Прочитај ми чланак

КО ЈЕ, КАКО И ЗАШТО У СРБИЈИ произвео здравствени геноцид?

0

Они који су злостављали Србију и Србе и богатили се од 1945.године до данас.

1. Увод

Не постоје поуздани званични статистички подаци о здрављу грађана Србије. Налази и закључци државних здравствених установа, од Института Батут, па све до Министарства здравља Србије, лекарских комора и синдиката, медија, појединих болница, часних лекара, па и када се понекада ради о појединим међународним организацијама, укључујући и Светску здравствену организацију, се понекад не слажу, или се дијаметрално разликују.

Овакав, понекад, драстичан раскорак се може објаснити чињеницом да је здравље грађана од судбинског значаја за опстанак једне нације и државе, и да сви друштвени чиноци, од политичких странака, НВО, државних органа, синдиката, медија, научних установа,. покушавају да баратају овим подацима у зависности од њихових парцијалних интереса.

Овде се не може никако говорити о примени научног метода у истраживању података о здрављу, који би подразумевао објективност, свеобухватност и континуленост истраживања. Што би у пракси значило, да би сваки истраживач морао доћи до истих налаза и закључака. Истина је једна. Ако није тако, онда није примењен научни метод истраживања.

Увид у истраживачке пројекте дозвољава да се закључе драстичне мањкавости примењених методологија, када се ради о узорку, конструкцији упитника, постављеним питањима, раду на терену, обради упитника, или коришћењу извора статистичких података.

Понекад оваква истраживања јако потсећају на данашње у моди унапред наручене резултата анкета јавног мнења, које не приказују стварност, него фикцију која одговара потребама наручиоца анкета. Или су слични налазима лажираних избора.

У широком дијапазону сучељених ставова, раширено је уверење да недостаје научна анализа узрока и мера, да је здравствена агонија Србије, производ различитих недовољно истражених фактора и дејстава. Понегде, и понекад се истакне паушално да је лоше здравље последица распада земље, ратова, санкција, и транзиције, преласка на сурове законе капитализам, да је дошло до осиромашења, старења становништва, и слабљења квалитета здравствених услуга. Или се паушално као узрочник квалификују НАТО бомбе из 1999.године.

Нема истинске дијагнозе, поготову никаквих правих мера.

Суштински проблем није доказати да је стање здравља у Србији катастрофално, да Србија копни.То је очигледно.

Суштинска тешкоћа је у томе да се прецизно дијагностикују који су узроци, ко то чини, како. И да се докаже да је неко проузроковао ову здравствену катастрофу?

Фото: Н.С.

Када се то учини, треба разјаснити ЗАШТО је то учинио?

Да ли је постојала зла намера? Чија?

Или је то последица лакировке која је у земљи примењивана од 1945.године до данашњих дана, која замагљује увид, што та навика на неки начин и даље постоји?

Ко је кривац што није благовремено открио овакве капиталне пропусте са трагичним последицама по државу и нацију?

Демографи и статистичари треба да прецизним бројкама искажу колики су губици у људству у овом временском периоду, по сваком демографском сегменту, и колико би било становника у данашњој Србији да тих губитака није било?

Када одговори на ова питања буду дати прецизно, не само да ће надлежни моћи да препишу прави ПАКЕТ МЕРА, него ће нација бити дубоко потрешена сазнањима, пробудиће се из вишедеценијске летаргије, и обамрлости, лажи и обмана, стећи ново стање духа и нову мудрост. Исправиће кичму.

А то је формула спаса..

Али треба знати, да ће они који сматрају да се такав истраживачки пројекат не би уклапао у њихове преокупације, све учинити да га осујете: небулозе, рат, страна агресија, бомбардовање, распад земље, санкције, болна транзиција, нагли прелазак на капитализам, стрес, осиромашење, старење, тако је и у неким, другим земљама бившег соцјалистичког блока, виша сила.

Врло ваљани јавни посленици се питају: Зашто није досада проучена здравствена трагедија Србије? Зашто нису предузете мере?

Све се више запажа да здравствено изнурени грађани, нису у стању да штите своја права, да се одупру незаконитим приватизацијама, да захтевају повраћај одузетог, лустрацију и свакојаке накнаде штета.

Ако остарели и изнурени народ није у стању да се одбрани, онда ће они који претендују да наставе да насрћу на њихова права, сачувати недирнут СТАУС QУО.

Све су гласнији и они који упозоравају властодршце да снемоћао народ не може да брани своје границе и да се одупре потенцијалном страном агресору.

У данашњој Србији се у бескрај воде острашћена бескрајна јалова препуцавања између политичих странака, НВО, појединаца, свакојаких мишљења и националних душебрижника, добронамерних и оних који то нису. У жижу јавности се гурају разноразне испразне страначке расправе, површна бескрајна надмудривања острашћених посланика, у Скупштини Србије, или на локалу, сумњиве афере, и неважне догодовштине надуваних „ звезда„, политичара, тајкуна, мафијаша, транзиционих моћника.

Медија су препуна пикантних података из, љубавног животи певачица и кол герли, или појединих политичарки, о свакојаким људским фармама и приземним мешетарима и испразним простацима.. Недорасли уређивачи медија се правдају да подиже продају тиража причама о кафанским певаљкама, ријалити шоу, Великом брату, сликама разголићених женских тела, најзгоднијих Мис задњица, упућују девојке из Србије о школама трбушног плеса за Српкиње у турским летовалиштима које су већ добиле основно образовање у Ријалити шоу у Београду, грме сексуалне афере, ко са ким.

Зар доказ овој тврдњи није трагедија, убиство певачице Јелене Марјановић? О њој бруји цела Србија, а о здравственој голготи милиона влада истински мук! Да ли су Срби наивни, да ли их је лако мунтати, да ли су и они „ пеупладес примиифс`?

Хлеба и игара.

Уместо да се укаже на суштину данашње кризе и на њене бројне и испреплетене узроке.

Један од најразорнијих генератора галопирајуће кризе Србије о коме се не говори на прави начин , је управо лоше стање здравља.

Неки тврде да је лоше, други опет да је врло лоше, све су бројнији они који звоне из све снаге на узбуну: стање здравља нације. је блиско катастрофи упозоравају они. Звоне на сва звона: Србија убрзано нестаје, копни, а Србија ћути, гура овај кључни досије под тепих!.

Апелују да је у Србији је све присутнија матрица размишљања: да је на делу смишљено скретање пажње острашћених и неосвешћених националних елита, са суштине, на споредно, да је то класична замена тезе, ПОВИКА НА ВУКА А ЛИСИЦЕ МЕСО ЈЕДУ.

Захтевају да се установи чињенично стање и да држава одреди шта чинити..

2. Подаци о стању здравља.

Да није здравствена катастрофа на помолу, него да је већ ту, можда се не би могло поверовати на први поглед паушалним или сензационалистичким тврдњама предвиђања истинске апокалипсе. Можда мало претерано звуче њихова упозорења: Србија је облепљена чиуљама, нестаје, умиру учестало не само стари, него и средовечни, па и млади?, Србија се сели убрзано на гробља, сваке године је мање један град осредње величине.? Да ли шире панику када изјаве да, грађани застрашени оваквом здравственом катаклизмом, и немоћи да заштите своје здравље, се окрећу алтернативној медицини, цветају видари и шарлатани, према њима народ је се духом , што се тиче начина лечења вратио у 17 век?.

Да ли су они у праву, када упорно тврде : „да је само неколико постотака грађана здраво, да је Србија по негативним зравственом показатељима у врху европске, а понекад и светске лествице: што се тиче морбидитета (стопе обољевања), морталитета (стопе умирања), саобраћајних удеса, свакојаких несрећних случајева, трауматизама и повређивања.корупцији, све до крађе беба. Да предњачи по броју инвалидских и старосних пензионера. Тврде да демографи и поједини лекари спомињу застрашујуће бројке абортуса, кажу: читаве Србије су деценијама друштвене распамећености и небриге отишле под нож гинеколога. Указују на белу кугу, старење популације. Питају се они, а шта рећи о лошој исхрани, лошим животним навикама штетним по здравље, о недостатку превенције и систематских прегледа, о стилу живота, о сиромаштву?

Србија копни. позивају на будност- све се више шире као епидемије пушење, дрога ,алкохолизам, и разне друге аномалије и пороци, по здравље и виталност нације опасне појаве. Опомињу, да се повећава број самоубистава ,у драстичном порасту су оболели од малигних обољења, дијабетиса, кардиоваскуларних болести, деца се рађају лакша, недовољног раста и развоја. Има тровања лековима, и нездравом храном, у порасту су инфективне болести. Наводе поједине изворе да су јако раширени дијареја и цревна обољења, стомачне заразе . Имунитет је опао , здравствено стање нације погодује епидемијама. Позивају се на податке гробаља, у зимским месецима када се јаве епидемије грипа, гробари запажају да се јако увећа број сахрана.

Истичу да има нездраве хране у продавницама и ресторанима. Цитирају лекаре из Гинеколошко -акушерске клинике при Клиничком центру Србије, стање са трудницама је алармантно, висок постотак порођаја су ризични, јавља се висока стопа спонтаних и превремених порођаја , оштећења плода, труднице су често болесне што отежава процес рађања, висок је постотак хируршких интервенција и царског реза, скоро 60% порођаја је проблематичано. Расте број деце са аномалијама. Болница Свети Сава у Београду је преоптерећена, драстично расте број пацијената, сваки други има шлог. Према организацији инвалида „Из круга“ сваки пети становник Србије је инвалид ( која се позива на статистичке податке). позивају се на УНИЦЕФ из Београда -деца у Србији су најугроженија у Европи, све је лошије здравље жена., деце и старих, неухрањеност се повећала ,анемија код жена и деце, значајан постотак деце има искуства са пушењем, акохолом, дрогом , све је више наркомана. Чак тврде да се шире инцест, педофилија, педерастија., импотенција и стерилност младих. Позивају се на поједине посихијатре да је стање душевног здравља нације врло лоше..

Желе да пробуде нацију и државу, питају њих и саме себе, поручују другима: Пробудите се, погледајте ваше лично здравље и ваших ближњих, предузмите нешто, док није касно!

Обраћају се крајње забринути на све стране: Шта би са нашом здравом сељачком и врло виталном нацијом, која је имала високу стопу наталитета? Раније смо били сељачка неразвијена држава, али здрава, и витална нација, млада, а сада смо још сиромашнији, али постадосмо и болесни , и најстарији. Ко нам ово направи? зашто? Шта се деси?.

Стално истичу право на самоодбрану: Имамо право да се бранимо!.

