Прочитај ми чланакГрчка се суочава са потребом да преиспита модел туризма због проблема које климатске промене све више стварају. Са својим тиркизним водама и сунцем, ова земља је дуго била омиљена дестинација за одмор, привлачећи готово 33 милиона посетилаца прошле године и генеришући 28,5 милијарди евра прихода од туризма.
Ове године се очекује да број посетилаца буде још већи, с обзиром на то да глобални туризам поставља нове рекорде у односу на период пре пандемије. Међутим, нагли пораст броја туриста може да угрози економију у блиској будућности. Незадовољство због „прекомерног туризма“ чак је довело до протеста на плажама Кикладских острва.
Економиста Димитрис Вајанис из Лондонске школе економије наглашава да се Грци све више брину да се Кикладска острва брзо мењају и да ће за неколико година оно што их чини посебним бити изгубљено. Грчка није једина у овом проблему. Становници других популарних европских дестинација тврде да туристи штете животној средини и локалним економијама, нарочито када краткорочни најам преко сајтова као што је Аирбнб повећава трошкове становања и тера људе из њихових градова.
Грчка је међу европским земљама које су најтеже погођене глобалним загревањем, са растом нивоа мора, екстремним таласима врућине, непредвидивом кишом и честим шумским пожарима који мењају пејзаж.
Туризам додатно оптерећује оскудне водне ресурсе и угрожава крхке обалне екосистеме, што је довело до захтева локалних власти и заштитника грађана да се регулише градња, ограничи број туриста и инвестира у управљање водама и у инфраструктуру.
Влада мора да пронађе равнотежу између ублажавања ових претњи и заштите кључних прихода од туризма. Туризам доприноси између 62,8 милијарди и 75,6 милијарди евра грчкој економији, што је отприлике трећина бруто домаћег производа годишње, према подацима Туристичке пословне асоцијације (ИНСЕТЕ). Закон из јула ажурирао је регулативе за туристичке агенције, водиче и изнајмљивање које је министарка туризма Олга Кефалојани означила као део „критички важних“ напора да се заштити индустрија и користи економији.
Међутим, климатске промене постављају егзистенцијална питања за ову грану индустрије. Дуготрајни талас врућине у јуну, праћен најврелијим јулом на рекордима, натерао је туристичке атракције да се затворе и проузроковао низ смртних случајева повезаних са врућином. Шумски пожари, који су интензивнији и чешћи због топлијег времена, такође прете туристичкој индустрији. Огроман пожар раније овог месеца био је веома близу главном граду Атини.
Прошле године, више од 8.000 шумских пожара захватило је земљу, а хиљаде туриста морало је да буде евакуисано са острва, укључујући Род.
Меган Еплер Вуд, директорка Програма за управљање одрживим туристичким ресурсима (СТАМП) на Универзитету Корнел у САД-у, истиче да туризам треба да буде одржив или чак регенеративан. Треба инвестирати у очување екосистема и помоћи у управљању туристима на терену.
Заштитник грађана је у извештају из јуна навео да Грчка треба да смањи градњу и заштити водне ресурсе и обалне зоне како би очувала здрав туризам. Упозорава на растуће еколошке ризике од туризма, посебно додатне захтеве за воденим ресурсима за пијаћу воду, базене и водене паркове.
Пилот студија коју су спровели грчки истраживачи и УНЕСЦО показује да мања острва у Егејском мору већ требају двоструко више воде него што могу природно да произведу како би задовољила потражњу туриста, која ће се удвостручити до 2030. године.
Ове године уведен је туристички порез, назван порез на климатску отпорност, који би требао да помогне у финансирању опоравка од све озбиљнијих шумских пожара и поплава. Овај порез за госте у хотелима и краткорочним изнајмљивањима очекује се да генерише до 300 милиона евра додатних прихода у 2024.
Међутим, Еплер Вуд напомиње да су историјски порези на туризам често коришћени за маркетинг дестинација, а не за корист локалних заједница. Никос Зорзос, градоначелник Санторинија, жели да ограничи број посетилаца дневно на 8.000 са тренутно могућих 17.000.
Утицај климатских промена у Грчкој није ограничен само на раст температуре и друге екстремне временске догађаје. Ерозија обале и опадање пашњака морских трава, које доприносе карактеристичној тиркизној боји Медитеранског мора, идентификовани су поред поплава, несташице воде, високих температура и суше као претње туризму у извештају ИНСЕТЕ.
Представник ИНСЕТЕ-а каже да би проширење туристичке сезоне требало да буде приоритет кроз креирање висококвалитетних понуда које привлаче посетиоце током целе године. Само тако може се осигурати одржив и конкурентан туризам за Грчку. ИНСЕТЕ такође препоручује промовисање туризма богатог биодиверзитетом како би се генерисала средства за очување и промовисање алтернатива плажама, као што су агротуризам, гастротуризам, велнес и авантуристички туризам.
Бен Линман из Травел Фоундатион, невладине организације која ради са владама, предузећима и заједницама на развоју и управљању туризмом, наглашава да се види прелаз ка управљању туризмом. Инвестирање у обновљиве изворе енергије или заштиту обалних подручја и рањиве инфраструктуре такође би имало дугорочне користи за туристичке дестинације.
