Прочитај ми чланак

Мајка пребијеног дечака из Врања: Ићи ћу до краја,моје дете није џак за ударање

0

Јелена Ђорђевић, мајка осмогодишњака кога су брутално претукли вршњаци у играоници, тврди да је њен син жртва вршњачког насиља од првог разреда, да се све "гура под тепих", али и да је она решила да све истера на чистац и да одговорни за насиље над њеним дететом буду кажњени.

Снимак из једне играонице у Врању на коме се види како малишани од 7-8 година крвнички бију свог вршњака и друга из одељења, узнемирила је српску јавност, скоро огуглалу на вршњачко насиље.

Foto: Youtube

Вероватно нико не очекује толики степен насиља деце која су сатима, како прича Јелена Ђорђевић, њено дете „ловили“ по играоници.

„Он није агресиван, не пружа ни отпор, већ се склања и склањао се по ћошковима и скривао се а они су га проналазили и тукли. Предводио их је један дечак који већ дуже време напада мог сина, а остали су се прикључивали, као чопор. Не знам где су биле те раднице играонице, како је нешто тако могло уопште да се догоди а да нико не реагује? После су рекле да је дете изгледало нормално када је изашло, па како нормално када ми имамо повредну листу? А ту је и снимак који се види, црно на бело!“, огорчена је мајка осмогодишњака.

Све је кренуло од прво разреда, када су ђаци из одељења почели да тергетирају његовог сина. Све је почело са вербалним насиљем, што није тада изазвало бурну реакцију родитеља.

„Називали су га буцко, дебели, разним погрдним именима. Нисам обраћала превише пажње, рекла сам му да се само мало шале, као што и ми понекад радимо у кући. Али, касније је све ескалирало и он је постао жртва честог физичког насиља. Тада сам одлучила да реагујем“, објашњава мајка.

По њеним речима, доживела је шок када је чула да је учитељица њеном сину рекла: „Па како то само тебе туку?“.

„Па шта треба? Да се сви бијемо? Ми не желимо то, желимо и тражимо да надлежни реагују, а школа покушава све да заташка. Супруг и ја смо били на разговору и са директором школе, разговарали смо са учитељицом, са школским психологом. И други родитељи су се жалили на то насилно дете, али се плаше да о томе отворено причају. Ја сам решила да идем до краја, ако треба доћи ћу и до министра просвете, до Бога оца, јер моје дете није џак за ударање“, одлучна је мајка осмогодишњака, жртве насиља.

Њено дете трпи последице дуготрајног насиља и то је можда и најболније.

„У једном тренутку је престао да једе. Почео је да се плаши и није хтео да иде у школу. Иде редовно код школског психолога. Ми ћемо га на крају исписати из те и уписати у другу школу, али не одустајем да све истерам на чистац“, објашњава Јелена Ђорђевић.