Не само поједине државне установе, него и многи други, их демантују и квалификују њихове налазе непоузданим, или претераним.

Ко је у праву ?

Ипак, чињенично стање се види из следећих званичних података, убитачност бројки и званичне статистике се не могу демантовати:

– кривуље рађања и умирања су се укрстиле, у Србији више умире него ли што се рађа, Србија је сваке године мања за један град осредње величине.Бројке о умрлим и рођеним се разликују од извора до извора. Према Статистичком заводу Србије у прошлој години је забележен негативни природни прираштај од 38.021 становника, што значи да је наша земља, не рачунајући територију КиМ, у демографском смислу за годину дана остала без становништва величине града попут Зајечара, Кикинде или Сремске Митровице. Сваке године труну руине потонулих библијских градова.

-док други, исто тако официјелни извори износе другачије, још поразније податке.„ Сваке године, Србија је мања за 100.000 становника. Званична статистика је више него упола смањила овај број, наводећи само чињеницу да од такозване „беле куге“, нестане 30.000 људи за годину дана. Али, права истина је више него драматична: кад се сабере број природних смртних случајева са бројем смрти од карцинома и других тешких болести, па се томе дода и број смртних случајева новорођених и застрашујући број прекида трудноћа од око 300.000 годишење, онда је лако доћи до ѕастрачујуће бројке уништавања људских живота, и више.

Фото: Н.С.

Например, упркос томе што се манипулише са тачним бројем пунолетних грађана у Србији, неке чињенице се не могу заобићи: у мају месецу 2012. године, било је тачно 6.553.042 бирача са правом гласа. Четири године раније, број уписаних бирача са правом гласа у Србији, био је 6.854.327. Дакле, око триста хиљада људи мање. Професор Правног факулетта у Београду покојни др. Марко Младеновић, је у његовој књизи о белој куги доказао да је у овој земљи последњих неколико деценија отишло под нож ( абортуси) неколико Србија.

АБОРТУС ЈЕ УБИСТВО!

-познато је и то да Србија (без КиМ) негативан природни прираштај бележи још од 1992. На питање зашто се у Србији повећава број умрлих, др.Горан Пенев, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука каже „Да је то пре свега резултат интензивног старења .Сви показатељи – упућују на то да смо једна од демографски најстаријих нација у Европи. Код нас је већ пуних шест деценија стопа фертилитета испод нивоа потребног за просту репродукцију (2,1 дете по жени), а последњих година она је за око трећину испод тог нивоа. Горан Пенев, каже да је мањи број живорођења него 2015. забележен 2013. године (65.554)..

-Статистика застрашују подацима„:За само десет година, опустошена је унутрашњост Србије. Осим демографске катастрофе која је задесила Шумадију и Западну Србију, међу водећим општинама које дословно изумиру су и Гаџин Хан, Бабушница, Црна Трава и Босилеград на југоистоку Србије, Мајданпек, Житиште, Пландиште, Нова Црња и Сечањ на истоку и североистоку. Из Суботице се недељно исељава десет грађана. Реч је о општинама које су у једној деценији изгубиле више од 30 одсто становништва. Оваквих примера има широм Србије, укључујући и Западну Србију, где настају читаве пустиње, без живих бића и без наде да ће живота тамо поново бити. Градови који су још последња станишта радно способних људи, само су незнатно мање погођени нестанком. Тако су Крагујевац, Краљево, Чачак, Ужице, Ниш и Суботица за десет година изгубили преко 15 одсто становништва. Према подацима Полицијске управе у Чачку и Републичког завода за статистику, само у току 2013. године, град је напустило више од 2.000 младих људи.

Процењује се да у Србији има око 40.000 напуштених сеоских имања и окућница. Од тога се барем једна четвртина налази на подручју Куршумлије, на додиру са Косовом, где на једном квадратном километру живи само десет становника!

-а град Лесковац, територијално највећа општина у Србији, јер укључује још две бивше општине, Грделице и Вучје. ништа неће сачувати од пропадања и нестајања 140 околних села. Оних села из којих је некада долазила радна снага, култура и традиција.

– у око 700 сеоских насеља у Србији живи мање од по стотину становника. Тачније речено, 352 насеља су са мање од педесет, а 350 имају између педесет и сто становника. По правилу, то су места без младих, и зато се и процењује да ће за двадесет-тридесет година потпуно опустети. Овом броју од 700 места треба додати можда још око 350 оних која су на претходном попису имала 100-150 становника. Пошто у Србији (без Косова и Метохије) има укупно 4.528 села, то значи да је опстанак скоро сваког петог нашег сеоског насеља под великим знаком питања. Са друге стране, у данашњим селима Србије живи готово половина становништва.

Од тога шездесет одсто њих се уопште не бави пољопривредом као основном делатношћу! Нестанак становништва у седамсто села довео је до тога да данас у многима од њих има мање становника него што их је било у 19 веку. Тужна слика тог нестајања су напуштене куће којих је 2002. године у селима било 46.814. Ако се овоме дода и 144.178 кућа које су означене као „привремено ненастањене“, то значи да је у селима Србије око 192.000 стамбених објеката – у којима нико не живи. Лако је израчунати да је укупан број од 200.000 ненастањених објеката знатно повећан за десет година. Такође је простом математиком једноставно доћи до податка да у тим кућама недостаје око 800.000 људи (ако је просечно домаћинство у Србији четворочлано).

– празно је на хиљаде обора и штала, а око 400.000 хектара ораница више нема ко да обрађује. Празне су куће и имања, помрли су чак и наследници. Ако их још негде и има, налазе се далеко од родног краја, најчешће у иностранству. У оним ретким селима где још има, било каквог живота, живи, чак, 260.000 неожењених мушкараца и 100.000 неудатих жена старости до 50 година.Процене су такве да ће у наредних осам до десет година нестати још 1.200 села, а у више од 700 сеоских насеља већ данас има мање од сто становника. Процес убијања суштине српског народа, при самом је крају. Кад нестане села, нестаће и градова. То је узрочно-последичан процес..

-нестајање Србије убрзава се и исељавањем. Скоро 40.000 људи годишње напусти Србију у потрази за опстанком. Масовно одлазе најшколованији, радно способни и у најбољој животној доби. Већина њих се више никада неће вратити (осим повремених долазака на годишње одморе), а њихови потомци остаће асимилирани грађани у својим новим домовинама.

– најупадљивије је масовно исељавање лекара и другог медицинског особља. Укупни трошкови школовања једног лекара у Србији коштају 140.000 долара. Током прошле године у Лекарску комору Србије пристигло је 950 захтева за одлазак лекара ван земље, од којих половина жели у Немачку. Најтеже је то што ће читава једна генерација најшколованијих људи отићи из Србије, јер овде, чак и ако нађу посао, не могу да се изборе ни за минимум својих права, нити за плату која би их задржала. У свим филијалама Националне службе за запошљавање, у дефицитарна занимања спадају гинеколози, радиолози, офтамолози, неуропсихијатри, анестезиолози…

– у градовима, посебно међу омладином, стање никада није било црње: званично, Србија има више од 30 хиљада регистрованих наркомана. Незванично, тај број прелази 150.000! Црна статистика говори и то да је скоро 40 одсто младих људи склоно алкохолизму. Никада у прошлости, докле сеже колективно памћење, није било проституције у школама. Данас је то ноторна чињеница.

-због беде и беспарице, поремећеног душевног здравља, хара породично насиље.

– Србија је на дну у Европи по квалитету здравствених услуга.. Јер, према извештају ЕУ, више од 90 одсто болница и амбуланти у Србији нема основна средства за рад, а већина њих није окречена и четврт века. Здравствени фондови су сурово опљачкани

– Србију сврставају на чело у Европи по смртности од карцинома плућа и бронхија., кардиковаскуларних обољења, дијабетиса, и других оргнских обољења

-стање у здравству у Србији је критично, упозорава студија лондонског магазина Економист, у којој се између осталог наводи да је стопа смртности од рака за 50 процената одсто већа него у земљама ЕУ, да Србија већ пет година није регистровала ниједан иновативни лек, као и да корупција здравствену заштиту чини све мање доступном. Британски стручњаци су о систему здравствене заштите у Србији, поредећи га са земљама региона, закључили су да иако из буџета добија највише, више од 10 одсто БДП-а, резултати Србију смештају на само дно у региону. разлози за то су висок степен корупције и свеприсутно неформално плаћање за здравствене услуге.

Пацијенти понегде услуге плаћају из свог џепа, што је 37 процената од укупне потрошње за здравство „, Разлог је, и то што Србија нема свеобухватан и транспарентан систем за оцену и набавку нових технологија у здравству, понајпре савремених лекова. Иако најављивани, посебни уговори између РФЗО-а и фармацеутских компанија никад нису заживели. Колико год Н1 био упоран да од Републичког фонда за здравствено осигурање добије коментар, надлежни у Фонду још су упорнији да га не дају.Слично и у Министарству здравља, без коментара на наводе о корупцији у здравству, неадекватној здравственој заштити, застарелој терапији, и повећаној смртности од карцинома.

-у Србији се највише у Европи троше жестока алкохлона пића, предњачи у броју пушача, а најмање троши млеко, рибу, мед и друге корисне прехранбене артикле,

–директор Института за јавно здравље „Батут“ Драган Илић указао је раније да је заступљеност пушења у Србији већ годинама на веома високом нивоу, што показује и истраживање здравља становника које је показало да заступљеност пушења код особа старијих од 18 година износи око 35 одсто. Председница Републичке стручне комисије за превенцију употребе дувана Срмена Крстев навела је да у Србији пуши око 2,3 милиона људи, што значи да ће око 750.000 особа, пушача, превремено умрети од неке болести изазване употребом дувана.Крстев је изнела и податак, када је реч о здравственим радницима, да 29 одсто лекара пуши, као и чак 40 одсто медицинских сестара.

– председник скупштинског Одбора за здравље и породицу проф.др Душан Милисављевић је изјавио јула 2016.године:„ Уколико само упоредимо податак да Србија има два пута већу стопу смртности за све узроке смрти, или три пута већу стопу смртности услед болести крви и крвних судова у односу на упоредни критеријум, јасна је величина проблема. Она се огледа у огромној оптерећености болестима, недостатку капацитета и неефикасности постојећег система здравствене заштите „, огласио се Милисављевић поводом Дана здравља.

