Прочитај ми чланакНа планини Столови код Краљева, на врху Усовица и надморској висини од 1.375 метара, постављен је православни крст висине 33 метра и тежак 16,5 тона. Направљен је од челичне конструкције, финансиран је из донација, а благослов је дала Епархија Жичка. Колико је импозантан, говори и податак да ће моћи да га види пола Србије.
Крст на Столовима видеће се из многих делова Србије, са Јастрепца, Рудника, Копаоника, па чак и са Проклетија и Шар планине, а биће и осветљен. Струја која ће крст осветљавати, добијаће се из соларних ћелија које ће бити постављене на врху.
Иако идеја Планинарско-спортског друштва „Гвоздац“, који су иницијатори целог пројекта, постоји још од 2007. године, радови су практично започели 2018. Тада је ископан и бетониран темељ. Занимљиво је да миксери који праве бетон нису могли да се попну на врх Усовица, због неприступачног терена, па је он морао да се прави на лицу места. Темељ за крст ископан је на дубини од три метра.
– Постављена је челична конструкција тешка 16,5 тона. А у сам темељ је утрошено 5,5 тона гвожђа и 1.900 џакова цемента. „Амига“, која је извела радове на постављању крста, успела је да на сам врх допреми машине, што је велики успех. За пар дана ће бити постављено осветљење, а онда се очекује да га Епископ Жички и освешта – каже Милутин Вукосављевић из планинарског друштва „Гвоздац“ из Краљева.
Према речима протојереја Љубинка Костића из Организационог одбора за подизање крста, он се на Столовима саградио искључиво уз помоћ добровољних прилога појединаца и приватних фирми.
Идеја за подизање крста потекла је из Планинарског друштва “Гвоздац” још пре 13 година, а она је затим подржана благословом владике Хризостома, тадашњег епископа Жичке епархије. ЈП „Србијашуме“ су Епархији Жичкој уступиле плац на самом врху Усовица, како би се поставио крст који ће бити окренут према Краљеву.
– Врх Усовица је наменски изабран, јер би се онда Крст могао видети из највећег дела Србије, али и околних земаља. У Краљеву помало бежимо од своје историје, и заборављамо да су у нашој околини настали и Жича и Студеница. Зато је овај град невероватан за српску историју, цркву и државу – каже Милутин Вукосављевић из Планинарског друштва „Гвоздац“.
