„Не можемо добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух?!“ (амерички генерал Мајкл Шорт, командант авијације NATO-a; изјава дата у току агресије на СРЈ) „…ми (ћемо) уназадити вашу земљу и смрвићемо вас. Хоћете ли 1950.годину? Ми вас можемо уназадити до 1950.године. Хоћете ли 1389.годину? Ми вас можемо уназадити и до 1389.године.“ (Томас Фридман, амерички политички коментатор и колумниста; „Њујорк тајмс“, 23.април 1999.године) „“Нови NАТО“, који се проширио након распада Совјетског Савеза, је у суштини интервентна снага САД…Званична мисија NАТО-а постала је…контрола цијелог свијета.“ (Ноам Чомски,1928, амерички лингвиста, филозоф и писац; 8.новембар 2014.године) „…NATO (је)…само сервисна организација САД…бомбардовање (СРЈ)…се одиграло без сагласности Савјета безбједности УН, па у том смислу је и било незаконито.“ (Милош Земан,1944,предсједник Чешке Републике, чланице NАТО-а; 18.август 2021.године) „Нестанак НАТО-а са свјетске позорнице је први корак ка свјетском оздрављењу.“ (Имануел Волерстин,1930-2019,амерички социолог) „Премијер (Александар Вучић) је изјавио да би Србија уласком у НАТО решила велики део својих проблема, али би то било против воље 75 одсто народа, али и да би оних 70 одсто који би да будемо уз Руску Федерацију требало да размишљају о томе где нам је тржиште и да од нечега мора да се живи.“ (Дневни лист „Политика“,23.мај 2017.) „Говорећи (у емисији „Načisto“, подгоричких TV „Vijesti“) Милан Кнежевић (предсједник „српске“ Демократске народне партије (ДНП))…је навео даони неће преиспитивати чланство Црне Горе у НАТО.“

Данас, 24.марта 2025.године, навршава се 26 година од почетка агресије
NATO пакта („инвазија NATO тровача“ – Свети Василије Острошки
Чудотворац Милостиви), односно од оружаног ваздушног напада
NАТО пакта на Савезну Републику Југославију (СРЈ). У том злочиначком
акту учествовало је 16 његових чланица (нијесу учествовале само Грчка,
Исланд и Луксембург). Од тога су 9 држава биле истовремено и чланице
Европске уније (Њемачка, Француска, Италија, Холандија, Шпанија,
Белгија, Данска, Португалија, као и В. Британија (Уједињено
Краљевство), којој је престало чланство, 2020.године). Значи, највеће и
најутицајније чланице ЕУ су, активно и немилосрдно, учествовале у
агресији, што је још један доказ политичког и војног (безбједносног)
идентитета између NATO-a и ЕУ.

Tзв. операција „Племенити наковањ“ (енг.Operation Nobil Anvil), трајала је
78 дана и ноћи, од 24.марта до 10.јуна 1999.године. То је акт агресије,
зато што је оружани напад извршен без одобрења Савјета безбједности
Уједињених нација, дакле, кршењем Повеље УН. Последице су више од
3600 мртвих (од тога 79-торо дјеце) и око 12.000 рањених грађана (махом
Срба), те материјална штета од преко 100 милијарди USA долара.

У агресији је учествовало око 1150 борбених авиона, а бачено је око
22.000 тона бомби и ракета! То је већа експлозивна маса од оне коју је
ваздушна армада нацистичке Њемачке изручила на простор Краљевине
Југославије, у току Другог свјетског рата!? НАТО пакт је на СРЈ лансирао
око 1.300 крстарећих ракета и изручио око 37.000 касетних бомби!
Злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) је
била NATO пјешадија, која је, заједно са западним спонзорима, трговала
и људским органима српских жртава!

За агресију није упућена ниједна једина ријеч извињења, нити је
изражена спремност да се надокнади немјерљива материјалне штета.
Циљ агресије је био да западни мегакапиталисти окупирају и одвоје КиМ
од Србије и несметано пљачкају тамошње немјерљиво природно
богатство, као и огромно друштвено богатство које припада држави
Србији и Србима.