— психијатар др Велисава Ђотуновић из београдског Института за ментално здравље.каже: кад би могла да се нацрта ментална слика просечног грађанина Србије, уоквирили би је бес, страх, неспокој и немоћ, док би оквир испунили најразличитији психолошки проблеми и психијатријски поремећаји, од оних ситних па до најозбиљнијих који пуне менталне установе. Могло би се рећи да велики део грађана левитира између депресије и хистерије.Већ деценије најразличитијих промена и тумбања, укључујући и ратна искуства, хроничну фрустрацију због материјалне несигурности и транзицију на коју већина није имала адекватан одговор направиле су плодно тло за душевно оболевање нације. пустош. Млади немају реалну представу о будућности, а старији немају запослење и егзистенцију. А кад млади немају ту представу, онда су њихова искуства обесмишљена, а тада је одрастање и сазревање угрожено. Зато је велики број младих у категорији емоционално незрелих, због чега се касније тешко уклапају у реални живот. Код одраслих, пак, егзистенцијални проблеми рађају несигурност и исфункционалност и тако угрожени не могу да нађу одговоре кроз своје животне улоге, што би био прави пут њиховог излечења –

Ментална угроженост је, сматра психолог Зоран Мустеровић, највидиљивија код испољавања беса и љутње, где људи почињу да губе контролу и за неке мале и небитне ствари. Оне су само она кап која је прелила чашу. Међутим, у међувремену су се и ти ресурси потрошили па су и они „јаки“ попустили на живцима и све је више оних који сами не могу да се изборе са овим проблемима..На двадесет година изложености траумама сваке врсте дошао је период транзиције, који је тражио нове капацитете прилагођавања, а ми смо већ били ослабљених капацитета због претходних дешавања.

Код неких су присутни тензије и страхови од сутрашњице, јер су промене велике и брзе и на њих је тешко навикнути се, док други прибегавају некој врсти отуђености у смислу снажног дистанцирања у односу на социјално окружење и на изворе стреса – каже психолог Снежана Милутиновић.

Али нису само егзистенцијални проблеми окидачи наших психолошких проблема, већ „мука потиче и из уверења да нема наде, да је смисао нестао ако већ није одувек био измишљен и наметнут, да се ништа не може променити и да је свака иницијатива бесмислена „, како је сликовито приметио професор Александар Димитријевић са Катедре за психологију београдског Филозофског факултета поводом Светског дана заштите менталног здравља 2016 године , који се јуче обележавао. Тај дан је Србија дочекала са око 400.000 оболелих од озбиљних менталних болести, а број оних који ходају улицама без дијагнозе још нико није утврдио..

– јавни дуг Србије у августа месецу 2014. године, износио је невероватних 20,89 милијарди евра, односно, око 63 посто Бруто друштвеног производа (БДП). Али, све то није довољно, па је Буџет који је изгласан последњих дана 2014, године, отворио могућност да се Србија и у 2015. години задужује, преко својих могућности. „Светска банка је, подсетићу, у 2014. одобрила 40 милиона долара кредита како би се ефикасност и квалитет здравственог система у Србији поправила, али резултати показују да тај новац није квалитетно искоришћен“, наводи стручњак британског Економиста Мартин Керинг.

С` изјавом Керинга у вези је податак да је претходна Југославија од 1948 године све до 1980-их година добијала од међународне заједнице огромне кредите, позајмице и поклоне.

Ова помоћ може на први поглед изгледати као гест најбоље воље према нама, Вероватно са том намером те богате државе и дају кредите.

Фото: flickr.com

У стварности је било, сасвим другачије. Властодршци те кредите нису трошили наменски, него по њиховом нахођењу и личном интересу, који су уместо да буду употребљени да јачају привреду и здравство, завршавали у приватним џеповима властодржаца и за јачање репресивног апарата.

Негативни трендови су тако били укривани страним донацијама, уместо да буду благовремено регистровани, су све више узимали маха. Југославија (Србија) је бивала се више економски руинирана.

Исти ти који су проћердали огроман огроман новац, тврде да је на делу била западна ујдурма, да Велики брат, Запад , створи таквим „ данајским поклонима„ привид економског бума , да буду укривени негативни трендови и да не буду благовремено откривени и предузете корективне мере.

А зашто онда те милијарде долара нису користили рационално, него су завршавали на њиховим личним банковним рачунима ?

Да ли се то и данас догађа? Не само Мартин Керинг него и друге западне организације и владе упозоравају данашње властодршце Србије да добијене кредите не користе наменски?

-дошло је до опорезовања опреме за новорођенчад, смањене су пензије, око 700.000 пензионера, преко приватних извршитеља, који им узимају две трећине од ионако мизерних пензија, за наплату комуналног дуга, и смањио њихове, ионако сиротињске пензије, ударио је просветне раднике и њихове понижавајуће мале плате.

Чују се мишљења да се тиме повећава смртност пензионера и тако смањују буџетски издаци за пензије. Уједно, да се Србија по „ ескимском рецепту„ олобађа старих, ризнице националне мудрости.

-само у Србији, запослене жене не смеју ни да помисле на трудноћу, јер ће изгубити посао, а у многим приватним фирмама морају да потпишу и „акт“ да неће рађати док им траје уговор о раду. И страни и домаћи послодавци могу у Србији да узму радника „на лизинг“, да га рентирају, потроше и врате кући, као обичну ствар. И све то за надницу која је равна оним у најсиромашнијим афричким државама. Тренутно, „на лизинг“ у Србији ради око 50.000 радника, и тај број ће бити све већи, јер посла, оног правог, осмочасовног, са припадајућим принадлежностима, скоро да више и нема.

– драстично је смањен квалитет здравствених услуга због сиромаштва, и због санкција, рата, распада земље, преласка на тржишне механизме, због претходне вишедеценијске политизације медицине, краха институција правне државе и продора корупције.и криминала у здравство. А што се све огледа у плаћеним партиципацијама, за услуге и лекове, несташицама лекова и санитетског материјала, енергената и хране у болницама, немогућности праћења иновација и светских трендова..

Раширена је потхрањеност, лоше грејање у становима , лоша лична и колективна хигијена, лоша одећа и обућа, мање се одлази на одмор и бави спортом и рекреацијом.Служба Хитне помоћи нема довољно средстава за рад, Градска чистоћа за одржавање чистоће.

Ефикасност рада санитарних и других инспекција је озбиљно доведена у питање, , није ретко да су намирнице нехигијенске, или да им је застарео рок употребе, утановљено је да храна у ресторанима такође неретко не одговара захтевима адекватне хигијене, .или се понекад увозе намирнице штетне по здравље, .Грађани иду на прегледе само када морају, нема више систематских обавезних прегледа, редовних одлазака код зубара и очног лекара, нема превентивних медицинских анализа као раније.

-страни инвеститори се устручавај да инвестирају у Србију, један од битних разлога су старост и изнуреност потенцијалне радне снаге

3. Узроци

Оваква здравствена катаклизма није настала сама од себе, производ је нечијих учинака.

а. Сиромаштво.

Економска криза проузрокована претходним поретком и након транзиције, и тајкунске пљачке нације, низак ниво зараде која представља основу за обрачун доприноса за здравствено осигурање, су осиромашили друштво и лишили га најнеопходнијих средстава за функционисање овог осигурања, ради подмиривања основних потреба осигураника. Услед недостатка средстава из обавезног здравственог осигурања не може се обезбедити финансирање рада јавних здравствених установа у потребном обиму, што води парализи рада појединих здравствених установа..

Лоше здравље грађана оптерећује буџет. Трошкови здравства су опустошили економију Србије. О томе у Србији влада мук. Са таквим здравственим издацима буџета се не би могле носити ни поједине богате западне државе.

Убрзани раст стопа морбидитета и друге поменуте пошасти су скупо коштале државу. А ово изнуривање државе је такорећи свакодневно екстремно повећавано притисцима пацијената на здравство, који трају већ деценијама, уземиравајући тренд убрзаног слабљења здравља нације је регистрован још пре трећине века и раније. Србија је тонула и копнила, све убрзание, о чему се није говорило на прави начин, већ осиромашена држава је све више тонула у живо блато, док је се батргала колико толико, да ипак финансира све веће трошкове здравства. Већ деценијама све већи број болесника хрли ка здравственим установама, овај талас је се из године у годину претварао у истински цунами, који је се преливао преко наших болничких установа и ресурса, кадрова, капацитета, оборио их на бок, направио истинску пустош и парализу.

Са једне стране је огроман, свакодневно све већи број болесних и унесрећених, којима је потребна хитна и квалитетна медицинска нега.

А са друге стране, су наше здравствене установе и потенцијали недовољни, што се тиче броја болница, болничких кревета, лекара и медицинског особља, опремљености медицинским апаратима и инструментима, што се тиче лекова, исхране, хигијене, финансијских средстава, болничког конфора.

То су два дивергентна процеса која нису како треба узета у обзир још у почетку масовних обољења у време Тита, све присутнији у власти Милошевића, после је већ било касно.

Једноставно, здравствени капацитети су одавно постали крајње недовољни, наше здравство је се загушило, истински одавно пукло, на прегледе се чека дуго, до места у болницама се долази тешко. А и ако се добије место у болници, болничка нега није она каква би требала да буде; нажалост, иако је огромна већина наших лекара стручна и савесна, верна Хипократовој заклетви, има их који то нису.

Здравство је одавно изгубило трку, више година уназад. И то без своје кривице.

Без да је то речено јавно, то се “ мудро“крило.

Држава је осиромашила изнурена свим и свачим, а нарочито трошковима “ лечења “.

Зато што је се убрзано и драстично кварило здравље нације

Шта је још пре пар деценија, и више, све убрзаније водило у истински распад наше економије.

Врло су актуелне несташице лекова , чега је сада мање, али их има и даље.

Поједине болнице су без довољне опреме, Услед несташице новца медицински апарати у клиникама и болницама су често у квару.Немају основна средства за рад. .

Лекари напуштају земљу због ниских примања..

Услед страначке политизције здравства, долазило је понегде до тешко замисливих расипништава.здравствених фондова у политичке сврхе и присвајања од стране појединих политичкх странака и моћних политичара.

Донације из света у лековима и опреми су неретко завршавале у приватним џеповима.

Највећи број грађана због високих трошкова живота у односу на примања, не може да штеди за потребе подмиривања неопходних здравствених услуга.

Болесници су у појединим случајевима и околностима обавезни да плаћају услуге лечења. Поједине здравствене установе захтевају да осигураник сам обезбеди потребан медицински материјал и да колико толико плати услугу. Повећане су партиципације и поготову када се ради о скупљим интервенцијама и операцијама, болесницима су потребна значајна средства којих они најчешће немају.

Повремене несташице лекова и опреме, недовољни медицинска нега, исхрана, хигијена, одећа и обућа, недостатак превентиве и стечене лоше навике нездравог живота, су само неки од чиниоца који поспешују лоше здравље .

