Корона вирус: Кад ће се пандемија завршити и живот вратити у нормалу

0

Цео свет је стао. Места која су некад кључала од живота постала су градови духова са строгим забранама – од блокада градова, преко затварања школа, до ограничавања путовања и забрана масовних окупљања.

То је до сада невиђена глобална реакција на неку болест. Али кад ће се све то завршити и кад ћемо моћи да се вратимо обичним животима?

© CC0 / Unsplash/Fusion Medical Animation

Британски премијер Борис Џонсон изјавио је како верује да Велика Британија може „да преокрене плиму“ против епидемије у наредних 12 недеља и да земља може коначно да се „опрости од корона вируса“.

Међутим, чак и ако број случајева у наредна три месеца почне да опада, и даље ћемо бити далеко од краја.

Могло би да прође прилично много времена док се та плима не повуче – можда чак и читаве године.

Очигледно је да тренутна стратегија затварања великих сегмената друштва није одржива на дуже стазе, друштвена и економска штета биле би катастрофалне.

Земљама је потребна „излазна стратегија“ – начин да се укину ограничења и све да се врати у нормалу.

Али корона вирус неће нестати сам од себе…

Уколико укинете ограничења која зауздавају вирус, онда ће се број случајева неизбежно винути у небеса.

„Имамо велики проблем у смишљању излазне стратегије и како да се извучемо из свега овога“, каже Марк Вулхаус, професор епидемиологије вирусних болести са Универзитета у Единбургу.

„Није у питању само Велика Британија, ниједна земља нема излазну стратегију.“

То је огроман научни и друштвени изазов из којег суштински постоје три излаза:

вакцинација
да довољно људи развије имунитет након што се зарази
или трајна промена нашег понашања/друштва

Вакцине – још најмање 12-18 месеци

Вакцина би требало људима да пружи имунитет да се не разболе уколико буду изложени болести.

Имунизујте довољно људи, око 60 одсто популације, и вирус не може да изазове епидемије – то је концепт познат као колективни имунитет.

Прва особа је ове недеље добила експерименталну вакцину у САД, након што је истраживачима дозвољено да прескоче уобичајено правило претходног вршења тестова на животињама.

Тражење вакцине одвија се до сада невиђеном брзином, али нема гаранција да ће оно бити успешно и захтеваће имунизацију на глобалном нивоу.

Најприближнија процена је да нас од вакцине дели још 12-18 месеци, уколико све буде ишло глатко. То је дуго времена за чекање кад се суочавате са неприкосновеним мирнодопским друштвеним ограничењима.

„Чекање на вакцину не би смело да се назове стратегијом, то није стратегија“, каже професор Вулхаус за ББЦ.

Природни имунитет – још најмање две године

Британска краткорочна стратегија јесте да сузбије број случајева колико је то могуће како би се спречила преоптерећеност болница – кад вам понестане кревета на интензивној нези, број смрти одмах креће да скаче.

Једном кад је број случајева потиснут, то би омогућило укидање неких мера на одређено време – све док број случајева поново не скочи и не буде морала да се уведе нова рунда рестрикција.

Када би то могло да се деси још је неизвесно.

Главни британски научни саветник сер Патрик Валанс рекао је да у овом тренутку „стављање апсолутних временских рокова на било шта није могуће.“

Та тактика може, ненамерно, да доведе до колективног имунитета како све више људи буде било заражено болешћу.

Али да би се то десило могле би да прођу читаве године, каже професор Нилу Фергусону са Империјалног колеџа у Лондону.

„Говоримо о сузбијању преноса болести на нивоу на ком би, уз мало среће, само врло мали делић земље био заражен“, каже он.

„И тако би на крају, кад бисмо наставили с овим наредне две или више година, можда довољан сегмент земље у том тренутку могао бити заражен да подари одређени степен колективне заштите.“

Али велики је знак питања да ли би тај имунитет потрајао. Други корона вируси, који изазивају симптоме прехладе, доводе до веома слабе реакције имунитета и људи могу да се заразе истом болешћу више пута током својих живота.

Алтернативе – без јасног времена рока

„Трећа опција су трајне промене у нашем понашању које омогућују да задржимо стопу преноса болести на ниском нивоу“, каже професор Вулхаус.

То би могло да подразумева задржавање неких мера које су већ уведене. Или увођење строгог тестирања и изолације пацијената како би се предупредило избијање било каквих епидемија.

„Радили смо у првим покушајима рана откривања и тражење контаката и није успело“, додаје професор Вулхаус.

Развијање лекова који би успешно лечили заразу од Ковида-19 може да помогне и у другим стратегијама.

Они би могли да крену да се користе чим људи покажу било какве симптоме у процесу названом „контрола преноса болести“, како би се спречило да се пренесе другима.

Или да се пацијенти лече у обичној болници како би болест постала мање смртоносна и да би се смањио притисак који трпи интензивна нега. То би омогућило земљама да се изборе са већим бројем случајева пре него што буду морале поново да уводе блокаде.

Повећање броја кревета на интензивној нези имало би сличан ефекат, зато што би се онда повећао капацитет за излажење на крај са већим епидемијама.

Питао сам главног британског медицинског саветника професора Криса Витија која је његова излазна стратегија.

Он ми на то каже: „Дугорочно, очигледно је да је вакцина једини излаз из овога и сви се надамо да ће се то десити што је пре могуће“.

И да ће „глобално, наука изнаћи права решења.“

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!