У тренутку кад бошњачко-међународна пропаганда агресивно манипулише комеморативним скупом у Поточарима, где ће данас бити укопано 520 сандука са посмртним остацима сребреничких жртава, уз присуство 30.000 људи, многобројних дипломата и званичника из региона, исејава неоспорна чињеница да Сарајево и свет одлучно ћуте о немилосрдно убијених 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу!
Зашто се из године у годину игноришу страдања Срба у овом делу земље и упорно вређају српске жртве и њихове породице, док се, уз дужно поштовање према сребреничким жртвама, скуп у Поточарима претвара у медијско-пропаганди спектакл, ради доказивања геноцида, питају званичници, политичари и јавност у Српској.
На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака у току Одбрамбено-отаџбинског рата страдало је најмање 1.300 Срба, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча живот изгубило 3.500 Срба.
Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 српске деце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.
Напади су углавном извођени на најзначајније православне празнике – на Божић, православну Нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан. Од маја до децембра 1992. године у нападима бошњачких снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.
У том пероду је само на подручју Сребренице нападнуто 21 српско село, у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 Срба.
На Петровдан 1992. муслиманске снаге под командом Насера Орића су упале у више српских села пљачкајући и палећи све што су стигле, а у српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили и измасакрирали 69 српских цивила.
У Кравици, код Братунца, на православни Божић 1993. године, у рану зору, у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мештанима. Убијено је 49 становника, међу којима је било жена, деце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени, главе су им одсечене и вучене возилима по улицама Сребренице, а тела никада нису пронађена.
Према подацима Холандског института за ратна истраживања, прво су Срби били истерани из етнички мешовитих градова у овом делу БиХ. Онда су били нападнути српски засеоци окружени муслиманским местима и на крају су била прегажена и преостала српска насеља. Процењује се да је у овим нападима између 1.000 и 1.200 Срба побијено или помрло, док је њих око 3.000 било рањено. На крају је од првобитних 9.390 Срба на подручју Сребренице остало само њих 860.
За убиство 3.267 Срба у средњем Подрињу, међу којима је било највише жена, деце и стараца, над којима су почињени стравични злочини, још нико није одговарао, нити је у току неки судски процес.
Извор: Вечерње новости