У Београду живи преко 250.000 инвалида и имају велике проблеме нарочито што се тиче превоза и заштите.

Здравство опстаје зајхваљујући пре свега пожртвовању и етичности већине лекара.

4. Распад правног система

Још увек нема адекватне казне за безбројне, свеколике и свакојаке прекршиоце закона, те онда они бивају охрабрени у својим аморалним поступцима на штету болесника и здравља људи.

Познати су појединачни случајеви лекара који су нанели штету здрављу болесника, најчешће не одговарају у довољној мери.

Изостаје адекватна акција судова и полиције., када се ради о корупцији, или опасним злоупотребама од стране криминализованих сегмената од којих врви Србија .

в.Загађење људске средине

Загађен ваздух, храна и вода-су фактори који означавају значајно загађење људске средине. НАТО бомбе су врло штетне, али је здарсвтсвенба катастрофа почела много пре НАТО бомбардовања НАТО 1999.године.

Доказ: Здравствеен статистике

г. Слабљење етике медицинске професије.

У претходном периоду је дошло до масовног и драстичног слабљења медицинске етике.

Огромна већина лекара су савесни и у служби болесника и верни Хипократовој заклетви. Али их је било који су примали мито, било је истинског лешинарства и бизниса на штету људског здравља, споне медицине и мафије, надрилекарства, свакојаких врачева и гатара, биоенергетичара, малверзација са хуманитарном помоћи, политизације здравства и медицине.

Ова појава је велика опасност за санацију наше медицине.

Уколико ове снаге не буду елиминисане, наставиће по старом и онемогућити опоравак нације.

Мада још увек нема поузданих званичних статистичких података о димензијама приватног здравства, искуства грађана, који су све чешће принуђени да траже лекарску помоћ у приватним ординацијама, указује да је он прилично развијен и да је квалитет услуга у овом сектору у целини узев, можда на далеко вишем нивоу него у највећем броју установа јавног сектора..Али су њихове услуге врло скупе.

Власници приватних здравствених установа потрудили су се да набаве нову и савремену опрему и ангажовали су као консултанте и сараднике најбоље стручњаке из јавних здравствених установа. Али према СЛФС било је у приватном сектору неетичких рекламирања ординација које воде трговци који не знају лекарску етику који унајмљују лекаре да раде за њих.

Било је жалби на несавестан рад појединих лекара и поводом неразјашњених разбољевања и смртних исхода, крађе беба. На челу здравствених установа су се налазили не увек стручњаци него политичари . Из чега би произилазио непрофесионалан рад, волунтаризми, лажна обећања, вршљања политичких и племенских кланова.

Грађани који су увиђали, да им здравље измиче контроли. и да неко други њима господари, се обраћају за помоћ свакојаким балканским гатарама, пророчицама .

Однос према старим у нашим болницама често мањка у хуманости.

д. Стрес.

Медицинске еминентне научне установе истичу да је главни узрок лошег здравља дугогодишњи стрес. Потом наводе и друге могуће разлоге: загађење НАТО бомбама 1999 године, санкције и изолацију, осиромашење, транзицију.

Са оваквим врло упрошћеним закључком се не би могло никако сложити јер једноставно није чињенично заснован, крајње је упрошћен, као такав је врло опасан, јер наводи на погрешне правце акције.

Још је поразније по истину, што се закључци о здрављу заснивају на делимичним сазнањима, а зна се есенцијално начело сваког научно ваљаног истраживања: БОЉЕ ЈЕ НЕ ЗНАТИ НИШТА, НЕГО ЛИ ДЕЛИМИЧНО.

Они кажу СТРЕС, и готово! Према њима, дакле нико није крив за националну здравствену катастрофу, крив је стрес. Скинута је одговорност, ствар се заборавља, гура под тепих, ништа се не предузима.

Ако је тачно да је стрес унесретио здравствено Србију, а то је тако само делимично, и у значајној мери, тај стрес није дошао сам од себе, није пао с ‘неба, неко га је направио. Добро је познато ко су ти који излажу већ деценијама становнике Србије неизвесности, несигурности, насрћу на њих, поткрадају их, пљачкају, угрожавају им масовно личну безбедност и имовинску сигурност, претварају им животе у свакодневну зебњу, бригу и несносан страх.

Кривци су они који су се обогатили незаконито на њихов рачун, мафијаши и тајкуни.Њима одговара сснемоћали нариод да га могу лакше робити и пљачкати.

А они желе да пребаце одговорност на распад земље, рат, бомбардовање, санкције, Нато, транзицију, нагли прелазак на капитализам,

Јер, упркос формалне победе демократије, није дошло до значајнијих побољшања у Србији, зато што нема дисконтинуитета у односу на претходну власт. Они криминализовани сегменти (неформални центри моћи) који су кршили људска права у СФРЈ, ксније у СР Југославији, потом у СЦГ, заобилазећи закон, су се снажно консолидовали у Републици Србији у новим условима, недовољно спречени од још од њих зазирући неочврсле званичне власти, повремено подржавани од блиског гео-окружења, настављају да буду као и раније држава у држави. Ојачали деценијама, уместо да буду кажњени за пропаст коју су произвели, су награђени неизмерним богатством. Желе да овековече своју власт, своје неизмерне привилегије, да оплођују свој енормни иметак, да буду нови богаташи-милионери, неки и милијардери, свемоћни господари.

Једноставно, желе да буде вечито све исто као што је било раније.

Дакле, ако је стрес главни кривац, наше здравство треба да делује на овом нивоу, да уклони стрес, да тако спасе народ.

А стрес се не може уклонити, докле год се не осујете они који га производе.

Шта ту може да уради здравство? Потребна је помоћ државе. Добро је позната немоћ данашње државе, која није у стању да се обрачуна са мафијаштвом.

Свемоћни тајкуни су заплашили Србију да о томе говори..Здравствени радници немају снаге и храбрости да упру прст у главне кривце, па престрашени се хватају стреса, и бомби НАТО, као узрочника, као што се дављеник хвата за сламку, да тако не оптуже виновнике, да тако скину одговорност са себе.

Закључио бих о овом узрочнику (стресу), да званична медицина није направила прави увид, није сагледала дубински и објективно ову материју.

ђ. Политизација медицине

Здравље је од превасходне важности за опстанак једне нације и државе. Отуда интерес домаће политике за здравље, али и оних из света.

Суштински узрок здравствене катастрофе Србије је у сфери сложених односа и утицаја политике на здравље.

Разорне последице синергије утицаја политичких фактора на здравље и медицину, се одражаваjу, како кад, и могу се лакше или теже препознати :

I Шире дејствују на масовнијем, или масовном плану.

II. На нивоу појединца, појединачни случајеви

I.Још један необорив доказ да је политизација медицине капитални узрок здравствене агоније у Србији је да званичници сами признају, да је стрес један од главних узр очника.

А зна се ко је, како и зашто тај исти стрес проузроковао.

Смањење пензија и социјалних давања трудницама, и другим, је политичка одлука, која би могла бити од неких виђена као еугенистика, јер може имати за последицу пораст стопе умирања најстаријих грађана и смањење непродуктивниох уста, чиме би буџет био растерећен. А смањење социјалних давања, би се индиректно негативно одразило на стопу рађања. И на број инвалида и других социјалних категорија ( што је у вези са буџетом).

Занимљива појава у политичком животу Србије, која по својој контрадикторности заслужује посебну анализу, је да баш прозападна гарнитура на власти понекад баца кривицу за лоше здравље нације, управо на међународну заједницу. .Поједини „ мондијалист и„, званичници, као и неформална власт Србије, јавно оптужују САД и НАТО за бомбардовања 1990-их , као главне кривце за енорман пораст канцера и других повезаних обољења.

Што је нетачно, доказ су званичне здравствене статистике.

Природно је да бомбардовање лоше утиче на здравље,да није здраво, али не у толикој мери, рак и друге могуће корелативне болести, су почеле много раније, много пре 1999.године, о чему смо и ми писали још од краја 1970-их година. Тренд раста ових обољења је узлазан, много више од артитметичке прогресије, не постоји статистички значајна корелација између НАТО бомби и раста канцера. Они се понекад позивају и на изворе из Рима, да су, према њима, италијански војници који су били изложени Нато бомбама 1990-их година на ратиштима на Косову, често умирали од рака. А НАТО бомбардери су полетали из Италије, из базе Авијано.

Исти понекад оптужују Великог брата и Светски поредак за трговину сумњивим лековима, вакцинама, да трују из авиона небо Србије свакојаким отровима

Уколико оптужују међународну заједницу за злу намеру према здрављу у Србији, зашто онда енормне кредите међународне заједнице за инвестирање у здравство, управо они нису наменски искористили, него према своме субјективном нахођењу? Упркос свега што су поједини западни политичари упозорили државне функционере Србије, да има корупције и ненаменске употребе здравствених кредита.

Рат, санкције, разарања, али понајвише неправична и пљачкашка транзиција, су несумњиво разорно деловали на здравље, али је добро познато колики је у томе био удео оних моћника, који су настали хаос злоупотребили, да у вакууму опљачкају и злостављају неаштићене и немоћне граћане, да их претворе у тесто које могу месити по вољи.

Уместо да укажу на узрочнике, они који владају Србијом, су тако лажно и кратковидо пребацивали кривицу на НАТО, да би пред народом и гласачима скинули одговорност са себе. Чиме су олако изазвали незадовољство оних светских моћника од којих у много чему зависе .( Што никако није похвално за ове „ високоумне мондијалисте„ и за њихову проницљивост и поимање данaшње гео-политике).

А за то време здравље је многима неповратно назадовало.

Криминализација Србије, пренета после 1992 године, је стасала све до 2000, и до данашпњих дана, а не може се говорити о погодним условима за негу здравља, ако у здравству вршљају политички кланови.

Ко тргује дрогом у Србији, белим робљем, приватизује за багателу, суди неправично, него ли политички моћни мафијаши.

Ко је опљачкао здравствене фондове, трговао бебама, и људским органима, него ли припадници моћне здравствене мафије?

Ко је довео, како и зашто, до слабљења правног поретка? Ко је крив што грађани Србије не могу да се адекватно лече у здравственим установама, да купују лекове, да живе нормалним животом? Неко је крив што су осиромашили, ни сиромашннје земље, ни више милионара.

Ко је кривац што је неколико Србија отишло под нож гинеколога? Зашто лекари одлазе у стране земље? Ко је народ душевно ослабио, гурнуо у депресију и губитак самопоуздања, у безнађе, такви људи нису у стању да се старају о своме здрављу.

