Истражујући румунска питања, културу, језик у Србији наилазимо на емисију „Sub semnul dialogului“, на Радиу Нови Сад 3, чији је аутор новинар Лавинел Орза. Ова емисија је део радијског програма на румунском језику и емитује сe од 18:15 до 19 часова.

Гости емисије су еминентни професори, историчари и академици румунског порекла.

Теме емисије су идентитет, писмо, језик, традиција, проблеми и питања Румуна у Србији.

На питања везана за емисију, румунска питања у Србији, као и о односима између Срба и Румуна како у Србији тако и између Србије и Румуније, господин Орза одговара.

Како се родила идеја да се направи емисија која ће се бавити румунским питањем, културом и језиком?

Будући да живим у мултинационалној и мултикултуралној средини у мени је дуго времена постојала идеја да се емисија коју уређујем бави заправо актуелним питањима везаним за очување и неговање културе и индетитета националних мањина. Као припадник румунске националне мањине, посебан акценат и пажњу у својим емисијама посвећујем актуелним проблемима са којима се срећу Румуни са обе стране Дунава, како код нас у Војводини, тако и у источној Србији, где такође живе припадници наше националне мањине за коју се у свакодневном говору, али и у медијима употребљава етноним „Власи“.

Због сложености и озбиљности тема, посебну пажњу обраћам на избор својих саговорника, односно гостију. Обично су то књижевници, историчари, професори, доктори итд., људи који одлично познају како тренутно стање на терену, тако и историјски контекст и прилике везане за нашу националну мањину са обе стране Дунава.

Приметићете да у нашем дијалогу често помињем Румуне с обе стране Дунава. Сматрам да је потребно исправити историјску неправду учињену према нашим коетницима у источној Србији (зона Тимок).

О чему је реч? Наша матична држава Румунија их је у прошлости веома често запостављала и заборављала, тако да не чуде проблеми у којима се налазе данас и са којима се конфротирају Румуни у источној Србији скоро већ два века. У том контексту, посебан акценат у емисији „Sub semnul dialogului“ дајем „влашком“, односно „румунском питању“ у источној Србији. Моје пријатељство и чести дијалози са г. Драганом Стојањеловићем, професором у једној еминентној новосадској гимназији, родом из Жагубице, одличним познаваоцем стања и проблема у којима се налазе наши коетници у зони Тимока, послужила ми је као инспирација за теме о којима је било речи и о којим ћемо причати у будућим емисијама.

У ком степену су Румуни информисани о свом језику, култури и историји и у којој мери се ради на развијању румунског индетитета?

Када је у питању информисаност румунске националне мањине о свом језику, култури и свему оном што чини етничко обележје и доприноси очувању нашег индетитета, такође треба сагледати са аспекта Румуна у Војводини и Румуна у источној Србији. И овде постоји огромна разлика и неправда узрокована различитим историјским контекстима и државним политикама које су вођене овде у Војводини и у ужој Србији. Румуни у Војводини, као и остале националне мањине у нашој покрајини уживају сва права, почев од постојања медија, затим школа и богослужбене праксе на свом матерњем језику. Овакво поштовање права националних мањина које држава Србија спроводи у Војводини, може као добар пример да послужи свим европским државама и друштвима, чак и онима који себе сматрају традиционалним демократијама.

С друге стране Дунава, Румуни у ист. Србији већ два века немају ни елементарна права на медије, наставу и богослужења на свом матерњем језику. Овакво различито историјско искуство и неправда узроковала је различит степен познавања сопственог језика, културе и историје. Зато највећи проценат припадника румунске националне мањине у источној Србији не поседује ни елементарна знања о историји и пореклу свог језика и своје културе. Из поменутих разлога и не чуде сви проблеми и целокупно дизање прашине око покушаја да се наши коетници јужно од Дунава одвоје од румунског етничког корпуса. Не чуде проблеми око наметања страног назива „Влах“ на матерњем језику и неозбиљни покушаји нормирања новог тзв. „влашког језика“, који је у ствари политичка конструкција.

Као обичан човек, Румун, како доживљавате проблеме, неистине, манипулације које свакодневно видите и чујете да се догађају вашем народу у Србији и у свету?

Сасвим је разумљиво да се човека који је свестан свог порекла и припадности једном народу дотичу проблеми и манипулације везане за припаднике свог народа. На ово питање делимично сам одговорио када је било речи о степену информисаности наше националне мањине. Понављам, реч је о дуплим стандардима према Румунима у Војводини, који уживају сва права и Румуна (тзв. Влаха) у источној Србији који немају иста права као њихови коетници у Банату, а која су Уставом ове државе загарантована.

Сматрате ли да би требало да постоји већа и чвршћа сарадња између Србије и Румуније у политичком, административном, економском и културном смислу?

Сматрам да за Србију не постоји бољи сусед од Румуније и обрнуто. Ову чињеницу је потврдила историја, док је у једној реченици веома лепо то формулисао познати румунски историчар Николае Јорга да „Румунија има једина два пријатеља: Црно море и Србију“.

Србија је имала ратне сукобе са својом словенском браћом Бугарима, постојали су историјски моменти када Србија није имала добре политичке односе са Мађарима и Грцима, а да не помињем болно искуство Србије са Албанцима, и једнојезичним Хрватима и Бошњацима.

Негативно историјско искуство са Румунијом и румунским народом Србија није никада имала. Поред вишевековних пријатељских односа, страдања која су оба народа поднела неретко и од заједничких непријатеља, иста православна вера, српска мањина у Румунији и румунска национална мањина у Србији, са обе стране Дунава јесу снажне споне које су повезивале и које у будућности треба да повезују обе државе. Из ове историјске упућености оба народа и обе државе проистиче насушна потреба за још бољом економском и политичком повезаношћу и сарадњом.

Рекао бих да су два питања у поменутом контексту веома битна за сарадњу Србије и Румуније. Реч је о подршци Румуније Србији за пријем у чланство ЕУ и решавања питања Влаха, односно Румуна у источној Србији. Решавање оба питања су за Србију веома битна, а Румунија као чланица ЕУ може да пружи огроман допринос. Ово је прилика да Румунија по ко зна који пут у историји поново покаже своје традиционално пријатељске односе са Србијом, али је и прилика да исправи своју историјску грешку занемаривања свог народа у источној Србији, односно у зони Тимока. Румунија је матица свих Румуна, односно Влаха који живе ван њених граница и у том контексту је дужна да не занемарује потребе својих коетника, како у Србији, тако и у другим деловима Балкана и широм света.

Радмила Столић

Ознаке: Власи, Лавинел Орза, Радмила Столић, румуни, Румунија, Србија