Зато је, након агресије, NATO пакт (дај Боже, само привремено) окупирао
свету, средишњу српску земљу Косово и Метохију и на њој,
противправно, изградио војну базу Bondsteel (Челична спона), код
Урошевца. На тој територији непрекидно се, до дана данашњег, уз
подршку NATO-a и Запада, спроводи голо насиље према Србима (чак и
према дјеци) и масовно се крше њихова колективна и појединачна права.
Срачунато и некажњено, руше се културно – историјски споменици,
богомоље и гробља као докази о вишемиленијумском трајању нашег
народа на простору КиМ. То је и територија на којој царују безвлашће,
гдје се тргује дрогом, оружјем и људима. Последица агресије је и
исељавање више од 200.000 Срба са КиМ, а кључне позиције у
„органима привремена самоуправе“, одмах након агресије, заузели су
ратни злочинци из тзв. ОВК.

NATO пакт је агресивна војна и највећа планетарна терористичка
организација која је својим „хуманитарним“ интервенцијама, без
претходне сагласности Савјета безбједности УН (у СРЈ, Ираку, Либији,
Авганистану и широм земаљске кугле) извршила агресије (највећи
међународни злочин – злочин против мира) и ратне злочине, прије свега,
против цивилног становништва, грубо кршећи међународно право и
Повељу УН.

Српски новинар, са вишедеценијским спољнополитичким искуством
Ђорђе Милошевић је, у дневном листу „Политика“, од 25.октобра
2020.године, објавио:

„Крајем марта 1999.године, сазнало се да је…функционер НАТО изјавио
немачком радију „Дојче веле“ да алијанса сада „преиспитује и преуређује
право“:

-Стварамо ново међународно право…тражићемо сагласност Савета
безбедности када је очигледно да ћемо га добити. Нећемо му се
обраћати када није известан његов пристанак…Русија више није
суперсила. Она је регионални играч. Деловаћемо према својим
проценама и својим потребама, не обазирући се ни на кога?!“

„Хуманитарне“ интервенције (акти агресије) NATO пакта противне су
Повељи (Уставу) УН. Прецизније казано, нијесу у сагласности, како са
чланом 2 став 1 тачка 1 (суверена једнакост држава – чланица),
тачком 3 (мирно решавање спорова) и тачком 7 (уздржавање од
пријетње или употребе силе против територијалног интегритета и
независности сваке државе) Повеље, тако ни са главом VII Повеље
(Акције у случају пријетње миру, повреде мира и аката агресије), у којој
је прописано да само Савјет безбједности УН утврђује да ли је угрожен
мир, те одређује и примјењује мјере за одржавање и успостављање
међународног мира и безбједности.

Агресијом на СРЈ, NATO пакт није прекршио само Повељу УН, већ и
сопствени Сјеверноатлантски уговор и то:

Члан 1 („Стране се обавезују…да ријеше сваки међународни
спор…мирним средствима, на начин који не угрожава међународни мир,
безбједност и правду, и да се…уздржавају од пријетње силом или
употребе силе на било који начин неспојив са циљевима УН“).

Члан 5 („Стране су сагласне да ће оружани напад на једну или више
њих…сматрати нападом на све њих; и да ће…у случају таквог
оружаног напада, свака од њих…помоћи Страни или Странама које су
нападнуте…укључујући (и) употребу оружане силе…Такве мјере ће
престати када Савјет безбједности предузме мјере потребне за
поновно успостављање и одржавање међународног мира и
безбједности.“).

Члан 7 („Овај Уговор не утиче…на права и обавезе Страна…утврђене
Повељом или примарну одговорност Савјета безбједности за
одржавање међународног мира и безбједности.“).

Да се подсјетимо изјава геноцидног карактера западних државника и
политичара које се биле у функцији подстицаја и припреме агресије
НАТО-а на СРЈ:

1)“Срби су народ без закона и вјере. То је народ разбојника и
терориста.“(Жак Ширак, француски предсједник, 1995.).

2) „Срби су злочиначки дупеглавци.“ (Ричард Холбрук, специјални
амерички изасланик за Балкан, 1995.).

3) „Што се Срба тиче…то је данас један болестан народ.“ (Француски
генерал Жак Кот, бивши командант UNPROFOR-а у БиХ,1997.).

4) „Нека се Срби подаве у сопственом смраду.“ (Хелмут Кол, бивши
њемачки канцелар, 1998.).

