Прочитај ми чланакУзорак из епрувете који је на анализу дао овај свети старац био је идентичан по саставу као првог дана, што је зачудило бројне медицинске стручњаке. Познати грузијски лекар Зураб Варази испричао је како је од старца Гаврила узео крв на анализу, свега неколико дана пре његове смрти.
Преносимо сведочанство доктора Варазија:
„Неколико дана пре смрти старца Гаврила, решио сам да узмем крв на анализу. Када сам му то рекао, питао ме је за шта ми то треба. Објаснио сам му да треба да проверим хемоглобин и урадим још неке анализе. Он је одговорио: Не, то није потребно. Мене не занима тај ваш хемоглобин! Узео сам га за руку и рекао да ће ме Бог казнити уколико му се нешто деси. Тражио сам да то урадим. Ако ће Бог да те казни због тога, ево, узми колико хоћеш, рекао је старац.
Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо! Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега је узео узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабораторији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.
Следећег дана, отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: Са дванаест година сам кренуо Твојим путем,Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.
Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је грех, али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија“. На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао да је уморан. Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Када сам стигао, старац је лежао и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед са ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Када је завршио молитву, отац Гаврило се насмешио, тело му је задрхтало и срце је престало да куца. Отишао је.
Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој је била крв старца Гаврила, узета четири године раније. Рекао ми је: Знаш, та крв, та крв је као свежа! Желео сам то да видим. Заиста, крв је изгледала свеже, није се згрушала, скорила, није се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и однео у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално! Када смо им рекли да крв стоји у бочици четири године, нису нам поверовали. Ни сами нисмо знали на шта смо наишли.
Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо! Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега је узео узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабораторији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.
Следећег дана, отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: Са дванаест година сам кренуо Твојим путем,Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.
Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је грех, али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија“. На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао да је уморан. Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Када сам стигао, старац је лежао и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед са ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Када је завршио молитву, отац Гаврило се насмешио, тело му је задрхтало и срце је престало да куца. Отишао је.
