Прочитај ми чланакШта су римски папа и председавајући БиХ дуго договарали у Ватикану, а нису хтели да их чују Шефик и Жељко?
Одавно нешто није толико насекирало „муслиманско Сарајево“ као посјета председавајућег Предсједништва БиХ Ватикану. Уместо да се највише обрадују што је глобално утицајна Света столица угостила првога у БиХ, престони бошњачки боснољуби пронашли су више тога што име срећу квари, а портал BHDijaspora.net
подсетио је на тај „скандал“.
Папа позвао само првог међу једнакима, а не цело тројно Председништво. Позив је упутио баш током осам мјесеци српског председавања и то баш њима најомраженијем председавајућем? Али, о њему су на Башчаршији већ исцрпили све негативне квалификације, а о католичком поглавару иза кога стоји милијарду верника није опет баш згодно.
Релативно касно и незграпно огласио се Шефик Џаферовић изјавом да „Председништво БиХ није дало председавајућем сагласност за одлазак у Ватикан“. Прво, по пословнику о раду Предсједништва таква сагласност му није била ни потребна. Друго, такав стил понашања у врху БиХ инаугурисао је још Алија Изетбеговић када је, као први предсједавајући, крајем ’90. отпутовао на конгрес Конференције исламских земаља у Истанбул, а да о томе није ни обавјестио Кољевића и Плавшићеву. Треће и најважније, Џаферовић је у своје и у име другог бошњачког представника, Комшића, индиректно саопштио да би папин позив одбили.
Сарајевски новинари су га, ваљда због националне болећивости, поштедили нугодног питања – зашто?
Реис ефендија Хуснија искористио је Шефиков нетактичан иступ да и он нешто своје приговори папи. Вели да папа прима председавајећег Председништва који неће да потпише уговор са Исламском верском заједницом о нерадним празничним данима, а потписао је са православцима и католицима.
Ради се о томе што би према исламском календару вјерујући Бошњаци, што за два бајрама, што петком за џуму, што за ифтар и сехуру, што за хаџ, плус за државне празнике и годишњи одмор, добили право да не раде четири мјесеца у години. Узгред, такав аранжман, који би дискриминисао православне и католике, одбио је да потпише претходни састав Председништва у коме су били Иванић и Човић.
Зашто то ефендија Кавазовић пребацује папи тешко је одгонетнути.
У претходну посјету Ватикану заиста су ишли заједно Човић, Иванић и Изетбеговић из чега се може закључити да је протокол Свете столице знао да БиХ има тројно Председништво. Зашто је папа Фрањо ипак заобишао Џаферовића и Комшића и да ли их је„игнорисао“ у пакету или за сваког има посебне разлоге?
Ватиканској дипломатији сигурно није промакло да би чланови Председништва према Уставу БиХ требало да буду национални представници, а да Комшић, нема легитимитет хрватског народа, као и да Џаферовић нема одговарајући реноме у Бошњака. Елем, да су обојица, можда, саговорници за неку другу прилику.
И узевши засебно, Комшић не може бити по вољи Светој столици јер злоуптребом изборног закона у ФБиХ, заједно са муслиманима увриједио католике у БиХ.А на то је већ бурно негодовала бискупска конференција начелу са кардиналом Пуљићем.
Такође, узевши засебно, Џаферовић,упркос високој функцији још није успио да изађе из сјене свога страначког ментора Изетбеговића, а већ је пао у сену колеге по функцији Комшића, који агилно испуњава очекивања своје бошњачке изборне базе.
Протокол је можда налагао да папа Фрањо угости сву тројицу одједаред, али му је дозвољавао и да благонаклоно претпостави да босанско тројство дише једном политичком душом и да му је први међу једнакима довољан саговорник. Или му је државни секретар Паролин дошапнуо:„Боље тако него да нам се овдје посвађају!“
На страну све остало, шта ли је папа разговарао са председавајућим БиХ и то чак два пута дуже од уобичајених 20 минута? Да ли је то указује на накнадно проширење дневног реда? Да ли на продубљивање предвиђених тема?
Да ли на важне договоре у четири ока о БиХ?
Председавајући БиХ је пред одлазак у Ватикан, изјавио да Папи носи поздраве од патријарха Иринеја и да ће га упознати са пројектом Доња Градина – спомен подручја српским жртвама усташких злочина.
Папа га сигурно није због тога звао, и вероватно је имао на уму Бањалуку као мост ка Београду, где су и његови папски претходници препознали врата ка православном Истоку и екуменизму.
На линији отварања тих дуго затворених врата, папа је убрзо након Додикове посете дао изјаву о дугорочнијем замрзавању канонизације Степинца.
У тој причи оба бошњачка представника били би чист вишак.
Али, брине их да је у Ватикану, њима иза леђа, било ријечи и о бошњачком хегемонизму, изборном закону, исламском тероризму, вехабијама и сл. Но, шта ако је папа напросто желио да о Додиковој политици чује из прве руке, мимо англосаксонске протестантске пропаганде?
То би био и највећи папин грех у очима босанских муслимана, али он је по дефиницији божји намјесник на земљи и не мора да се исповеда Шефику и Хуснији.
Милорада им је залуд и питати јер су били против његовог одласка у Ватикан. Зато на оном свом порталу цитирају неки непознат италијански извор да је “папа подржао српског сепаратисту против католика“.
Бошњаци знају да није тако, али воле када други кажу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
