Прочитај ми чланакКретање данашњих политика и непрестана надоградња накарадног светско-политичког система новим и надасве страшнијим облицима контроле, како друштва у целини, тако и појединца-грађанина, чине истинитом поставку, да тоталитаризам или тенденције ка истом, не само да нису део једне ружне историје човечанства, већ да своје упориште проналазе и у савременој политичко-друштвеној реалности.
Насупрот тенденцијама ка аутократском типу владавине, коме су власти уопште одувек биле склоне, а које нимало није тешко препознати, тоталитарни карактер неке државне власти, поретка или институционалног система, превасходно тенденције, односно кретање једне политике и уређења друштва у том смеру, лако се могу сакрити и остати неопажене.
Кретање данашњих политика и непрестана надоградња накарадног светско-политичког система новим и надасве страшнијим облицима контроле, како друштва у целини, тако и појединца-грађанина, чине истинитом поставку, да тоталитаризам или тенденције ка истом, не само да нису део једне ружне историје човечанства, већ да своје упориште проналазе и у савременој политичко-друштвеној реалности.
Стога се може закључити да ће, с обзиром да их ретко ко уочава и говори о њима, бити умногоме доминантно стање у вероватно блиској будућности.
Тоталитарни режими садашњости и прошлости, у које се прстом може уперити и рећи да су такви, без неке озбиљније анализе, одвећ су скоро свима познати и, што је такође важно, мало их има.
Но, уколико убедите већину друштва, да сте управо ви поборници идеја попут демократије, људских права, грађанских права и слобода, и слично, при томе, обликујете јавно мњење тако, да свако ко посумња у такав ваш карактер и улогу буде проглашен за лудака или у најмању руку политички некоректног, моћи ћете несметано да садржај ваше власти испуните тоталитаризмом, док би се форма, у том случају бесмислена, могла и даље огледати у неком облику демократије, или у крајњем, само кроз различите типове демократских процедура.
С тим у вези, сви закључци изведени из анализе различитих елемената, које красе данашњи светско-политички поредак, поредак либералног капитализма, и то не само као простог економског модела, већ и као политичко-филозофске доктрине која преовладава у скоро свим облицима друштвеног живота, упућују нас на чињеницу, да овај систем засигурно има за циљ стављање под контролу и последњег човека планете, након чега би вредност и самог људског живота, и то по питању искључиво голе егзистенције човека, постала равна нули.
Систем у коме роб не зна да је роб и сматра, да у погледу сопствене слободе нимало није ограничен, страшнији је можда и од самог губитка таквог живота, истог човека.
Тоталитарни карактер неолибералног поретка
Неолиберална доктрина свој успон налази у седамдесетим годинама прошлог века, да би за данашње време постала владајући теоријско-економски модел већине савремених држава. Но, поред опште познатих места ове економске доктрине, попут слободног тржишта и савршене конкуренције различитих привредних субјеката у оквиру истог, са још познатијим конкретним мерама које прате ове теоријске поставке, попут стабилизације, приватизације и либерализације, неолиберална доктрина подразумева у стварности много више мера и још више циљева, које истим треба остварити, но што је обичан економски модел, па и цела економска област.
Неолиберализам је идеологија, поредак, модел културне политике, модел дипломатских односа, вођења државе, чак стил говора политичких и интелектуалних представника.
Неолиберализам у крајњем, претендује да буде начин и смисао живота сваког човека. Стога, са оваквим схватањем ове идеје, увидећемо да имамо посла с много озбиљнијим проблемом, чак и од саме економске кризе, изазване истим.
Уколико говоримо о тоталитарном карактеру неолибералне доктрине и поретка, чији је она идејни и структурални покретач, неопходно је првенствено издвојити елементе, у којима се такав карактер те доктрине и огледа. На првом месту, као еклатантан пример тоталитарног карактера неолибералног поретка, налази се контрола човека и стављање истог у зависан положај у односу на истоветни систем.
Овај елемент може попримити различите појавне облике, које ћемо пре свега пронаћи у средствима или мерама, коришћеним за остварење доктринарног циља, а што би били: праћење свих телефонских и „интернет“ разговора, строго контролисање протока информација унутар медијског простора, строго контролисање образовног система, контролисање политичких и интелектуалних фактора у што је могуће већој мери, успостављање сврсисходног и наравно, стриктно контролисаног правног система, како у виду законских решења, тако и у институционалном смислу, кроз судове, тужилаштво, полицију и на крају, уништавање економске независности државе, друштва и појединца, и њихово претварање у субјекте зависне од система, на првом месту путем дуга.
Други веома важан елемент либералног капитализма, са тоталитарним предзнаком, јесте стварање новог човека, или прецизније, како је Карл Дитрих Брахер то рекао, дефинишући тоталитарну владавину: „тотално усмеравање друштва, ради стварања новог човека за овај будући поредак.“
Тај нови човек подразумева друштво састављено од бесловесних појединаца, који би живели у датом им и наметнутом свету, индивидуе, које не постављају питање како свет функционише и смисао живота налазе у бесмислу потрошачког модела друштва, државе или поретка, у чијем центру ће се вероватно налазити банка. Дакле, роб неће знати да је роб.
Подробнија анализа датих поставки изнетих елемената, у контексту објашњења свеукупног стања у коме се налазимо и евентуалне испланиране будућности, нужно претпоставља један позамашан подухват, који појединци попут свих нас, не би били у стању да предузму у потпуности, будући да су скоро сви, сем малог броја људи, ограничени доступним, а неопходним информацијама, што и јесте нажалост резултат објашњеног тоталитарног карактера система у којем живимо.
Но, и поред тога, на основу доступних знања и информација, којима располажемо у овом тренутку, одређена анализа овог феномена се може спровести, превасходно у оквиру мера економске и културне политике, с једне стране, као и мера породично-правних норми либералног тоталитаризма, с друге стране…