Ко је присвајао енормне стране кредите, хуманитарну помоћ? Ко је крив за корупцију у здравству? Ко тргује вакцинама и сумњивим лековима? Ко спречава санитарне инспекције и судске органе да приведу правди прекршиоце? Ко спречава судове да приводе правди све оне који утичу на копњење здравља грађана?

Ко и зашто гура под тепих здравствену катастрофу? Зашто поредак затвара очи пред пражњењем српских села?

За све ове пошасти је крива политика, здравство је одавно политизовано, инструментализовано од стране појединих бескрупулозних и аморалних властодржаца.

Србија дан данас бере отровне плодове претходне погрешне политике..

Завођењем комунизма 1945 године извршена је политизација свих сфера укључујући и здравство и медицину, да тако Партија и Држава ставе под своју контролу здравство и медицину..

Зачетак здравственог суноврата у Србији би требало тражити од онда када су Кардељ и Бакарић следећи Титову доктрину „да се судије не држе закона ко пијан плота“ , проширили ову доктрину и на медицину, лансирајући незванично, касније све више и кроз званична документа, да се подобност и верност Партији уведу свугде, па и у медицину.

Временом је здравство постало све више политизовано преко политички подобних и стручно и морално инфериорних лекарских кадрова, да би све ово достигло кулминацију последњих тридесетак година 20 века, када је у законе била уписана злогласна клаузула МПП (Морално политичка подобност, ). На кључне позиције у здравству и медицини су били изабирани чланови Партије, судски вештаци и лекари затворских болница су били службеници правосуђа. На руководеће позиције у болницама , укључујући понегде и шефове болничарки је захтевана припадност СКЈ. Неподобни су били смештани по казни у психијатријске, болнице, где су, као и понегде у затворима били мучени ињекцијама, хладноћом, глађу, тортурисани на разне начине.

Стање се нарочито погоршало последњих десетак година до октобра 2000 године, када је до максимума била појачана доктрина „непријатеља“, у управним одборима болница су били лекари чланови ЈУЛ-а и СПС-а( још увек су многи тамо), који су били страх и трепет за „непријатеље“. Они су претили неистомишљеницима уколико им падну у руке ( ако се разболе). Многи нису смели да иду у болнице, пре би да умру него да падну у њихове руке.

Медицина и здравство и дан данас нису у довољној мери деполитизовани.

Политизација медицине је нанела тешко процењиве штете националном здрављу.

Последице и бројке тек треба да буду процењене уз примену научног метода..А то је отежано због тешкоћа установљавања корелације између наведених узрочника лошег здравља и последица по национално здравље. Али се то може превазићи..

II..

Добро је познато колика опасност прети свакој земљи од евентуалне недозвољене употребе хемијског и биолошког оружја. Ови опасни материјали су врло бројни, технологија производње је отишла врло далеко, људски живот и здравље се данас могу оштетити на такорећи безброј начина, а без традиционалног пуцња из ватреног оружја.

Постоје врло бројна крајње опасна и софистикована средства да се инидивидуи, или већим скупинама, ;читавим нацијама, или расама, нанесе штета здрављу.

Они који поседују оваква оружја поседују огромну моћ владања судбинама људи, њиховим здрављем и животима. :

Средства за тихе ликвидације. Сајтови.

http://www.apisgroup.org/article.html?id=325 ;Tajne sluzbe Velike Britanije http://www.apisgroup.org/pr.html?id=53 ; Kako CIA ubija http://www.apisgroup.org/article.html?id=38 ;Treci metak http://www.apisgroup.org/trecimetak ;- Bivsi ruski obavestajac otrovan u Londonu-http://www.apisgroup.org/article.html?id=3472 ;- Hapsenje Skaramele ce mozda osvetliti ubistvo .Litvinjenka;http://www.rian.ru/defense_safety/investigations/20061224/57705929.html – VOS i UDBA nisu isto (Od Jalte do Malte) http://www.apisgroup.org/vosiudba

Када се говори о појединачним случајевима злоупотреба са здрављем, или о мањем броју, где је очигледан узрочник, могло би се говорити о политичким убиствима.

Када се спомене политичко убиство, у Србији се пре свега мисли на убиства ватреним оружјем, пуцњем, физичким насиљем, а последњих година се одомаћио израз „ намештене саобраћајке„.

Из различитих извора се све чешће лансирају тврдње да су присутне злоупотребе са здрављем.појединаца..

Даље ће бити дати документовани докази и сведоци за овакву тврдњу..

После победе демократије 1992 године и у 2000 години, очекивало се да ће доћи до значајних промена и у овој области. што се уопште није десило у довољној мери. Стари кадрови и превазиђена схватања су дубоко уврежени и снажно се одупиру променама, да би тако сачували своје позиције и привилегије.

Криминалци и мафија нису никако демонтирани, они постоје и даље, и чине неформалну власт која је држава у држави.

После рушевина комунизма остали су не само беда, смрт, болештине, распад земље, пропаст нације и државе, него и огромна мржња, неизмерне лоше процене. Комунизам је перфидно и врло опасно позавађао локалне народе, и саме Србе међусобно. Довео је једне насилно на власт, њима дао имовину развлашћених, новац, куће, земљу. Већину политички обесправио, завео клицу сумњичења, лоших процена, хајки,.претворио у непријатеље, жртве. Подстакао привилегије, самовлашће, , непотизме ,трибализме, нероне, фараоне.

Србија сада жање опаке плодове мржње. Није у стању да превазиђе преостале нагазне , касетне мине, замке, а оне су свугде.

Постоји огроман комуникациони јаз, неразумевање, између оних “којима је добро“ и оних“који су сиромашни или страдалници“.

У земљи се води истински тињајући грађански рат између различитих, понекад до усијања разјарених скупина, сегмената, Старог ( развлашћених) и Новог, између Националиста и Мондијалиста, оних који су за НАТО, или ЕУ и који НИСУ, РУСОФИЛА и СИМПАТИЗЕРА НАТО, ИМУЋНИХ и ВЕЋИНЕ СИРОМАШНИХ, Реформатора и Конзервативаца, Левичара и Десничара, Партизана и Четника, Радикала и Демократа, Легалиста и оних који то нису, Националиста и Европљана, оних за Јединствену државу и Сепаратиста, Монархиста и Републиканаца, појединих политичких странака, невладиних организација, националних и верских групација, регија, кланова моћних појединаца, гангова криминалаца, итд.

Нација је наследила политичку крајњу острашћеност, царују лоше процене, нетолеранција, мржња, деструктивне емоције. Нација је дубоко подељена и позавађана.

Divider et impera.

Што све погодује истинским обрачунима, суровим осветама..Magnum crimen.

Читави сегменти становништва нестају

Занимљива је за анализу Фестингерова Коњитивна дисонанца ( нова сазнања доводе до измена ставова). Што се запажа све више међу младим политичким кадровима у Парламенту, али и у Влади А.Вучића, има све више образованих интелигентних и обавештених, који су склони да са новим сазнањима испољавају флексибилност.у односу на тегобе грађана.

Нарочито је ова појава значајна када се ради о кадровима у неформалним структурама власти. Они старији окошталих склеротизираних менталних склопова, уз њих су и „ млади вуци„младалачки деликвенти жељни лаког и брзог плена, су одбојни на било какво другачије поимање стварности, од оне у којој егзистирају одувек, њих нимало не интересују туђа страдања, чак масовна, као ова која се овде описују, газе бескрупулозна преко лешева.,

Ипак, врло позитиван наговештај је да се у овој неформалној власти диференцирају они одмеренији, разумнији, који су стекли не само нова сазнања о природи друшва у коме егзистирају, чије стање духа се мења, спремни су да се заложе да народу ублаже тегобе.

Врло је охрабрујуће да међународна заједница почиње све више да уважава „експерте`, на уштрб „ фундаменталистички настројених „екстремиста„

А има оних моћних, импулсивних и спремних зачас да се обрачунају.

Пошто нема адекватне заштите судства и полиције, настају самовлашће и криминал.

Они заслепљени не бирају стредства, за њих су судбине, здравље и животи грађана виђени искључиво кроз призму остварења њихових личних амбиција и банковних рачуна.Масовни су политички обрачуни, али и обрачуни ради посезања за туђом имовином.

Дакле , имају отуда врло снажну потребу да спрече казне свакога онога ко им се супротставља, да га заплаше, казне, или лише здравља, живота, да га ране, убију, да му угрозе здравствени интегритет.

Острашћени криминалци не бирају средства. Предњаче психопате сниженог прага толеранције и коефицијента интелигенције.Они се не либе обрачуна, брзо импулсивно процењују, а имају значајне позиције у неформалној власти коју званична власт није у стању да демонтира.

Многи од њих сањају о савршеном злочину. Ни лук јео, ни лук мирисао.

Ето медицине њима.

А они су често били у структурама претходне власти где су добро испекли занат.

Овакви разорни упливи на здравље појединаца, с` обзиром да су тешко доказљиви и препознатљиви, би се могли сврстати у савршен злочин. Људи се разбољевају, или умиру, а да јединка ,или њени блиски, или лекари, никад не установе дубинске узрочнике.

ВИДЕ СЕ ЖРТВЕ А НЕ ВИДЕ СЕ ЏЕЛАТИ.

Управо због овакве природе, бивају погодни онима којима као такви одговарају.ѕа њихове потребе и сврхе.

Зашто би се мафијаши обрачунавали са њима непожељним (али не само они, него и други криминализовани сегменти, све до усамљених неорганизованих појединаца ), уз употребу пуцња, (а знамо да су и аранжиране саобраћајке одавно проваљене), који привлачи изузетну пажњу, повлачи за собом ургентну истрагу, лако се докажу?

Мафијашки сегменти у међусобним сукобима, ради остварења циља- могу прибећи много ефикаснијем виду обрачуна, хемијским и биохемијским средствима, отровима, то је злочин који је такорећи практично недоказљив. Да се тако обрачунају брзо, дискретно, непрепознатљиво, јефтино. Зашто то не би чинили? Зашто не би посегли за медицинским стредствима, јер су она лако применљива, јефтина, нема доказа, деси се савршен злочин .

Ко данас у Србији стручно проверава узроке разбољевања , или смрти болесника?

А ако то чине пуцњем, или саобраћајком, јавност бурно реагује, то се релативно лако открије, то их одаје.

Савршен злочин није данас тешко остварити. А о њему данас збуњена и слеђена Србија ћути као заливена, уместо да га стави што пре на дневни ред. Зна да тога има, али није у довољној мери свесна параметара тога зла , ко, колико, како, чиме?

