Прочитај ми чланак

КУМОВИ НИСУ УБИЛИ ВОЖДА: Да ли је било овако?

0

Црни Ђорђе је пре Првог српског устанка био фрајкор, професионални војник у Аустругарској, где се упознао са тежњом стварања српске државе на територији аустроугарске царевине, која је имала два пута више српског становништва од немачког. Свакако, да је овим другима више одговарало да та тежња буде остварена на територији турске царевине.

Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под контролом, показује случај протеривања грчког митрополита Леонтија за време устанка, заједно са Цинцарима и Јеврејима који су радили против интереса устаника. Сви су на изричит захтев Аустроугарске враћени у Србију.

У Хотину, Хетерија везује Црног Ђорђа за своје циљеве, а Наум Крнар члан Хетерије, постаје верна сенка Црног Ђорђа који се новчано помогнут од србских трговаца из Трста, обавезао да дигне Србе на заједнички устанак са Грцима. Вожд и Наум “тајно” прелазе у Србију и долазе у Тополу. Вожд се јавља својим кумовима војводи Радичу Петровићу, код кога је у младости хајдуковао, Вујици Вулићевићу и Милошу Обреновићу које заклиње на кумство тражећи састанак. Кумови дају троструку реч и састају се Црним Ђорђем у Радовањском лугу.

Разговору у колиби присуствује само Наум Крнар као стражар. Разговор је тежак и траје девет сати, од четири поподне до три часа изјутра. Кумови не пристају на устанак и Црни Ђорђе одлучује да се сутрадан врати у Влашку. Сви одлазе на спавање, али после једног сата буди их пуцањ једног од стражара. Он је убио са леђа Наума Крнара, који је наводно пошао по воду, али није хтео да стане на позив стражара. Затим налазе мртвог вожда без главе, али нико не зна ко га је убио. Касније је злочин приписан извесном Новаковићу чије је братство имало нерашчишћене рачуне с Вождом, али несретник никада није признао убиство. Одрана кожа Вождове лобање напуњена сламом, послата је у Цариград, где је висила на тврђави док није послата руском цару, јер је Црни Ђорђе био руски ђенерал. Али, глава Црног Ђорђа сахрањена је с телом у Србији!

Један од кумова, Вујица Вулићевић, подигао је касније цркву Покајницу. Да је био уверен у Новаковићеву кривицу, не би имао осећање греха због задате речи. По записаном предању, други кум војвода Радич Петровић уснио је да не може да се растави са душом док не покаже где је сахрањен Црни Ђорђе. Када су га довезли са воловским колима у Радовањски луг, сељаци су га питали да ли је он убио Црног Ђорђа, на шта је он одговорио одречно. На питање, да ли зна ко га је убио, одговор је такође био одречан, али је Радич као очевидац испричао цео догађај који је касније забележио Милан Ђ. Милићевић.

Цела прича је нелогично протумачена и олако приписана властољубљу једног човека, који није имао правог разлога да убије рођака и политичког супарника јер он одлази из земље. Али је, зато, потпуно занемарена улога Наума Крнара који је убијен с леђа у бекству, што представља класичан пример решења једног криминалног случаја. Поготово, што у суштини иза приче о Вождовом убиству, стоји јак мотив неоствареног интереса великих сила у решавању Српског питања, с прикривеним именом Источно питање, који је политички вешто претворен у дивљаштво читавог србског народа, јер је кум тобоже убио кума.