5) „Све Србе треба смјестити у наци-концентрационе логоре! САД морају
да предводе Запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући
са ваздушним нападима по српској артиљерији. Срби су неписмени,
дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори!“ (Џозеф
Бајден, потпредсједник САД,1999.)

6) „Немојмо се заваравати, то ће бити рат за преживљавање NАТО-а и
тај рат, ако треба, мора бити тоталан!“ (Збигњев Бжежински, пољско-
амерички геополитичар,1999.)

Геноцидна намјера (mens rea) наредбодаваца и извршилаца ваздушног
напада на СРЈ садржана је у следећим изјавама и порукама, датим у
току саме агресије:

1)“Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота
за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и
здрав ваздух.“ (Амерички генерал Мајкл Шорт, командант авијације
НАТО-а. Цитирано из: Радослав Гаћиновић, „Облици савременог
тероризма“, одјељак „Нуклеарни тероризам“, Институт за политичке
студије Београд, 2012.)

2) „Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији!“ (Француски
генерал Жофре (Joffret), командант ваздушних снага у НАТО-у.

Цитирано из Документа Министарства иностраних послова СРЈ
„Facts on consequences of the use of depleted uranium in the NATO
aggression against Federal Republic of Yugoslavia in 1999“, који је, у
септембру 2000.године, достављен Генералној скупштини и Савјету
безбједности УН.)

3) „Рат против Срба…То је битка између добра и зла, између
цивилизације и варварства.“ (Тони Блер, британски премијер)

4) „Срби спроводе терор и силују албанску дјецу.“ (Бил Клинтон,
предсједник САД, априла 1999 године, на прослави 50. годишњице
НАТО-а, у Вашингтону)

5) „NATO DESERBIZATOR“ (НАТО СРБОИСТРЕБЉИВАЧ) – оглас на
француској ТВ „Канал +“.

6) „Разнеси некога на комаде!“ – Порука, исписана на пројектилима које
су бацили НАТО пилоти.

Да је геноцидни циљ бомбардовања СРЈ било трајно биолошко
уништење српског народа, доказује следеће:

1)Противно међународним конвенцијама о хуманитарном и ратном
праву, бомбардовани су цивилни објекти у градовима и насељима
настањеним готово искључиво српским становништвом и то: школе,
болнице, породилишта, рафинерије нафте, гасоводи, инсталације за
електро и водоснабдијевање, хемијска постројења, инфраструктурни
објекти, медијске куће, манастири, цркве…,уз, на дуги рок загађивање
воде, ваздуха и земље.

2) НАТО је користио и бомбе са осиромашеним уранијумом и касетне
бомбе, које су забрањене Даблинском конвенцијом, из 2008.године, чиме
је починио и кривично дјело – употреба недозвољених средстава борбе.

Циљ агресије је био да се, тиме, повећа број цивилних људских жртава
(прије свега, трудница, дјеце и омладине) и радијацијом тешко наруши
здравље, не само припадника садашње него и будућих генерација.

Трајна радиолошка контаминација животне средине узрокује све већи
смртност становништва од малигних болести. НАТО летилице су у
ваздух испуштале огромне количине отровних гасова и нано честица.
Муниција са осиромашеним уранијумом је, између осталог, „сијана“ и по
полуострву Арза, на Луштици, у Боки Которској.
И главнокомандујући у агресији НАТО-а на СРЈ, амерички генерал
Весли Кларк, у својој књизи „Модерно ратовање“, навео је да се „НАТО
војнички обрукао, али се осветио на цивилима“! (Часопис „Печат“,
8.март 2019.)

Подсјетимо се да је, још 1992.године, Јохан Рамати (директор
Института за одбрану, у Јерусалиму) закључио да је циљ политике
Запада према Југославији „…разарање Србије и ликвидација њеног
утицаја на Балканском полуострву“.

На горе описани начин, извршен је још један геноцид над српским
народом, те бројни ратни злочини, прије свега, против цивилног
становништва, а употријебљена су и недозвољена средства борбе (за
масовно уништење).

Кривично гоњење и извршење казне за кривична дјела против
међународног права не застаријевају, на основу одредби Конвенције о
непримјењивању законске застарелости за ратне злочине и злочине
против човјечности, из 1968.године. Та конвенција је била саставни
дио унутрашњег правног поретка СРЈ, а од 2006.године, и уставног
поретка Црне Горе.

