће дати ништа, а окренуо леђа онима који ти бар ништа нису узели.

Зато пост Марије Захарове тешко да је била грешка и несмотреност, иако се она извињавала, а Сергеј Лавров рекао „како то није став руске администрације”. Не, него је Маша попила водку више, па се дохватила Фејсбука и написала прво што јој је пало на памет. Не бива то у овој врсти игре. И Трампови твитови, колико год били сомнобулни, изазивају потресе и главобољу и Американаца и остатка света, тако да је и алегорија Лавровљеве портпаролке о „ниским страстима“ далеко од шале и комике.

Знам, многи већ имају спремно питање „А шта је требало да уради? Зар се Милошевић није куробецао и јуначио, па смо видели како смо прошли?“ Јесте, али резултат Вучићевог пристајања и снисходљивости биће сличан ефекту Милошевићевог јогуњења, да не употребим народски израз за његово понашање. Можда без жртава у људству и материјалу, мада ни то више нико не гарантује.

На крају крајева, ако је већ требало да „погине“ у Вашингтону, Вучић је могао изабрати неки достојанственији начин од понизног седења на потуреној хоклици и за приручним сточићем који у Белој кући служи да се на њему сервирају канапеи. Ако не због себе, оно због државе коју је представљао.

И кад смо већ код фамозне Шерон Стоун, она је једном приликом изјавила како је „имати ’ону ствар’ и памет, смртоносна комбинација“. Реферишући се на ову њену умотворину, можемо рећи и да је немати „ону ствар“ а бити у дефициту са памећу још смртоноснија комбинација.