Прочитај ми чланак

Кобан убод пчеле: Трагичан крај најбогатијег Хрвата у БиХ

0

У стању анафилактичког шока допремљен је у мостарску боницу, а потом хеликоптером пребачен у Загреб, али му није било спаса.

Само који минут пре подне у Клиничком болничком центру Ребро у Загребу у среду је преминуо један од најпознатијих и најуспешнијих херцеговачких подузетника Јозо Богдан, власник ФЕАЛА из Широког Брега.

Foto: Printscreen

Судбина је хтела тако да је у недељу покојног Богдана угризла оса да би потом у стању анафилактичког шока био превезен у мостарску болницу. Након погоршања стања и након што је пао у кому, у понедељак у поподневним сатима пребачен је хеликоптером у Загреб, у Клинички болнички центар Ребро.

ФЕАЛ из Широког Брега је реномирана фирма и има дугу традицију у преради алуминијума. Основан је 1976. године, а од 2000. године је у потпуности у приватном власништву покојног Јозе Богдана. Погон ФЕАЛ-а је био ракетиран у рату, а пословање је након тога било упитно. Богдан је ФЕАЛ преузео у стечају да би га до данас претворио у водећег прерађивача алуминијума и алуминијумских грађевинских система у овом делу Европе. У девет фирми ФЕАЛ Група запошљава више од 650 радника.

Иако без значајнијег формалног образовања, Богдану су у Херцеговини а поготово у Широком Брегу приписивали заслуге за економски препород Широког Брега. Део тамошњих предузетника му је увек истицао невиђени таленат у препознавању пословних прилика и дар за окупљање људи, укључујући и најбољих менаџера. Јозо Богдан неће доживети довршетак градње планираног производног погона у Карловцу.

Међутим, Широкобрежани су уверени да ће ФЕАЛ Група наставити да ради успешно и развија се управо зато што је Јозо Богдан увек имао одличне менаџере у компанији.

Као и многи Херцеговци пословну етику је стекао радећи у Немачкој у коју је отишао 1969. године, с 14 и по година. Радио је на бауштели. Копао је темеље ручним алатима,вадио чавле… Немачку је волео зато што је уредна држава која га је научила да ради.

“Немачка је мени најдража земља после Хрватске”, испричао је у интервјуу за Глобус 2013.

Први озбиљни капитал стекао је на пословима градње у Црној Гори након великог земљотреса 1979. године. Новцем зарађеним од рада у Немачкој и позајмицом од 50 хиљада немачких марака од својих стричева купио је камион и бавио се преозом грађевинског материјала.

Неколико година касније, већ је зарадио довољно да купи цистерну за превоз. Затим је у родном селу покренуо производњу металних опруга на половним стројевима које је довукао из Немачке. А онда је ушао у бизнис с алуминијумом, увозећи алуминијумске профиле из Италије и Шпаније.

Кључни корак у пословној каријери чини 2000. године кад на тендеру за приватизацију преузима фирму ФЕАЛ Лиштица, некадашњи део СОУР-а Соко из Мостара. Фабрика је била тешко оштећена у рату, а Богдан ће током наредних година у обнову и модернизацију инвестирати преко 20 милиона конвертибилних марака. Агенција за приватизацију Федерације БиХ ће 2003. приватизацију ФЕАЛ-а прогласити за најуспешнији приватизацијски процес у БиХ.

Уследиће даље ширење и аквизиције, али и низ других друштвених активности које је Богдан предузимао, попут спонзорисања локалног кошаркашког клуба. У Трну, само три километра удаљеном од Широког Брега је имао имање на којем је често окупљао пријатеље. Импозантан је његов подрум и архива вина који је сам изградио и уредио.

“У Херцеговини је био омиљен човек. Ничим није одавао да се ради о богатом и моћном човеку. Познанства је имао свугде у свету. Уважавали су га и у Немачкој где се пробио на тржиште и има велику компанију, упркос конкуренцији снажног Сцхуцо Интернатионал КГ с чијом фирмом Алуконигстахл из Загреба се успешно носи и на хрватском тржишту, али и шире. Помагао је свакоме и био је приступачан човек, кога је за услугу могао да замоли било ко и он би на разне начине помагао. Пуно је помогао људима и нашем крају”, описује га један предузетник из Широког Брега који је замолио да остане анониман.

Политичари су му се, каже, додворавали, али он је остао скроман, приступачан свима. Амбициозно је ширио послове. У Загребу је изградио и стамбену зграду са 200 станова за тржиште. На планини Вележ је изградио ветропарк. Но, највише је остао посвећен родном крају.

Недовршени пројекат, како кажу у Широком Брегу, Богдану ће остати куповина уређаја и опреме за опремање клинике у коју би угледни загребачки неурохирург и блиски Богданов пријатељ Марко Радош долазио повремено да ради као би помагао својим мештанима.

Љубомир Артуковић, сувласник сплитског Тромонта, видно шокиран Богдановом смрћу, каже да га је увек доживљавао као оца, иако је Богдан од њега био старији тек непуних десет година.

“Сећам се када сам га упознао с једним чланом породице који је имао здравствених проблема, редовно се интересовао за његово здравље. Углавном, био је јако пажљив човек. Обожавао сам га, а и он мене.

Пуно смо лепих заједничких тренутака провели заједно тако да ми је у овом тренутку јако тешко да говорим. Јозо Богдан се поносио својим завичајем и тамо су га сви волели и ценили. Уосталом, он је и запошљавао пуно људи. Био је претеча развоја Широког Брега. Од њега су сви могли да уче, а он је био чврсто на земљи. Био је човек великог срца и један од истински изворно паметних и мудрих људи”, каже Љубомир Артуковић.