У члану II Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, из
1948.године, прописано је да „Под геноцидом се подразумијева било које
од следећих дјела: (а) убиство чланова групе (народа); (б) узроковање
тешких тјелесних или менталних повреда члановима групе
(припадницима одређеног народа); (в) намјерно подвргавање групе
животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или
дјелимичног уништења; (г) мјере уперене на спречавање рађања у
оквиру групе;…почињених с намјером да се потпуно или дјелимично
уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“.
По члану III Конвенције, „Следећа дјела су кажњива: (а) геноцид: (б)
планирање извршења геноцида; (в) директно и јавно подстицање на
извршење геноцида; (г) покушај геноцида; и (д) саучесништво у
геноциду“.

Субјективни елемент бића кривичног дјела геноцида, као „злочина над
злочинима“, јесте намјера да се „потпуно или дјелимично уништи једна
национална, етничка, расна или религијска група“, односно злочиначка
намјера (mens rea) починиоца или починилаца, као специјални или
посебни умишљај (dolus specialis). То је специфично обиљежје геноцида,
без кога нема тог кривичног дјела.

Окружни суд у Београду је, 21.септембра 2000.године, осудио 14
западних „државника“ и челника NATO савеза, на по двадесет година
затвора због „подстицања на агресивни рат, повреде територијалног
интегритета, покушај убиства највиших државних функционера, ратни
злочин против цивилног становништва и употребе недозвољених
средстава борбе“, почињених у току агресије на СРЈ. Међутим, послије
доласка на власт колаборантског и компрадорског тзв. ДОС-овог режима,
Врховни суд Србије је, 19.јуна 2001.године, укинуо ову пресуду и предмет
вратио Окружном суду на поновни поступак. Неколико година потом,
предмет се „шетао“ од редовних до војних судова и натраг, а од
2004.године, судски процес је практично „замрзнут“?!

Тужилаштво за ратне злочине и Виши суд у Београду (Одјељење за
ратне злочине) надлежни и дужни да наставе овај судски поступак зато
што се ради о кривичним дјелима за које нема застарелости кривичног
гоњења и извршења казне, по већ поменутој Конвенцији из 1968.године.
Такође, исто тужилаштво је овлашћено и дужно да покрене кривични
поступак за геноцид над српским народом.

Поред бројних геноцидних сатанистичких дивљања по Србији, NATO пакт
је (са 10 – 17 пројектила) починио и ратни злочин против цивилног
становништва у Мурину, 30.априла 1999.године, иако у близини није било
војних објеката, нити јединица ЈНА. На мосту на Лиму, у том мјесту,
убијено је шест недужних грађана, од којих троје дјеце, а три особе су
тешко повријеђене. У току агресије, Ђукановићеве власти нијесу
прогласиле ратно стање, нити су у Мурину биле активиране сирене за
најаву опште опасности.

Правном акробатиком, Врховни суд Црне Горе је заузео неутемељен,
рестриктиван, политички и пронатовски став да породице недужних
муринских жртава немају право на накнаду материјалне и нематеријалне
штете. Да није овако поступио, Врховни суд би индиректно потврдио
кривичну одговорност налогодаваца, организатора агресије на СРЈ и
пилота NATO пакта, те тадашњег премијера Мила Ђукановића и других
припадника тадашње црногорске власти, као савезника агресора.

Црногорско Специјално државно тужилаштво, или Тужилаштво за ратне
злочине Србије (у складу с чланом 2 став 1 тачка 1 Закона о организацији
и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине), овлашћени
су и дужни да покрену кривични поступак против NATO наредбодаваца и
извршилаца бомбардовања Мурина, за ратни злочин против цивилног
становништва, укључујући и против Мила Ђукановића за подстрекавање
и помагање у овом злочину.

