Прочитај ми чланак

КО ТЕ ТЕРАО ДА ЧУПАШ ОБРВЕ? Имала си бре лепе обрве к‘о мајмун!

0

Сјећа ли се још неко ове реченице коју изговара Пантић у филму Тесна кожа? Ја се сјећам и тражио сам у интернет претраживачу желећи да још једном чујем, како је то казао Никола Симић кроз лик Димитрија Пантића, али умјесто да добијем одломак из филма претраживач ме одвео на адресу листа Мондо који ми није познат и у своју одбрану могу да кажем да га никад нисам читао, а могу и да обећам да никад више нећу прочитати ни једну ријеч из тог листа, али морам да признам да сам прочитао текст о микроблејдингу.

Микроблејдинг значи када се преведе на српски нешто као фино сјечиво, што се односи на то да се обрва исцртавају финим сјечивом финијим од жилета.

Текст је из пера некакве Драгане Тодоровић која је можда чак и новинарка, али због свеопште биједе мора да пише за шунд лист и то хвалоспијев за исцртавање обрва финим сјечивом, а можда и не размишља о оном што пише, па је онда хваспијев написан од срца.

Ако знамо да је, барем тако тврди новинарка,  да је курс за сјекаче обрва организован и одржан у скупштини града Београда, изем ти такву скупштину и такав град, рекао би мој покојни ђед, онда је и сасвим размљиво да неко ко нема посебно широке погледе на свијет, насједне и напише хвлоспијев. Још ако додамо да је истовјетан курс већ одржан у Привредној комори Републике Србије, а сад би мој ђед поменуо ту комору и такву Србију на истин начин, онда није чудо што писакарала пишу хвалсопијева, конзументи информација гутају као сомови дудубак оно што је написано.

Диван човјек тај Бабић, поклонио је око 200.000 евра углавном у опреми за сјечење обрва и што је најљепше полазнице бесплатног курса су жене из сигурних кућа.

Новинарка каже:

„Sigurno ste čuli za njega – on je tvorac ovog revolucionarnog metoda iscrtavanja obrva, čije je zaštitno lice, između ostalih, i bogatašica Paris Hilton. Nedavno je tim povodom bila gost Beograda, i to ruku pod ruku sa Alenom Delonom!“

Овде читалац треба да се радује као мали мајмун кад види банану јер за име Бога није мала ствар да тако позната имена дођу у Београд. Богата насљедница које би се њена породица стидила са случајно имају образа и матори покварењак који има на души барем два Србина, Милоша Милошевића и Стевицу Марковића, ако не можемо да му припишемо гријех за све побијене из афере Делон – Марковић, до Уроша Миличевића који је последњи елиминисан.

Није то нимало мала ствар да овакве „моралне громаде“ стигну у једну европску пријестоницу која слови као секс Мека и за коју у западној Европи кажу да има најљепше али и најјефтиније жене на свијету. „Моралне громаде“ су стигле на право мјесто, први да још једном покаже да је недодирљив и да буде краљевски дочекан у граду из којег су били његови тјелохранитељи побијени као пси који се дрзну да уједу руку која их храни, и старлета Хилтон, а ми старовремени људи ту ријеч старлета преводимо као фаћкалица, ако не кажемо баш да је проститутка као што тврдимо за спонзоруше.

Да ли су поменуте „моралне и људске громаде“ стварно долазиле у Београд или је то новинарска патка листа Мондо, не знам јер сам био лијен да то провјеравам, па се враћам мало ближе, сјецкању обрва и Бранку Бабићу.

Не познајем човјека, али га сматрам изузетно паметним. Преузети јапанску технику и назвати је својом и као такву је продати будалама није мала ствар, поготову што је успио да заради довољно новца да поклони опреме за сјецкање у вриједности 200.000 евра, као је истина да је то поклонио?

У чему се састоји његова памет?

Човјек је схватио да је Анштајн био у праву и да је космос можда коначан, али је људска глупост сигурно бесконачна и да се на људској глупости најбоље зарађује. Истина он није отркио ништа ново, него је само преписао са „напредног запада“, а вјештина преписивања је у нашим школама увијек била високо цијењена, оно што на западу одлично функционише. Томе у прилог цитирам следећу високумуну мисао новинарке Монда:

„Dakle, Beograd ne zaostaje za Holivudom, a koliko je u Srbiji popularan mikroblejding uvideli su i čelnici Grada Beograda.“

Сад би просјечан Србин, а нарочито Београђанин у чијем граду се дешавају овако величанствене ствари морао да почне да скаче од среће, јер ово је стварно још већа ствар од најављене посјете „моралних громада“ Хилтонове и Делона.

Има ли ишта љепше него кад једна град достигне Холивуд?

