Прочитај ми чланакСрпско-грчко пријатељство је много више од бројних правних, економских и војних споразума. То је историјска и културна блискост и древно обећање. Срби и Грци су се држали заједно кроз најбурније периоде своје историје, а ови примери показаће вам како су се током векова мењали владари, државна уређења и границе, али српско и грчко пријатељство остало је непрекинуто генерацијама.
Дан када је Атина викала: Не дамо вам Србију!
Само неколико дана након почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, у Атини су 26. марта 1999. године избиле демонстрације против акције НАТО-а. Маса од преко 10.000 демонстраната извикивала је антиамеричке пароле испред америчке амбасаде.
Демонстрантима који су носили транспаренте са натписима који су указивали на снажну везу између два народа засновану на припадности истој православној вери, придружила се и група Срба који су се затекли у грчкој престоници. Истог дана грчка влада је затражила престанак бомбардовања и повратак преговорима.
Осим учествовања у антиамеричким демонстрацијама, припадници грчког народа били су спремни и да пруже конкретну помоћ пријатељском српском народу. Говори се о 250 грчких добровољаца који су се пријавили за одлазак у Србију како би, према њиховим речима „помогли Србима које сматрају пријатељима и браћом“.
Дан када су Грци због нас јуришали на сопствени аеродром
У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа.
Демонстранти су блокирали аеродром, а затим и оштетили део инфраструктуре, како би онемогућили да НАТО с њиховог острва на било који начин делује.
Свесно су нанели штету свом аеродрому, и то на прагу туристичке сезоне, од које добар део становника Крфа живи…
Тек касније, испоставило се да мистериозна летелица није припадала алијанси: заправо, радило се о руском војном авиону. Према једној верзији, он је принудно слетео због квара, по другој, транспортовао је хуманитарну помоћ за Југославију. Било како било, организатор протеста Јанис Трепеклис изведен је пред суд, али је ослобођен оптужбе, преноси „Политика“.
Грчка хуманитарна помоћ за Србију
Бројне грчке хуманитарне организације и Грчка православна црква су, током 90-их година XX века организовале бројне акције упућивања хуманитарне помоћи у Србију. Ове активности су нарочито интензивиране током НАТО бомбардовања СР Југославије. Акције допремања хуманитарне помоћи у Србију наставиле су се и након бомбардовања.
Српска деца у грчким породицама
Српска деца током ратова деведесетих година одседала су у Грчкој и пријатељства која су склапали са својим домаћинима необично су јака, о чему сведочи и пример Теодороса Цакиридиса из Катеринија и малог Зорана из Бањалуке који је у грчкој породици провео пуне три године. Теодорос се готово 30 година касније упустио у потрагу за, сада већ одраслим Зораном, са којим је одавно изгубио контакт, а упомоћ му су му притекли и познаници из Србије.
„Све три ћерке удао сам за Србе“
Први непосредан контакт између два народа догодио се током Првог светског рата када су, почетком 1916. год, преко 150.000 српских војника и цивила евакуисани на грчко острво Крф. Супротно ставу грчке владе која је била против уласка српске војске на њену територију, због чега су снаге Антанте биле приморане да окупирају острво које је било део територије тада неутралне Грчке, становници Крфа, дубоко потресени патњом српских војника и цивила, успоставили су веома блиске односе са својим новим суседима.
Блиски односи између грчког и српског народа на острву манифестовали су се на више начина. Српска влада је била стационирана у хотелу „Бела Венеција“ на Крфу. Цркве св. Архангела, св. Тројице и св. Николе привремено су уступљене Србима на коришћење у религијске сврхе. На Крфу су свакодневно одржавана спортска такмичења и културни догађаји као што су позоришне представе и концерти у којима су учествовали српски такмичари и извођачи. Општинске власти Крфа уступиле су Србима штампарију на коришћење. Захваљујући модерним штампарским машинама које су обезбедили Французи, на Крфу су убрзо почеле да излазе „Српске новине“. Многи Срби су одлучили да се трајно настане на острву, а склопљен је и велики број мешовитих бракова. Све три ћерке власника хотела „Бела Венеција“, господина Јоаниса Газиса, удале су се за Србе.
О пријатељском односу између српског и грчког народа, који се развијо у овом периоду сведочи и “Српска кућа” која и дан данас постоји на Крфу и у којој се налази музеј „Срби на Крфу 1916-1918″ и почасни конзулат Републике Србије.
