Прочитај ми чланак

КРЦУНОВ СИН: Тито је мајци рекао да је Ранковић убио мог оца

0

"Склон сам да верујем, за разлику од мајке да саобраћајна несрећа у којој је тата погинуо није била инсценирана. Не могу да замислим да би тадашња власт могла да изведе тако прецизну операцију, а да је нико до данашњих дана не разоткрије"

Срђа Пенезић, син Слободана Пенезића Крцуна, не верује да је његов отац убијен. Крцунова смрт, остала је као једна од неразјашњених мистерија Титовог доба, још од тог новембра 1964. године када је Срђа имао 12 година.

Foto: Stevan Kragujević/Wikimedia commons i Arhiva

„Склон сам да верујем, за разлику од моје мајке и неких других људи, да саобраћајна несрећа код Лазаревца, у којој је тата погинуо, није била инсценирана. Не могу да замислим да би тадашња власт могла да изведе тако прецизну операцију, а да је нико до данашњих дана не разоткрије“, рекао је Пенезић у разговору за „Новости“.

Његова мајка није делила исте склоности у размишљањима о смрти свог супруга.“

„Мајка је била илегалка, од ње се није могло сазнати ништа. Волела нас је, али и штитила. Сећам се да је била разочарана, престала је да иде на партијске састанке. Мени је све то деловало нормално. Људи са старошћу изгубе идеале. Али очева смрт је очигледно јако утицала на њу. Има једна занимљива прича, коју мало људи зна. Давно још, био сам тад дечко, јавио сам се на телефом с друге стране глас каже: ‘Овде кабинет маршала Тита’. Мислећи да је то шала мог друга, кажем: ‘Ма дај, Дуле, спусти слушалицу’. Наиђе мајка, упита шта је, одговрим да зезају, као кабинет маршала, а на то ће она ‘не, не, дај ми слушалицу’. После неколико дана мајка ми је рекла да иде да се види са Брозом. Мајка је ишла буквално да пита да ле је истина да је наш отац убијен. Он јој је рекао: ‘Јесте, убијен је’, и додао: ‘Ако вас занима ко га је убио, убио га је Алескандар Ранковић’. Нормално, нико од нас у то није поверовао“, рекао је Срђа Пенезић.

Он је испричао да је био увек добродошао када су његови родитељи седели са својим пријатељима, и да је могао да има каже шта је хтео.

„Дружили су се са Добрицом Ћосићем,Милошем Минићем, Браном Црнчевићем, који је био врло симпатичан и драг човек, али је касније отишао политички на другу страну. Код нас је долазио и Александар Ранковић. Били су верни пријатељи“, рекао је Пенезић.