Не вјерујем да будале могу да замисле нешто боље и љепше од тога, док паметни, ако их још има сигурно мисле да је највећи успијех једног града да ни по чему не личи на Холивуд ту отјелотворену Содому нашег доба.

Дакле будале се радују што српска пријестоница, ако је уопште српса, ничим не заостаје за Холивудом, а градски оци се труде да помогну, да ако и постоји нека разлика буде убрзо избрисана.

Опет цитирам али не само новинарку, него и једну београдску политичку величину.

„Da, videli smo da je to zanimanje deficitarno u Srbiji i zato smo organizovali Program obuke osoba iz kategorije teže zapošljivih lica u oblasti tehnike iscrtavanja obrva. Šestomesečni kurs za 100 polaznica se sprovodi na osnovu Protokola o saradnji Saveta za zapošljavanje Grada Beograda i kompanije ‘Microblading'“, kaže za MONDO član Gradskog veća Dragomir Petronijević.“

Занимање које треба да заживи да случајно Београд не заостане за Холивудом и да не изгуби епитет града са најљепшим, а најјафтинијим женама. Истини за вољу закерала из западне Европе почела су да гунђају да има превише силокана у тијелима тих љепотица и да је то више него упадљиво, али обрвице урезане финим сјечивом им сигурно им неће бити упадљиве и зато се градски оци са правом труде да свој град „уљепшају“ и квалитетом приближе ововремнској Содоми Холивуду. Ко зна можда ће неко мање обазрив назвати Београд Гомором, док се ја не усуђујем јер сам убијеђен да ипак тамо живи неколико хиљада мојих сународника.

Поново цитат из Монда и можда једина паметна мисао новинарке чији текст сам читао:

Šta kada kurs prođe? Da li će, možda, neke od polaznica odmah dobiti i posao?

„Sve polaznice će dobiti sertifikat o završenom kursu, koji im omogućava da drugima pružaju tu uslugu, a da li će dobiti i posao kod Babića, to morate njega da pitate.“

„Rano je još da pričam o tome da li ću nekoj od polaznica baš ja biti poslodavac, ali ono što mogu da kažem jeste činjenica da sam već posle prvog časa bio prijatno iznenađen – nivo tehnike koje su polaznice pokazale je mnogo iznad mojih očekivanja“, kaže za MONDO Branko Babić.

Ne, on nema iscrtane obrve, ali kaže da to rade i muškarci i žene. Mada, među polaznicima ovog kursa nema muškaraca, a Branko je primer da ovo nije samo ženski posao.

Не, оне нема исцртане обрве!!!

Рекао сам да га сматрам паметним, јер да је будала не би зарађивао на несрећи глупача које су имале обрве па их унаказиле и сад морају да их праве дозвољавајући да их сјецкају финим сјечивима људи који заврше дводневни курс (остатак путем интернета). Не Бабић није будала, он само зарађује на будала уз пут обезбијеђујући себи углед тако што му градске власти омогућавају да одржаве курсеве сјецкања.

Након дводневног курса полазнице добијају цертификат да и оне смију да сјецкају обрве, а наш „доброчинитељ“ одлази у свијет да шиша овце широм свијета.

Не, не кудим ја Бабића далеко од тога, он је само човјек који је препознао дух времена или боље да кажем дух зловремена па на људској глупости зарађује новац. Није ни први ни једини, па немем право да га осуђујем, нека то учини неко други.

Имам ли право да осуђујем милионе жена што су насјеле и упропастиле своје обрве и сад морају да их тетовирају?

Немам право јер већина људи не размишља, како оно рече Кант половина нема чиме, а друга половина је лијена, па као мајмуни имитирају оно што виде.

Жена то дивно биће, рођено да буде мајка изманипулисано је и претоворено и парче покретног меса, и одавно изгубило смисао постојања. Када се усуде да траже смисао постојања обично заврше као жртве секти, који су опет уско повезене са системом који је жену обезвриједио ваљда припремајући терен када ће све жене бити блуднице, како је, како они тврде, било у матријархату.

Шта могу да постигнем пишући овакве текстове?

Једно је сигурно, стећи ћу још пар непријатеља, а не вјерујем да ћу успијети баш многе да пробудим из хипнотичког сна у којем одавно живе. Али Дон Кихоти попут мене пишу увјерени да могу да промијене свијет и замислите некима то и успије. Мени сигурно то неће поћи за руком, али иза мене ће доћи друти, трећи, пети, десети и неко ће дочекати дан када ће људи да прогледају и стресу амове и образине са глава.

Умало да заборавим на цертификату које се добија након дводневног курса налази се печат са шестаром у кругу и оком у шестару. Да ли је Бабић већ заслужио да буде примљен у масонерију па је направио печат који подсјећа на масонске симболе показаће вријеме.

adrotate banner=“6″]