На овакво поступање црногорско тужилаштво обавезује и члан 12 став 2
Устава – „Црна Гора штити права и интересе црногорских држављана“.
Мило Ђукановић је био савезник NATO пакта у агресији на сопствену
земљу?! И Вилијам Монтгомери, амбасадор САД у СРЈ и Државној
заједници Србија и Црна Гора, од 2001.до 2004.године, у интервјуу
загребачком „Večernjem listu“, од 18.srpnja (јула) 2021.године, потврдио је
да је Мило Ђукановић био марионета власти САД и Запада. Амбасадор
Монтгомери је, између осталог, казао да је Ђукановић „…када је видио
да (Слободан) Милошевић неће побиједити, окренуо је поглед на Запад
и затражио подршку. У тој улози је био и током кампање бомбардовања
СРЈ…“

У заједничкој изјави за „Њујорк тајмс“, од 8.маја 1999.године (New York
Times, Opinion After The War IN Serbia Is Over Milo Djukanovic And Zoran
Djindjic, may 8, 1999) oни су позвали NATO да настави бомбардовање
СРЈ све док Слободан Милошевић не падне с власти?! У тој изјави се,
између осталог, каже:

„…If the war ends with a signature on a peace agreement and the same
leadership in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and
violence will continue…“

Или у преводу:

„…Ако се рат заврши потписивањем мировног споразума и са истом
влашћу, са Слободаном Милошевићем за кормилом, трагедија и
насиље ће се наставити…“

Портал ИН4С је, 5.септембра 2018.године, објавио да је „Актуелни
црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио да НАТО бомбардује
поједине објекте у Црној Гори. То се наводи у документима на сајту
Предсједничке библиотеке и Музеја бившег америчког предсједника
Била Клинтона…по свједочењу Клинтона и (тадашњег француског
предсједника) Жака Ширака, датом BBC-у, Ђукановић (је) сам тражио
бомбардовање циљева у Црној Гори „промилошевићеваца“, међу којима
је и Мурина. У филму BBC-a „Пад Милошевића“, Клинтон је казао да је
бомбардовање локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио
директно Ђукановић…у 1999.години, Владу ЦГ (САД су) помогле са 55
милиона долара.“

„(Ричард) Холбрук (специјални амерички изасланик за Балкан) је у
ауторском тексту, који је објављен у „Њујорк тајмсу“, још 10.априла
2001.године…изнео шокантну чињеницу у вези са Ђукановићевим
ангажовањем током НАТО агресије…Према његовим речима, црногорски
лидер се храбро супротставио Слободану Милошевићу и помогао
НАТО-у…у огромној мери током рата на Косову …(President Milo
Djukanovic of Montenegro bravely stood up to president Milosevic during the
Kosovo war, helping NATO enormously)…“ (Дневни лист „Informer“, 5.март
2020.године)

„Стручњаци верују да је Ђукановић агресорима достављао обавештајне
податке и да је саботирао одбрамбене акције тадашње СР Југославије.“
(Исто)
И поред почињених, горе описаних, монструозних злочина и на
територији Црне Горе, Скупштина ЦГ је, 2017.године, понајвише
„заслугом“ Мила Ђукановића, донијела неуставну одлуку о приступању
NATO пакту. О томе су се, уставно и законито, могли изјашњавати само
суверени грађани, на референдуму.

Приступање Црне Горе NATO пакту, као агресивној и највећој
терористичкој организацији у људској историји, која вршењем аката
агресије и чињењем масовних ратних злочина не поштује ни Повељу УН,
ни сопствени Сјеверноатлантски уговор, није у сагласности са Уставом
ЦГ и то са: Преамбулом („Полазећи од: опредјељења грађана Црне
Горе да живе у држави у којој су основне вриједности: слобода, мир,
толеранција, поштовање људских права и слобода…владавина
права;…привржености равноправној сарадњи са другим народима и
државама…“), чланом 9 (којим је прописано да и Повеља УН има примат
над домаћим законодавством и непосредно се примјењује) и чланом 15
став 1 („Црна Гора, на принципима и правилима међународног права,
сарађује и развија односе са другим државама, регионалним и
међународним организацијама“).

Опростити горе објашњене монструозне злочине богохулно је и велики је
гријех према сопственом српском народу и недужним грађанима Србије и
Црне Горе! И трагично историјско искуство нас учи да се, опраштањем и
заборавом, злочинци само охрабрују да злочине понове!

Молим се Богу и Светитељима нашим да, против монструозних NATO
злочинаца и њихових балканских помагача, примијене Правду Небесну!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!

Извор: srbin.info

Ознаке: 1999, бомбардовање, геноцид, НАТО, САД, српски народ