Pročitaj mi članak

KOME SMETA HRIŠĆANSTVO I HRIŠĆANI: Novi udari na vernike u zapadnoj Evropi

0

Što je neko veći hrišćanin to je veća njegova netrpeljivost prema pripadnicima drugih vera. To pokazuje novo istraživanje vašingtonskog centra „Pew Research“ sprovedeno u zemljama zapadne Evrope.

Истраживање под називом „Бити хришћанин у западној Европи“ бавило се пре свега односом грађана тог дела света према сопственој вери. Оно се показује као веома занимљиво већ код питања: „Колико је вера важна у вашем свакодневном животу?“ У западној Европи с том тврдњом се сложило 14 одсто од око 24.000 упитаних, а у САД (према једном другом, ранијем истраживању) чак 68 процената. Чак и међу атеистима, код Европљана њих један одсто сматра да је вера важна, а у САД 13 процената.

foto: flickr

 

Али оно што је пре свега изазвало пажњу медија јесте налаз да су европски хришћани прилично нетрпељиви према припадницима других вера. Тако је на питање „Да ли бисте у своју породицу прихватили неког Јевреја верника“, у Италији четвртина упитаних (25%) одговорила негативно, у Великој Британији их је било 23 одсто, у Аустрији 21 проценат. И Немачка не може бити задовољна са њених 19 одсто, док на пример код Холанђана и Норвежана само њих три одсто не може да замисли да верујући Јевреј буде члан њихове породице.

Према муслиманима је још горе

Однос према муслиманима још је гори: 43 одсто Италијана одговара да не желе никакве муслимане у својој породицу, исто као и 36 процената Британаца и 34 одсто Аустријанаца. Одмах након тога су Немци (33%). Притом су католици много више нетрпељиви него протестанти: више од половине упитаних немачких католика не желе муслимане у својој породици, а само 16 одсто немачких протестаната.

foto: dw

 

Када је реч о општој нетрпељивости према припадницима других вера, чини се да – што је неко „већи хришћанин“, то је мања његова љубав према ближњем. Тако се с тврдњом да је „ислам у својој основи некомпатибилан с нашом земљом и културом“ сложило 55 одсто упитаних немачких хришћана који редовно одлазе у цркву, 45 одсто грађана Немачке који додуше јесу хришћани, али у цркву залазе ретко или готово никад, и 32 процента грађана који се изјашњавају као неверници.

Центар Пеw Ресеарцх из Вашингтона спровео је истраживање телефоном међу 24.000 грађана из петнаест земаља западне Европе, а истраживачи су се трудили да половина упитаних буду верници.

Верници само на речима

Није изненађујућ податак да се у истраживању чак 83 одсто Португалаца изјаснило као хришћани, као и 80 одсто Италијана, Ираца и Аустријанаца, али је зато занимљиво то да у Финској (77%), Швајцарској (75%), Великој Британији (73%) и Немачкој (71%) има више људи који се изјашњавају као хришћани него у Шпанији (66%).

Међутим, ако се одговори упореде са истим испитивањем спроведеним у САД 2014, може се видети да су многи у Европи хришћани само на речима. Тако 64 одсто америчких хришћана одлази у цркву барем једном месечно, али само 31 одсто Европљана. 68 процената америчких верника изјављује да се моли свакога дана, а њих 76 одсто верује у Бога „с апсолутном сигурношћу“. Међу Европљанима се Свевишњег свакога дана сети једва 18 одсто верника, а само њих 23 одсто нема никаквих сумњи у постојање Бога.

Шта оно пише у Библији?

Ипак, већина упитаних Европљана сматра да је хришћанство основа њихове национале културе. Истовремено, са изјавом „наша нација није савршена, али је надмоћнија од других“, сагласно је чак 21 одсто више активних верника, него људи који не одлазе редовно у цркву.

С друге стране, а за разлику од САД, у Европи је чак и међу верницима још увек много живља хуманистичка идеологија строге одвојености цркве од државе. То подржава 80 одсто Швеђана и 72 процента Белгијанаца – и зато је донекле изненађење то што на пример 38 одсто Британаца или 45 процената Швајцараца сматра да би њихов политички врх требало више да води рачуна о вредностима које прописује њихова (хришћанска) вера.

И ту су редовни посетиоци цркве већи заговорници такве политике, иако је управо Велика Британија земља с рекордним бројем „верника на речима“: тамо је и међу онима који се изјашњавају као хришћани чак три пута више оних који су готово заборавили како црква изгледа изнутра.