Ко је био први српски светац и зашто на иконама држи сопствену главу

08:15 23.01.2023.

Живео је много пре Немањића.

Дан Светог мученика Јована Владимира у Српској православној цркви се празнује 22. маја по старом, односно 4. јуна по новом календару, а иако није „црвено слово“, реч је о првом српском светитељу.

Јован Владимир био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба, од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније, пише Историјски забавник.

Википедија упућује на Летопис Попа Дукљанина, по којем је Самуилова кћерка Теодора Косара је, заволевши заробљеног кнеза, молила оца да се уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо да влада као његов вазал.

Ово је вероватно народна, улепшана и романтизована верзија брака из интереса. У стварности, овај брак је могао бити резултат политичке процене Самуила, који је можда сматрао да ће му Владимир као зет бити вернији и кориснији вазал. Решивши на овај начин питање Дукље, цар се могао боље концентрисати на Македонију и Тесалију, где је било главно жариште сукоба са Византијом.

Владимир није учествовао у ратним походима свога таста и народно предање памти га као побожног, праведног и мирољубивог владара.

Међутим, рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом и недуго након тога његовом смрћу. По наређењу Самуиловог синовца Јована Владислава, који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у Преспи.

Реликвија везана за Светог Јована Владимира је крст за који се верује да га је држао у рукама када су га погубили. Зато се на иконама овај светац обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са крстом у десној, а својом одрубљеном главом у левој руци.

Тај крст се традиционално чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником овог града.

Косара је, према предању, пренела његове мошти у манастир Богородице Крајинске, у цркву близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана, а од око 1995. године у Саборној цркви у Тирани, седишту Албанске православне цркве.