Прочитај ми чланак
Најпознатији, посвећен Преображењу Господњем, зидали су Свети Атанасије и бивши краљ Јован Урош – последњи Немањић.
Знаменита грчка област Тесалија јесте чувар многобројних античких културно-историјских споменика, али сигурно је да јој стотине хиљада туриста хрле, пре свега, због Метеора – чуда које је могла да створи само природа. Стрпљиво, миленијумима, клесала је стубове од стена, високе и до 550 метара, који данас господаре Тесалијом – равном, плодном житницом Грчке, пишу Вечерње новости.
Готово нестваран призор „лебдећег камења“ импресионира одмах, чим се први пут „отвори“ поглед на путу од Трикале према Каламбаки.
Чини се да врховима дотичу небо, па не чуди што су баш ове стене монаси бирали за молитве и тиховање.
Баш они су овом чудесном крајолику дали посебан печат вечности, градећи манастире на врховима стена, горе у поднебесју. А, бирали су најоштрије, најтеже приступачне стене…
Историја „каже“ да су први подвижници и монаси овде живели још почетком 11. века.
Најпре по стенама и пештерама, а од 14. века у монашкој заједници коју је, изградивши манастир Велики Метеори, оформио Свети Атанасије Метеорски. Током наредна два века на литицама се оснивају 24 манастира.
Данас је већина у рушевинама, али шест очуваних најбоље сведоче и уче о вери, подвижништву, стрпљењу, стваралаштву… Сачувани кроз време, баш онакви какви су били и у доба када су основани, манастири на Метеорима су под заштитом Унеска.
Осим тога, територија Метеора је од 1995. године, грчким законом и одлуком Синода Грчке Цркве, проглашена за „свето место, непроменљиво и неприкосновено“.
Најпознатији од преосталих шест, манастир Велики Метеори посвећен је Преображењу Господњем. На највишој стени, његову градњу започели су 1340. године, Свети Атанасије и преподобни Јоасаф, бивши краљ Јован Урош – последњи Немањић. Он је целокупно своје богатство поклонио манастиру, па је Велики Метеор постао најбогатији и најмоћнији од свих манастира. У њему су и дан-данас очуване неке од најлепших фресака у Грчкој.
Намернике који су некада долазили у ову светињу, монаси су спуштали и дизали у мрежама и кожним мердевинама, које посетиоци и данас могу да виде. А када монахе питају колико често мењају мреже и мердевине које и даље користе, они одговарају: „Када Господ дозволи да пукну.“ Туристи, ипак, до подножја манастира дођу аутобусом и колима, а потом уз 200 степеника сазиданих 1922. године. Велики Метеори су, осим уторком, отворени сваког дана од девет до 17 часова.
Најприступачнији, а уједно и једини женски је манастир Светог Стефана. Његових тридесетак монахиња опслужује две цркве, малу посвећену Светом Стефану и велику, посвећену оснивачу Светом Харалампију. У тој цркви почивају и његове мошти, које су, тврде монахиње, извор многобројних чуда Божјих, па је баш црква Светог Харалампија одредиште бројних ходочасника. Манастир ради од девет до 14 и од 15.30 до 18 часова. Понедељком је затворен.
Иконописачке радње
Колико је позната по Метеорима, Каламбака је чувена и по радњама у којима се продају ручно рађене иконе. Све их данима и месецима стрпљиво израђују дрворезбари и иконописци углавном из Грчке и Русије. Вештији, старији иконописци, тајне овог прелепог заната преносе младима, па су ове радионице, истовремено и школе врхунског иконописања. Ове иконе могу и да се купе, а најјефтиније коштају 20 евра.
Да би се стигло до манастира Свете Тројице, треба се успети уз 140 степеника уклесаних у стени. Оне пролазе поред цркве Светог Јована Крститеља, а ту су и трпезарија, келије, гостионице, цистерне са водом и импозантни Народни фолклорни музеј са богатом ризницом старих тканина, посуђа и алата. Отворен је од 9 до 17 часова, а четвртком туристи не могу да га посете.
Овим даном „заобиђите“ и манастир Варлаам, а посетите га другим данима од девет до 16 часова.
Основан у 16. веку, осим музеја и болнице, манастир туристима открива и кухињско огњиште – данас у свету једну од најлепших, најелегантнијих грађевина ове врсте.
До манастира Русану, стиже се преко уског пешачког моста који повезује два стеновита врха.
Нимало свеједно онима који имају страх од висине. Али, у походу светињама, сви страхови се превазиђу.
Као круна на самом врху стене, Русану је у центру Метеора, познат по живопису из 16. века. Отворен од девет до 18 часова, а средом је затворен.
Саграђен у 15. веку, манастир Светог Николе, познат је по фрескама осликаним руком Теофаниса, чувеног иконописца са Крита. Најлепша фреска у манастиру датира из 1527, а осликава Адама како у рају животињама даје имена.
Манастир је затворен петком, а другим данима његове капије посетиоцима су отворене од девет до 15.30 часова.
(Ј. Матијевић – Вечерње новости, фото: Thinkstock)
