Hrvati su nam nedavno vratili kisele krastavce koji su posebno birani za izvoz. Posebno birani krastavci njima ne valjaju, a treba da je neuporedivo bolje od otpada koji ostaje nama. Ali, ne odgovara visokim standardima koje je postavio uvoznik štiteći svoje potrošače. Šta su to visoki standardi? Da li nama ovde prodaju i crkotine? Za nas se ovde izdvaja proizvod najgoreg kvaliteta. Obećavaju, biće bolje, samo da se uskoro začuje groktanje kontingenta nemačkih svinja. A, gde odoše naše ? Nema više ni natpisa - "posebno birano za izvoz". Za nas se ovde izdvaja proizvod najgoreg kvaliteta.

Навукла се „моћна Србија“ на килограм шећера, флашу уља, кесу тестенине, паштету, конзерву сардина, месни нарезак, две кокошје супе (Подравка – буди Србин), то је Србија Александра Вучића. Али, сиромашни нешто осећају, спрема се. Дај само данас. Какав рок трајања.

Још једна пошиљка пољопривредних производа из Србије враћена је са границе – овог пута реч је о краставцима, који су садржали пестицид хлорпирифос. Пошиљка краставаца из Србије заустављена на хрватској граници због, како се наводи на сајту РАСФФ-а, пронађеног хлорпирифоса, а товар из Србије је означен као потенцијално ризичан. Прошле године у ово време РАСФФ је објавио да су свежи краставци из Србије предвиђени за тржиште Словеније такође заустављени на граници. У њима је пронађен фунгицид металаксил, а након контроле на граници одлучено је да се краставци униште Пре тога, прошлог августа, товар српског чипса није дистрибуиран у Хрватској, јер је садржао висок ниво канцерогеног акриламида.

Недуго затим, са хрватске границе враћене су и брескве у којима је пронађено више пестицида него што је дозвољено. Такође, почетком јула са границе са Словенијом враћене су брескве произведене у нашој земљи, због високе концентрације пестицида хлорпирифоса. Крајем августа, са границе са Хрватском, због остатака пестицида хлорпирифоса и потенцијалног ризика по здравље, враћене су и шљиве из Србије. Месец дана раније, са исте границе назад је стигла пошиљка димљеног лососа због бактерије која изазива листериозу. А и један домаћи произвођач обавестио је потрошаче да повлачи две серије благог ајвара од 550 грама са српског тржишта. Опозив производа учињен је због могућности присуства страног тела.

Куповина меса за кућне потребе је тежак посао. Опасан подухват за оне који и даље мисле да свиње слободно шетају нашим шоровима. У продавници увек прво налетите на пиле са подочњацима. У фрижидеру месаре је више супротстављених арома измешаних на најгори начин. Вероватно је почивше пиле сувише дуго путовало до ексклузивног маркета. Намучило се. Стиже из једне познате живинарске фарме, одмах поред стадиона ФК Партизани из Тиране. Прасетина, окићена пластичним лишћем из неке кинеске продавнице личи на мучене војнике из филма „Ловац на јелене“.

Ни друга меса, јунећег, говеђег или свињског порекла не остављају утисак „поједи ме“. Мртвачко бледило меса нестаје пред наслагама леда, које продавци реанимирају за пресудан сусрет са купцем, жељног домаћег производа. Чињеница је и да нам непрекидно говоре да треба да конзумирамо домаће производе. Ту долазимо до трапа нашег насушног: откуд рецимо домаћи „тетовац“ у Казахстану, кад они и не знају где је то Тетово. Како је кинески бели лук или пасуљ, величине једне ручне бомбе типа „крагујевка“, постао наш производ. И, да. Где, бре, одоше наше свиње и кокошке ?

Кажу упућени, ускоро ћемо ми и хлеб да увозимо. Остају нам само домаће мрвице.

Izvor: direktno

Oznake: poljoprivredni proizvodi, rok trajanja, Srbija, hrana, Hrvatska