Прочитај ми чланакНакон смрти Абу Бакра ал Багдадија, Исламска држава је преко својих медија објавила име новог Калифа. Багдади је мртав, калифат у Сирији и Ираку је све мањи, а шта је са идејом?
Ибрахим Али ал Бадри ал Самараи, познатији као Абу Бакар ал Багдади, је званично извршио самоубиство 26. октобра у Сирији у околини Идлиба у близини турске границе након што је био опкољен од стране америчких специјалаца. Одмах након објављивања првих вести о смрти Багдадија, поред разумне сумње у његову смрт имајући у виду да је „више пута гинуо“, почела су и разматрања у широј јавности шта ће бити са овом терористичком организацијом након смрти њеног (првог) лидера.
Бивши и садашњи Калифи Исламске државе
Пре него што кренемо у разматрање шта треба очекивати након смрти Багдадија, треба подсетити да је ирачанин Абу Бакар ал Багдади основао Исламску државу на темељима Ал Каиде у Ираку 2004. године, која је у то време била предвођена јорданским екстремистом Абу Мусаб ал Заркавијем. Заркави је својим радикалним ставовима и борбом против Американаца прикупио око себе значајан део исламских сунитских екстремиста, као и одређени број официра бивше ирачке армије који нису били толико окренути вери, колико борби против непријатеља.Од његове смрти 2006. године, до 2010. године, Исламска држава у Ираку је све више слабила, због сталних губитака од стране првенствено војске САД, али и због тога што је постојао и револт код већине сунитског становништва у Ираку, а које је било основно упориште наведене организације. У тим условима руковођење организацијом преузима доктор са Исламских студија у Багдаду, Абу Бакар ал Багдади, која под његовим руководством врло брзо поново стаје на своје ноге и почиње своје злочиначко ангажовање и у Сирији 2013. године. Тада, овој организацији прилази добар део припадника Ал Нусра Фронта са идеолошки врло сличним ставовима. Исламска држава је заступала тезу да треба створити илсамски Халифат на глобалном нивоу, без постојања граница, док је Ал Нусра заступала тезу да треба прво створити Халифат у Сирији, па тек након тога ићи на стварање исламске државе на глобалном нивоу.
Терористичка група којом и дан данас руководи Абу Мухамед ал Џулани, а која је данас познатија под именом Хајат Тахрир ал Шам врло брзо долази у сукоб са Исламском државом већ 2014. године, првенствено јер јој је „отела“ значајан део припадника. У то време Исламска држава постаје све популарнија међу младом сунитском популацијом нарочито из иностранства, док „стара гарда“ приступа Ал Нусри.
Абу Мухамед ал Џулани, лидер Хајат Тахрир ал Шама
Врло брзо се исламски Калифат шири не „препознајући“ границе првенствено Сирије и Ирака. Појављују се нови „Вилајети“ на Синају, у Африци такође сунитске екстремистичке организације заклињу се на верност Исламској држави и њеном Калифу. Унутар „потлаченог“ сунитског света јавља се наивна нада у могућност стварања новог/старог света где ће једнакост (звучи познато зар не) и вера пружити живот достојан живљења. Истовремено зверства и крвопролиће невиних, првенствено Сиријаца, се унутар радикалног сунитског салафистичког корпуса сматрају нормалним и неминовним како би се Калифат очистио од неверника који не могу да изађу на прави пут. Најомрженији за све припаднике Исламске назови државе поред Американаца су Шиити, јер чак и понеки Американац може да се дозове памети и прими салафистичку верзију ислама, али Шиит тешко. Са шиитима за припаднике Исламске државе нема преговора. Не само због верских огромних и непомирљивих разлика, него и због великог успеха првенствено либанског (читај шиитског) Хезболаха у Сирији, након прве битке коју је Хезболах изборио у месту Ал Кусаир 2013. године, а који је дао ветар у леђа тада посрнулом алавитском режиму Башара ал Асада.
Након што је Руска Федерација почела своје одлучно ангажовање у Сирији, у септембру 2015. године а након позива Башара ал Асада, било је јасно да је питање времена када ће радикалне исламске групе, међу њима и Исламска држава доживети свој војнички крах. Постепено су падали бастиони Исламске државе како у Ираку, тако и у Сирији, и њен лидер, и даље калиф са много мањим калифатом него рецимо 2014. године, бива сатеран у погранични појас Сирије и Ирака.
Остаје велика енигма, шта је тражио Абу Бакар ал Багдади у околини Идлиба и уопште како је тамо доспео. У самој зони Идлиб нема много група које су поборнице Исламске државе, то је територија којој углавном влада и контролише Хајат Тахрир ал Шам, као и исламистичке групе под турском контролом. Без обзира на све недоумице и „теорије завере“, једно је чињеница, Абу Бакар ал Багдади је мртав. Неки су наговештавали након смрти Багдадија и крај Исламске државе, али поставља се велико питање да ли је смрт Багдадија и крај Исламске државе.
Изгледа да није, имајући у виду да је изабран нови калифа Абу Ибрахим ал Хашими ал Кураиши, Туркмен, познатији међу својим саборцима као „Професор”, који је релативно непознат ван радикалних исламистичких кругова. Његово име Абу Ибрахим ал Хашими ал Кураиши је ратно име и ал Кураиши је додато како би се „крвно повезао“ са племеном из кога потиче пророк Мухамед. Исту „крвну везу“ је само у ратном имену имао и Абу Бакар ал Багдади. Нови Калифа је познат унутар радикалног сунитског миљеа по својим наводним ратним вештинама, али и као руководилац судским шеријатским апаратом калифата. Дакле за очекивати је да Исламска држава настави своје преживљавање на све мањој територији коју контролишу у Сирији и Ираку, док је за очекивати да се интензивира њихова активност у државама у Африци, као што су Либија, Египат (Синај) Мали, Нигерија, Чад, Нигер…Наравно, очекује се и одмазда за смрт Абу Бакар ал Багдадија. Примарна мета ће бити САД, али ни земље ЕУ неће бити избачене из плана освете. И поред свих мера предострожности и свих служби које се баве праћењем радикалних покрета, земље ЕУ су показале велику рањивост и велики степен неспособности да се носе са исламским тероризмом.
Уколико и буде војнички поражена у Сирији и Ираку, идеја о стварању калифата ће остати као сан унутар радикалног сунитског корпуса као једна светла тачка у исламској историји. Само име организације која ће спроводити наведену идеју је потпуно небитно, (можда неки нови „Покрет пророка Мухамеда“). Циљ ће остати исти, као и извршитељи. Нажалост, изгледа да ће и жртве остати исте.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