Преплашени, или плаћени саботери, арлаучу на сав глас:“ То се не може доказати, то говоре они неозбиљни, шарлатани који претерују, које нико жив не ферма ни за шта, будале, параноичари, батали то“.

Чиме охрабрују починиоце, намерно или из незнања.

Не заносимо се неком наводном моралношћу, мафијаши немају ни душе, ни морала, ни сажаљења, психопате немају моћ емпатије ( стављања на туђе место), њих само интересује плен.

Према енциклопедијама: „Убиство је у најширем смислу свако људско дело које за непосредну последицу има нечију смрт. То лишење живота другог лица може бити извршено различитим делатностима, на различите начине и употребом различитих средстава. Објекат кривичног дела убиства јесте човек, односно живо људско биће.Радња кривичног дела убиства је свака она делатност која је објективно подобна да проузрокује смрт човека .Битно за утврђивање кривичног дела убиства јесте постојање узрочне везе између повреде и смрти„.

Убиство или рањавање, разарање здравља се могу произвести прибегавајући медицинским злоупотребама.:

-Тајна полиција Русије је својевремено одједном отровала гасом велики број чеченских терориста на представи у московском позоришту, чувена афера „Московски театар„.

-бивши руски обавештајац Литвињенко је отрован у Лондону – http://cns.miis.edu/research/cbw/ ;

-САД су заратиле са Ираком, наводно због стављања под контролу ирачких постројења за производњу оваквих отрова.

-између обавештајних служби појединих државa се води истински рат медицинским средствима, у прилогу напред су сајтови на којима се то подробно описује:

-Доказане су злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе у претходном периоду, мучења медицинским средствима пацијената у психијатријским установама, против чега су, између осталих дигли глас САНУ, УКС-Kaznena psihijatrija-ko je ovde lud-http://www.psihijatrija-ubija.info-tomislav-krsmanovic/

-крађа беба,и трговина људским органима су доказани

-као и преписивању цитостатика деци ради зараде

-зар данашња недовољно спречена трговина дрогом, није масовно тровање наше деце и омладине?

-према својевременим Извештајима АИ, Лондон, агенти СДБ СФРЈ су 70-их година отровали више југословенских политичких емиграната у Западној Европи, неколицина је умрла, ови агенти тровачи су били похватани и осуђени од тамошњих судова (сада се зна да су тада тајне службе ових западних земаља сарађивале са Титовим обавештајцима убицама).

-а зна се да су те злоупотребе почињавали и у Југославији. Овакве злоупотребе, дубоко деценијски уврежене навике, су настављене и након 1990-их, и после 2000 године, све до данас.

–врло велики број грађана се жали на злоупотребе са њиховим здрављем, од академика до радника и сељака, подноси тужбе, да наведем само неке од њих: један од најумнијих Срба Др.Марко Младеновић, професор Правног факултета; академик Никола Милошевић тврди да су га погрешно лечили, намерно уништили; др.Миша Ђурић,председник Синдиката пензионера Независност, Десимир Вујинић, пуковник ЈНА у пензији, др.Жарко Гавриловић; протојереј, председник Српске Свет осавске Странке, професор др. Мирољуб Којовић; инг Ранко Миловановић-председник Странке економског напретка; Раде Мићић, уредник часописа Држава; Милутин Станковић, издавач из Београда; Зоран Димитријевић, бизнисмен из Гроцке, инг.Момчило Опарница, др. Новица Расулић, Никола Фукс, Батрић Јовановић, инг Млађа Димитријевић, др.Обрен Цицовић, писац Коста Димитријевић, Др.Бранислав Павловић, Лилијана Шенк, итд.

-сетимо се сличних вести у штампи: давање ињекције Веруловићу, телефонски разговор лекара рањеног Ђинђића са убицама, убод ињекцијом сестре Ђинђића на јавном месту, мучења у болници медицином Вука и Данице Драшковић, ускраћивање медицинске помоћи рањеним демонстрантима, постављање од М..Марковић у Управне одборе болница јуловаца, до данашњих дана насилни смештаји нормалних људи у луднице.

– забринута СРС се својевремено обраћала јавности, обавештавајући да се за време избора користе спрејови, или гасирају просторије, где се налазе поједини чланови изборних комисија, без њиховог знања, да тако буду деконцентрисани у своме раду.
-према појединим медијима мафијаши су жртве пљачки мучили приручним апаратом за електрошокове, које су изнели из затвора (којима су раније у затворима мучили наводне непријатеље).

–медији су обзнанила серију неразјашњених умирања, жута штампа повремено обзнани да је неко некога отровао.

-припадници Земунског клана су лансирали оптужбе једни против других, да су били тровани у међусобним обрачунима. А шта су онда могли чинити, или шта чине данас незаштићеним грађанима?
-публицисткиња Валентина Шекарић саопштава у њеном тексту ДРОГА ЗА СИЛОВАЊЕ ( “ дате рапе друг “ Флунитразепам, Гамахидроксибутрична киселина, Кетамин), на широко заступљену употребу дроге за противвољно навођење жене на прихватање сексуалног односа, кроз стављање у пиће, или гасирањем просторија.
-може се са правом запитати: “

-медија су у неколико наврата пренела, да су били похапшени криминалци, који су по возовима и у парковима спрејом успављивали жртве, а онда им крали новац ( неке од жртава су умрле).

– А шта тек онда раде моћни мафијаши “ ?. Да ли су обезбеђења проваљених банака, пошта, и тд, тако успорена, зато што су претходно спрејовима, соковима, цигаретама, или на неки други начин, доведена у стање поспаности?

-а шта рећи о повременом јавном тровању гасом читавог града Панчева

Нема више идеолошке политизације онакве каква је била раније, него се ради о повезивању развлашћених, или пак група и кланова, зарад личних професионалних и економских интереса, ћара, остварења интереса појединих организација, политичких странака, удружења..

И дан данас масовно грађани имају страх од болница и лекара, иду њима само када морају.

е. Разно.

У овоме смислу на слабљење здравља нације делује ментално стање, изнурени , депресивни и обесхрабрени грађани, у дубокој кризи идентитета, поврх свега осиромашени, немају снаге да се брину о себи, о своме здрављу..

Најважнији ресурс једне нације су њени људи., а данас је овај највиталнији ресурс у Србији драстично угрожен, осиромашен, ојађен, остарео, изнурен.

Дошло је до одлива мозгова.

Уважавање људских ресурса је створило неизмерно богатство.и снажно повукло човечанство напред, у прогрес, у свим областима, и у космос. Западна Европа је створила поредак који ствара чудесну продуктивност. Овај систем ослобађа умове стимулише најамбициозбније људе да граде , иновирају, стварају, у нове изуме, и да на тај начин унапређују благостање и срећу свих људи.

Зашто ово вреди предочити? Да се тако потсети како се код нас односи према људским ресурсима, и да смо заправо због тога сада пред провалијом.

Страни инвеститори и због овога избегавају Србију, радна снага је остарила и изнурена.

Болесне не само да треба лечити, што ствара огромне трошкове, него изнурени и смањене виталности појединци не могу ваљано да привређују , нити да бране државу, да се расплођавају. Ко ће данас да ради полетно, када је већина изнурена, у проблемима, честа су боловања, абсентизми, многа предузећа су у правом смислу речи парализована.

Претходна Југославија, потом Србија, су запливале дављенички беспомоћне у овој здравственој каљузи још поодавно, а то није регистровано на прави начин, нису предузете корекције, у овој области треба тражити један од најважнијих узрока банкротства наше економије.

Данас у Србији влада истинско расуло у појединим болницама и клиникама.

ПРАВО НА КВАЛИТЕТНО ЛЕЧЕЊЕ ПОНАЈВИШЕ ИМАЈУ САМО имућни!

Нису давна времена када су оне који су тврдили да је опасно угрожено национално здравље били проглашавани параноичарима.

Данас пробуђена Србија то колико толико ипак увиђа.

Али није у стању да ту нову свест преточи у пакет мера да се спсе од копњења.

Народ се освестио„ зна„. Али нема борбености.

Да је се тако поступило раније, Србија би била спашена..

Још није касно.

Острашћени криминалци имају своја интимна оправдања за то: грађани без виталности им се не мог супротставити у нелегалним багателним приватизацијама, пљачки, крађама, не могу их одбацити, сменити, тражити лустрацију, оптужити, не могу захтевати повраћај имовине, да буду рехабилитовани, обештећени.

Има и бескрајно бескрупулозних, кажу: Баш ме брига, боли ме к…нека поцркају.

Желе да све остане вечито овако, нетакнут STATUS QUO..

Они дестабилизују државу, њима одговара продужени хаос , у мутном се лови.

Код ових рушитеља се не ради само о себичности и неморалности, проблем је много сложенији, они погрешно процењују стварност. Тако чинећи руше Србију , а они тога нису довољн свесни, или за то налазе логички неоснована оправдања. Њихови поступци су лишени логике, изопачени су и погрешни.. А упркос поразних чињеница, они су дубоко убеђени да су мудри бизнисмени, новопечени капиталисти који су богатство стекли својим радом и способношћу.

Узнемирени људи се питају: откуд онда такве особе тако високо позициониране? Ко их подржава? питају се они.
Узнемирена јавност препознаје да овакву националну трагедију чине моћници нарочите крајње извитоперене психологије, што би већ био посао за психијатре-

netref.ru/brod-ludaka-uvodnarazmatra–a.html

Други пак сумњају, да је тај неко гео-окружење, Косово, да они споља утичу преко распамећених, не да би тако њима угодили како неки од њих наивно умишљају, него да их злоупотребе да ствари у Србији подешавају онако како то њима одговара

Огромну корист имају и страна и домаћа фармацеутска индустрија, и српска медицинска мафија, која је најгора од свих.

Нажалост, наше елите ни овога пута не реагују како треба. Уместо енергичних мера, Србија руминира и цинцулира, заборавља се да је здравље најважније од свега, изнурен народ је тихо онеспособљена жива војна и привредна сила.

Нико од надлежних државних и професионалних органа и инстанци није ову трагедију обелоданио на један стручно валидан начин, нису прецизно установљени узроци, и нису предузети кораци да се овај застрашујући у црно обучен поход на већину породица у Србији предупреди.

Скрећемо пажњу државним функционерима и онима на истакнутим друштвеним позицијама, да су они срачунато и злонамерно донекле поштеђени ( “Чувајмо се Данајаца када нам и поклоне доносе“), пре свега , су недовољно информисани, истина се од њих лукаво укрива, “да се Власи не досете“.

