Прочитај ми чланак

КОЛИНДА БОЈКОТОВАЛА ДОЛАЗАК: Обележен дан пробоја логораша у Јасеновцу

0

"Опет смо овде сами, ми потомци жртава злочиначке НДХ. Ми никада нисмо изједначавали хрватски народ с НДХ, али нећемо никада прихватити да су жртве Јасеновца и Блајбуршког поља исто", рекао је Краус у обраћању окупљенима пред спомеником Камени цвет.

У организацији удружења српске, јеврејске и ромске националне мањине, као и антифашиста у Јасеновцу је данас одржана комеморација за жртве усташког логора из Другог светског рата, што је прва од укупно две овогодишње комеморације.

Дан пробоја логораша у Јасеновцу обележили су Српско народно вијеће, Координација јеврејских општина Републике Хрватске, Савез Рома у Хрватској „Кали Сара“ и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске.

Четврту годину заредом у Јасеновцу гледамо одвојене колоне – данашњу и државну која ће бити одржана у недељу. Припадници мањина, између осталог, због ревитализације усташтва у друштву одбијају да у Јасеновац иду с државном делегацијом.

Председница Хрватске се неће придружити ниједној колони, док не буде јединствене. У Јасеновац ће доћи сама, како је најављено из њеног кабинета.

Председник Координације јеврејских општина у Хрватској Огњен Краус критиковао је власт због изостанка реакције на изједначавање „Независне Државе Хрватске“ и антифашистичког покрета. Он је истакао да је јасеновачки логор најмрачније и најсрамотније место хрватске историје.

„Опет смо овде сами, ми потомци жртава злочиначке НДХ. Ми никада нисмо изједначавали хрватски народ с НДХ, али нећемо никада прихватити да су жртве Јасеновца и Блајбуршког поља исто“, рекао је Краус у обраћању окупљенима пред спомеником Камени цвет.

Он је, како су пренели хрватски медији, истакао да неће бити заједничке комеморације док год из употребе не буде избачен усташки поздрав „За дом спремни“, који држава, упркос препорукама Уставног суда, у неким ситуацијама толерише.

Краус је оценио да би ове године била једна комеморација да је држава у разговоре с представницима удружења „уложила онолико енергије колико је уложила у комеморацију у Блајбургу“.

„Време је да предјемо с речи на дела, да се погледамо у очи, и ако се сложимо, да је НДХ била злочиначка творевина и да треба забранити и њене ознаке. Нека се јасно каже да се Холокауст догадјао у Хрватској и да они који то негирају морају сносити последице“, нагласио је Краус.

У Јасеновцу су данас и представници амбасада Израела, Холандије, Шпаније, Велике Британије, Србије, Словеније, Немачке, Француске, Аустралије…
Јасеновац

Комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић изјавила је да минимализовање злочина почињених у усташком логору Јасеновац или њихово негирање представљају веома опасан пут.

„У Хрватској има политичара и јавних личности који минимализују одговорност злочинаца, славе их или у потпуности негирају постојање тих злочина. Историја Јасеновца веома јасно показује зашто је то веома опасан пут. За историјски ревизионизам на би требало да буде места у данашњој Европи“, рекла је Мијатовић.

Она је навела да је потребно промовисати учење историје засновано на истини, поштовање за све жртве и отворени дијалог о злочинима из прошлости.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи и најозлоглашенији логор у НДХ, које су усташе почеле да успостављају убрзо након доласка на власт за непријатеље државе дефинисане расним законима по узору на нацистичку Немачку.

Комеморација се одржава у поводу покушаја пробоја из логора, који су организовали преостали затвореници логора 22. априла 1945. године. Око 600 мушкараца из логора Циглана покушало је пробој, од којих су преживела 92 затвореника. Исти дан започео је и пробој заточеника из Кожаре. Од њих 167 спасило их се само 11.

По подацима Спомен подручја Јасеновац, до сада је у логору утврђено именом и презименом 83.145 жртава Срба, Јевреја, Рома, Хрвата и особа других националности, а у музеју процењују да је коначни број жртава вероватно око 100.000. Службена статистика бивше СФРЈ истицала је бројку од 700.000 жртава.