Те су отуда лукаво пасивизирани. А сутра ће доћи ред и на њих. А тада може бити касно.

Фото: Силвано Јежина

Тајкуни ликују, јавно грме да су сналажљиви, да су најспособнији, да су они јаки ген који је преживео пакао транзиције, да су из њега изашли као победници најјачи и најумнији, они јавно иступају са тезом да у бизнису нема морала, да су први милион украли и у Америци пре двесто година, што не би онда и они, да они запошљавају Србију, да инвестирају, итд.

А уствари руше Србију и њену економију. А сутра када не буду имали заштиту своје јаке државе, коју они данас слабе и руше, страни мафијаши ће им немилосрдно отети незаконито стечено богатство.

Примитивни извршиоци, то су они обријани што носе дуге цеви са пригушивачима, , “експерти владавине без знања грађана“, они бучу из све снаге да тако треба, да другачије не може бити, да су они “ узвишени“, “ изабрани“, да им је наређено да тако чине, да морају јер су уцењени.

А у пракси се острашћени и распамећени изживљавају над незаштићеним грађанима, и енормно се богате.

Србија убрзано копни, ако се црна злокобна дама која подмукло као невидљиви снајпериста јуриша на Србију не заустави, сваки дан ће охрабрена све немилосрдннје односити у својим канџама све више наших највреднијих суграђана, и не само њих, не само оних старих, него и средовечних, па и млађих.

Њена мета нису појединци, некакви политички неподобни, не , никако, њена мета је цео народ.

И мањине страдају, ништа мање, али као колатерална штета.

Данас у Србији бити болестан је понекад највећа казна, или пут за мртвачницу

Србија се може спасити једино ако се се заведе стриктно поштовање закона, ако заживи правна држава, ако профункционишу полиција и државни апарат.

На држави Србији је да покуша у последњем минуту националне трагедије да спасе наш народ од свеопште погибељи.

5. ЗАКЉУЧАК

У Србији је од 1945 године почињен геноцид. Демографи и статистичари се слажу да у Србији постоје рупе које су прогутале читаве демографске и статитичке сегменте становништва.

Они тек треба да прецизним бројкама искажу колики су губици у људству у овом временском периоду, по сваком демографском сегменту, и колико би било становника у данашњој Србији да тих губитака није било?

Према енциклопедијама, геноцид је:

– међународни злочин намерног комплетно или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група

– чији је циљ физичко истребљење.
-мотиви за вршење геноцида су жеља за пљачком и поробљивање, расна национална и верска мржња и предрасуде.

– Резолуција бр. 96 Генералне скупштине ОУН од 02. КСИИ 1946. осудила је геноцид као међународни злочин, .Конвенција је једногласно примљена Резолуцијом Генералне скупштине ОУН децембра 1948. У њој се Геноцид осуђује као дело извршено у намери да се у целости или делимично уништи нека национална, етничка, расна или религијска група (убиство чланова групе; тешка повреда њиховог физичког или друштвеног интегритета; намерно подвргавање животним условима који су срачунати на потпуно или делимично физичко уништење; мере за спречавање порођаја унутрашње групе; принудно одвајање деце из групе).

-геноцид постоји без обзира на број жртава, ако су ова дела извршена у намери уништења припадника одређених група.
– СФРЈ се заузимала за међународно дефинисање геноцида и за што обухватнију Конвенцију за спречавање и кажњавање свих његових видова, и међу првима је ратификовала без резерви (1950). У кривични законик унела је све што је у Конвенцији битно, с тим да је казна за геноцидна дела строги затвор од најмање 5 година или смртна казна.

У међународном праву и јавности су прихваћени геноциди над Србима у Другом светском рату , у Јасеновцу где су страдали заједно са Јеврејима и Ромима. Јеврејска заједница је потврдила да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима.

Поједини домаћи и страни извори у геноцид над Србима сврставају ратне губитке у Другом и Првом светском рату, етничко чишћење Крајине и Славоније, страдања у Хрватској и Босни и Херцеговини 1990-их година, (Али, треба истаћи и да поједини други народи из састава бивше Југославије заузимају слична становишта.).

Покојни професор Правног факултета Марко Младеновић, доктор правних наука, писац око шездесет књига, добитник бројних домаћих и страних признања, председник Удружења ОПСТАНАК, један од најумнијих Срба свога времена, који је на ову тему последњих година написао неколико врло запажених књига,доказује да су Срби били жртве геноцида у два претходна светска рата. У Првом светском рату око 1,900.000 жртава а у Другом је процењен број жртава на око 1,700.000, већином Срба, од тога око 600.000 у Јасеновцу. „

У својим истраживањима професор Младеновић је дошао до закључка „да је у последњих сто година више од четири милиона Срба страдало у осам ослободилачких ратова. Према прорачунима демографа требало је да данас Срба буде 27 милиона а у Матици их има само скоро 7 милиона а, за 25 година ће их бити 3,800.000. Срби су један до најстаријих народа на свету, у првих десет по старости. Остарели народи су богати народи, а Срби су и сиромашни и стари.„

Професор Младеновић даље тврди да су Срби претрпели геноцид и за време владавине тоталитарног комунистичког поретка у Југославији и Србији заведеног после Другог светског рата, тада је тек мрачни тирански поредак Србе довео до инвалидитета, да су Срби данас такав пример нестајања једног народа какав није забележен у новијој историји човечанства.

Да је у Србији почињен геноцид од 1945 године, доказ су испуњени критеријуми из дефиниције ОУН:

-да је циљ физичко истребљење, овога пута Срба

– комплетно или делимичног уништавања већинског становништва- Срба, путем тешких повреда њиховог физичког или друштвеног интегритета; намерног подвргавања животним и здравственим условима који су срачунати на потпуно или делимично физичко уништење; мерама за спречавање порођаја слабљењем здравља, разбијањем породица и бракова, итд.

-мотиви за вршење геноцида над Србима у овом периоду су заједно: жеља за пљачком и поробљивање, у дубини умишљаја злочина скрива се расна национална и верска мржња и предрасуде .MAGNUM CRIMEN.

-геноцид постоји без обзира на број жртава, ако су ова дела извршена у намери уништења припадника одређених група., јер је на делу очигледна намера уништења већинског народа.Србије.

Овде се не ради о међународном злочину, како то предвиђа Конвенција ОУН, није било рата, нити стране окупације, дакле злочини формално нису били почињени од међународног фактора, него од домаћег поретка у Србији, односно Југославији.

Што уноси посебну збрку када се ради о геноциду, за разлику од осталих геноцида који су били почињени од непријатеља у време ратова. Страдање цивилног становништва се у овоме контексту десило у мирнодопским условима.

Разликује се од претходних злочина и по томе што није почињен видљивим ратним дејствима непријатеља, него је последица недовољно препознатљивих и регистрованих претходно наведених фактора.проистеклих од домаћих власти у Србији..

Дакле, ови геноцидни поступци према Србима су се одиграли у њиховој држави, у Југославији и Србији.

Још једна особеност почињеног геноцида над Србима у Југославији и Србији, који је спроведен од 1945 године, је да је страдао већински народ, Срби, а у теорији, а тако се дешавало и у пракси, страдао би по правилу од већинског мањински народ.

( Истини за вољу, комунистички монструм је направио демонски ујед и на телу других народа , не само Срба).

Природно се намеће питање: Како и зашто би једна држава унесрећивала сопствени народ?:

Бухарин, властодржац СССР-а је дао познату изјаву:„ Ми системтски уништавамо милионе невиних бића, жене и децу„.

Хтео је да каже да такве масовне лквидације невиних људи имају своје витално оправдање по совјетску државу.

Често је цитирана у овме смислу Стаљинова мисао: Смрт једног човека је трагедија, а смрт милиона статистика„

Све је више научника који хладне главе, без страха, анализирају узроке трагедије Србије и Срба, , који при том употребљавају реч ГЕНОЦИД, и то поткрепљују аргументима.

У својим истраживањима професор Младеновић је дошао до закључка „ Срби су се у Матици смањили од последњег пописа за 20%, Албанци су се увећали за 700%. „. Према његовим проценама у расејању живи више од четири милиона Срба, према попису из 2002 године у Србији живи свега 6,212.000 Срба, предочава запањујуће лошу демографску слику Републике Српске и Србије, а и Црној Гори се по овом питању црно пише. Већ почетком 60-их година прошлог века мења се етнички однос у Босни и Херцеговини, Муслиманско становништво постаје бројније од Православног. Према званичним подацима од почетка 20 века до данас Турци су се увећали за 400%, Румуни за 45%, Бугари за 38%, Албанци за 700%, Грци за 35%, само се број Срба смањио за 10%. Унутар СРЈ од 1981 до 1991 године, Шиптари су се увећали за 28,5%, Роми за 26,4%, Муслимани за 16,5%, а Срби само за 4,2% али од тада до данас број Срба се смањује . Србија губи територије ратове, Срби су изгнани из Крајине, из половине Босне и Херцеговине, може дефинитивно изгубити Косово, дошло је до отцепљења Црне Горе, а могу се затим отцепити и Санџак и Војводине, може доћи чак до грађанског рата-он тврди. Научници упозоравају да ако се не предузму радикалне мере Србима дугорочно гледано прети изумирање, а ако се ништа не предузме они би за две деценије могли постати мањина у Србији, кроз 50 година Срби би могли бити у Србији у енклавама.„

Што се тиче Косова он предочава званичне статистичке податке:„Према попису из 1939 годне Албанаца је на Косову било 33%, сада их је близу 90% .Већ 1948 годне захваљујући окупатору (120.000 протераних Срба са Косова, и 120.000 досељених Албанаца из Албаније у српске куће и њихова имања) било је већ Албанаца 58% Тако је поремећен предратни однос када су Срби били већина. Овај однос се све више погоршавао из године у годину јер је поредак забранио Србима да се враћају на Косово, спроводио је политику насељавања Албанаца из Албаније, није штитио српско мањинско становништво од терора већинских Албанаца, у име неке велике мудре дугорочне политике је годинама потстицали исељавање Срба ван Косова. Чак ако Косово и остане у Србији, сва српска и црногорска деца већ сада су мањина у Србији, петина Албанаца са Косова рађа више од половине деце у Србији. Од 1999 године са југа Србије се отселили 45.000 Срба, одлазе и из Санџака, исељавања се настављају. Срби су се у Матици смањили од последњег пописа за 20%, Албанци су се увећали енормно. Данас је присуство Срба на Косову скоро симболично.

Почетком 90-их година прошлог века је дошло до распада земље, ратова, губитака „

Према професору Младеновићу и другим ауторима, овакво поразно стање по Србе, није случајно, траје деценијама, много дуже, било је подмукло подстицано погрешним концептима за време комунизма, што је имало за последицу изнутрашње слабљење, распад земље, ратове, изгон Срба, комадања њихових територија, са тенденцијом елиминисања са ових простора.

Професор Младеновић и други аутори објашњавају како је све ово настало, под дејством више узрока, насталих погрешним капиталним политичким одлукама српских комунистичких властодржаца ( али и других националности), које су имале разорне пследице на свим нивоима.

Погодна је за ову сврху анализа појма „субверзија“, који би се могао схватити као „тајно свргнуће“, стање свргавања, обарање неког режима, уставног поретка, државе, слабљење народа. Субверзија је уствари калеидоскоп врло различитих значења и перспектива. Субверзија је подмукао напад на власт и доминантну културу. Истинска субверзија је врло суптилна, тј. може се јавити у врло суптилним формама, али које могу бити неупоредиво опасније од отвореног бруталног тероризма.То су нпр: настанак и ширење корупције, разарање правног система, система образовања, здравства, породичних односа, међуљудских односа, изворне народне музике, обезвређивање политичких страначких избора, имиџа политичара, развијање презира према сопственом народу, према старим, слабљење војске, полиције, ширење свакојаких патологија, морбидних појава, стварање сиромаштва, слабљење здравља, слабљење економије, потстицање младих да иду ван земље, да не рађају, и слично.

Овако на неки начин у данашњој Србији многи иницирамо теорију завере.и Великог брата.

Док је тероризам конзервативан, отворено бруталан, наиван, субверзија је перфидна, суптилна. Утолико је опаснија.

Режим који је био заведен 1945 године се под оваквим субверзивним упливима погрешно оријентисао и процењивао, доносио прегрејане капиталне одлуке, завео тиранију и безакоње, пљачке, непотизам и трибализма, завео је нерад, корупцију, привилегије, расипништва, позавађао грађане по класној и политичкој основи, позавађао нације међусобно, растурио морал , културу, породице, срушио образовни систем, судство, све институције друштва. Стицајем коинциденција и околности у почетку је био постигнут напредак, чему су допринели и врло значајни страни кредити, који су били трошени несврсисходно, супротно упутствима страних донатора, што је само замаглило ствари. А што је био стимуланс поретку који су чиниле махом недорасле особе да настави у погрешном правцу..Јер се правдао, и био је убеђен да је на добром путу, јер су резултати били видљиви. То је био само привид, који је имао за последицу да грешке узму маха, да поредак усмери у погрешном смеру.

Слабљење је обављено изнутра, преко погрешног разорног друштвеног концепта, који је створио криминал у оквиру државе.

Што је имало за последицу старење, лоше здравље, драстично слабљење виталности, све веће раширености дроге, алкохолизма, ендемски се шире болештине, хомосекасуалност, инцест, проституција, правни систем не функционише није у стању да сузбије корупцију и криминал , мафију, поремећени међуљудски односи, одлазак младих из земље, миграције из села у град, рушење села, принудне сеобе у грађанским ратовима, однос међународне заједнице, сурове санкције, бомбардовање , настало сиромаштво, итд. Позната штетна-погрешна политика према Косову у време комунизма је допринела мењању етничке структуре на штету Срба.- што се изражавало као: ниска стопа наталитета, абортуси, распад породице, продужени целибат, енормна стопа развода, претерана либерализација сексуалних односа, разорно дејство порнографије преко медија, хедонизација , еротизацијом, лоше законодавство државна политика у овој области, политизација породице, поремећени полни односи, погрешан феминизам уместо правог, савремени живот, запосленост жена, миграције из села у град. Албанци и Бошњаци су се заштититили канонима Мухамеданство и своје жене задржали у окриљу породице и деце, док се православна породица нашла затечена, лако открила пошасти своје ранљиве стране, и постала лак плен. На овакав начин им је ослабљена или разбијена православна породица, наталитет, Мухамеданци су се показали лукавији.. Они отворено кажу да су победили Србе на секс„.

„Добро је познато да су многи на овај разорни подмукли тренд указивали још пре више деценија, због чега су завршавали у затворима, или у лудницама као параноичари. Није се смела рећи истина о очигледној завери. Народ увиђа да смо изгубили ратове, Крајине, Босну и Херцеговину, да можемо изгубити Косово, да се одвојила Црна Гора, да је сада на реду могуће отцепљење југа Србије, Санџака и Војводине, сви виде копњење, пошасти. Већини грађана наше земље је јасно да је из концепта претходног самоуправног социјализма настао садашњи исход „,тврди професор Младеновић

Зато што сам на ово указивао још 1970-их година сам био ухапшен, смештен у психијатријску болницу и проглашен лудим.

Доказ: DOKAZ: www.psihijatrijaubija.info/tomislav-krsmanovic/kompletna-knjiga-kaznena-psihijatrija.

Ко стоји иза ове трагичне заблуде?

То би се могло објаснити немилосрдном суровошћу вучјих закона међународне и гео-политике, борбом појединих народа бивше Југославије, и из појединих суседних држава, или када се ради о глобалној гео-политици, за територије и интересе..

Једноставно, Срби су се стицајем глобалних догађања, политичких и свакојаких других коинциденција, нашли подмукло измождени и преварени, на брисаном простору,у врсти немилости, без довољно моћи и сазнања, без било чије довољне подршке, да се томе одупру.

Када наиђе планетарна стихија не може јој се одупрети.

Тако је било записано..

Али то не значи да ће тако остати заувек.

Увек се политичким актерима оставља накнадно право да узму судбину својих народа и држава у своје руке., да извуку поуке, и да у оквиру објективних околности спроведу могуће корекције.

Ипак, може се поставити питање: ЗАШТО ТО КОМУНИСТИЧКИ СРПСКА ПОЛИТИЧАРИ НИСУ ПРЕПОЗНАЛИ и спречили, ЈЕР СУ ИПАК МНОГИ ОД ЊИХ БИЛИ добронамерни, А БИЛО ЈЕ И ВРЛО МУДРИХ?

Наша држава је нажалост манифестовала затеченост, пасивност, или чак и недораслост да се супротстави тихој, суптилној субверзији.

Срби су непобедиви у отвореном рату, али им је слабост неадекватан одговор на суптилну субверзију.

Поједине државе за поједине народе кажу: „peuplades primitifs“ (примитивни народи и расе.).

Докажимо им супротно !.

Одговор је јасан- многи политичари су били доведени у забуну, нису били довољно стручни и поницљиви, или су пак били застрашени, или индоктринирани, једноставно осећали су се потпуно обеспомоћени да било шта предузму, да се томе супротставе, или и једно и друго. све то заједно.

Уместо да подрже оне који су указивали на субверзију, они су их кажњавали, тиме подржавали своје непријатеље-гују у недрима.

Овде залазимо у нејасну сферу поменутих центара моћи у сенци (тзв. Неформални центри моћи). То су читави ешелони власти ушушкани дубоко у разним службама, хијерахијама, али који су врло добро повезани, врло моћни, обогатили се у транзицији, И успевала су као таква из позадине да конципирају, диктирају, и спроводе државну политику, која им одговара, да тако сачувају нелегалн стечено богатство и да сачувају STATUS QUO.

Ови неформални центри моћи су усмеравали државу, наметали јој по својој вољи погрешне капиталне одлуке домаће и међународне политике.

Ова тамна област је деценијама била потпуно замрачена и недовољно позната од стране формалне власти.. Држава није била у стању да им се одупре..

Зашто?

Из незнања?.Из страха? Због непознавања чињеничног стања?

Уместо да престану да прогоне грађане и да крше њихова права, званичне власти су то чиниле арогантно све више и више, и тако стварале негативне ефекте који су их урушили изнутра.

Напомињем да нису у довољној мери извучене поуке из претходног периода и да се упркос формалне победе демократије, стање не поправља у довољној мери.

Напомена:

Овај текст је плод мојих деценијских борби за моје здравље, и мојих блиских, које су ти исти врли „ државни заштитници„ угрожавали, неке су превремено отерали у гроб.

Последњих двадесет година сам радио на моме шестотомном аутобиографском роману Сага о ..ићима ( 1940-2017).

Видети лични сајт: www.tomislavkrsmanovic.com.

Главна намера овога врло обимног списатељског подухвата је била да разјасним ко је здравствено унесрећивао наш народ, и моје блиске, у овоме временском периоду.

У линковима ниже са интегралним текстовима свих шест томова су дати докази мојих тврдњи, безброј докумената, потресних сведочења о уништавању људи и њиховог органског здравља од 1945.године до данас.Спреман сам да свакоме ко то жели доставим адресе линкова са интегралним текстовима Саге. .

Сага о .. ићима Toм 1, ВИСКИ, ВОТКА, Шљивовица 1940-1953

Сага о …ићима, Toм 2, БЕОГРАДСКА КОШАВА, 1953-1965

Сага о … ићима Toм 3, РОМАН О БРИСЕЛУ 1965-1978

Сага о … ићима Toм 4, ЗАВЕРА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1979-1992.године

Сага о …ићима Toм 5, PUZZLE-ИСЦЕЉЕЊЕ ДУША БАЛКАНСКИХ НАРОДА

Сага о …ићима Toм 5, ПИЈАНАЦ КР ИВЕ ДРИНЕ. Очекујући светлост са далеких звезда-

Овај енциклопедијски подухват је врло обиман, има неколико хиљада страница докумената и разноразних текстова. због енормног броја страна линкови се споро отварају, поготову томови 4, 5 и 6.

Они дан данас угрожавају моје здравље са циљем физичког уништења, да ме спрече да добијем пресуђену накнаду штете, тврде да износим неистине о стању здравља, да нико не угрожава моје лично здравље, нити било кога другог.Одлуком Вишег суда у Београду сам 2012.године рехабилитован као жртва незаконитих политичких прогона од 1971 до 2012.године, због вербалног деликта, проглашен званично за жртву злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. У овоме временском периоду државни репресивни органи су починили према мени и мојима, неколико стотина кривичних дела, до пуког уништавања живота блиских, али надлежни државни судски органи одбијају да ми накнаде почињене штете .

6. Предлог мера

-СПРОВЕСТИ НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ О СТАЊУ ЗДРАВЉА НАЦИЈЕ-

-ПРЕПИСАТИ ПАКЕТ МЕРА

-ОБАВЕСТИТИ ЈАВНОСТ О РЕЗУЛТАТИМА НАЛАЗА

-МОБИЛИСАТИ НАЦИЈУ ДА СЕ ИЗБОРИ ЗА ЗДРАВЉЕ.