Тиранија Александра Вучића и његовог режима биће покопана у западној Србији, у наслагама такозване јаловине, услед ископавања Литијума, којим је опседнут, наводно као "новом нафтом", што је поновио и трагикомични амерички пајац, Олаф Шолц, немачки канцелар, који подржава на сваки начин његову диктатуру у Србији, докле год то буде требало његовој влади. Вучићево лудило, болест, манијакални испади, психопатске фиксације, знатно су већи и квалитетнији ресурс од Литијума. Јер у Србији има још толико тога да се опљачка, а без опасног лудака на врху државе то не би било могуће.

То тврде и поједини европски и светски медији, отворено: Немачка и ЕУ подржаће Вучићеву аутократију, медијски мрак и кршење људских права у Србији, уколико им он обезбеди несметани рад злогласне компаније Рио Тинто и ископавање Литијума. Уколико отпор овом злочиначком послу не буде масован и одлучан, одлазећи диктатор је спреман да спроведе у дело своје намере. Уставни суд Србије је већ послушао његово наређење.

Високе царине на кинеска акумулаторска електрична возила у Европској унији уведене од 5. јула 2024. године, одлуком Европске комисије (ЕК), укључиле су режим Александра Вучића у аферу која би Србију могла да кошта бројних и несагледивих последица.

Европска унија је за ову одлуку као разлог навела да Кина своје произвођаче аутомобила засипа огромним количинама субвенција које доводе до вештачки ниских цена и нелојалне конкуренције. Одлука Европске комисије заснива се на детаљној истрази која је открила да влада у Пекингу даје субвенције свим деловима ланца снабдевања електричним возилима произведених у Кини, без обзира да ли је реч о кинеским или страним произвођачима возила који послују у Кини. Тај јавни новац је откривен свуда, од ископавања сировина потребних за производњу батерија до транспортних служби које су ангажоване да доведу готове производе на обале Европе.

Отворило се велико питање: да ли је Кина имала тајне контакте са глобалном рударском корпорацијом Рио Тинто или није? Ако јесте, отвара се друго питање: да ли се бије битка између Европске уније и Кине око тога ко ће бити стварни корисник Литијума из Србије, неопходног за производњу електричних аутомобила? Извори овог магазина у Берлину и Бечу тврде да чврсти докази за тајне контакте Кине са Рио Тинтом „још нису видљиви“, али ако постоје, да их Европска комисија не помиње из разлога што је Рио Тинто за обе стране „златна кока“, која би ископавањем Литијума у Србији обезбедила кључни елемент за даљу масовну производњу литијумских батерија за возила широке намене.

У том правцу иду и најављени догађаји: наиме, према тим ранијим најавама ЕУ би за нека кинеска електрична возила требало да повећа царину и до скоро 40 одсто! Против такве одлуке ЕК је Немачко удружење аутомобилске индустрије ВДА које је само један дан пре доношења одлуке, 3. јуна, позвало Европску унију да одустане од нових царина на кинеске електричне аутомобиле. Такође у јуну 2024. године аутомобилске компаније из Кине, према писању кинеског издања „Глобал Тајмс“, тражиле су од власти у Пекингу да одговори конкуренцији из ЕУ тако што ће за 25 одсто повећати порез на возила из ЕУ, уколико ЕУ уведе додатни порез на возила из Кине.

Да буде јасније, овде је проблем је што су у време канцеларке Ангеле Меркел, многе немачке аутомобилске компаније отвориле своје фабрике у Кини, због јефтине радне снаге и услова за дистрибуцију преко Јужног кинеског мора.

Овај сад већ озбиљан рат кинеске и европске (пре свега немачке) аутомобилске индустрије кад су електрична возила у питању, доводи у питање и намеру ЕУ, да до 2050. године скоро сасвим укине возила на фосилна горива (што многи сматрају чистом утопијом, управо због светске доминације Кине, не само у овом послу него скоро у свим индустријама).

У овако деликатним околностима, режим Александра Вучића, удружен са глобалном рударском корпорацијом Рио Тинто, познатом гробару природних ресурса и живота уопште у многим државама где делује, одлучио се на ископавање Литијума у западној Србији, што неће животно да угрози само Подриње и Мачву, него и знатно шире подручје, а резултат би био нестанак живота из ових крајева и смртни ударац преосталој пољопривредној индустрији, индустрији хране, те убрзаном исељавању становништва.

Подршку за овакав разбојнички и велеиздајнички акт, добио је од владе Немачке, само месец дана након што је постало јасно да ће рат са кинеском ауто индустријом донети прве жртве на тлу Европе. А, та прва жртва је већ изабрана: биће то Србија, чију главу је Александар Вучић личном одлуком ритуално ставио на пањ туђих екстрапрофита.

Већ припремљена гробница Вучићевог режима, експлоатација Литијума у западној Србији, изазваће не само масовну грађанску побуну у Србији него ће и читаву државу увући у замку опасне битке између ЕУ (Немачке пре свега) и Кине, око аутомобилске индустрије.

У међувремену, нижу се и бројне чињенице о потпуној ликвидацији српских државних надлежности над сопственом енергетском политиком. Да је то тако, потврдила је и вест да „Србија издаје лиценцу за највећи рудник литијума у Европи, да је овај ресурс је важан за електромобилност и да би Србија могла постати најважнији произвођач на континенту“, све под насловом „Богатство које треба ископати очигледно буди жеље“, како пише портал немачке Н-ТВ.

Немачки канцелар Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије (ЕК) задужен за зелену агенду Марош Шефчович боравили су због тога 19. јула у Београду, што је саопштено у три речи: „Због одрживих сировина“.

Међу такозваним одрживим (критичним) сировинама, кључним за „зелену и дигиталну транзицију“, налази се и Литијум чијим огромним резервама располаже Србија. Истог дана, потписан је и Меморандум о разумевању између Србије и ЕУ о стратешком партнерству у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила.

Планиран је чак „Самит о одрживим сировинама“, а на том самиту ће, према тврдњи Европске комисије, присуствовати и представници финансијских институција и индустрије. До овога долази само неколико дана након што је Влада Србије „вратила у живот пројекат Јадар“ око кога ће се водити кључна битка грађана Србије за одбрану своје имовине и живота наредних генерација.

На другој страни, Рио Тинто тврди да се пројекат Јадар „може реализовати безбедно и у складу са највишим стандардима заштите животне средине“.

ЕУ и Немачка већ дуже времена нуде отворено да толеришу Вучићеву диктатуру у замену за српске резерве Литијума. „Уколико се српска власт покаже као партнер у овом односу, она ће моћи да рачуна на ублажене критике из ЕУ и Немачке због стања демократије и владавине права у Србији“, казао је ових дана један немачки економски дипломата чије име је познато извору овог магазина, а нешто слично потврдио је и један стручни коментатор ових догађаја у Србији. Сва врата овом криминалном подухвату постала су отворена након што је Рио Тинто поново добио лиценцу за највећи рудник литијума у Европи, недавно донетом пресудом Уставног суда, по личној директиви Александра Вучића.

На дан 7. маја ове 2024. године, у Србију је дошао у званичну посету кинески председник Си Ђинпинг, са делегацијом од око око 400 чланова кинеске владе и парламента, те пословних корпорација ове државе, а обезбеђивало их је 3.400 полицајаца агената, што српских, што кинеских.

Таква кинеска делегација у том броју и саставу, није се појавила чак ни у најважнијој и највећој посети Си Ђинпинга Америци, током садашњег и ранијег мандата.

Очигледно да је овај спектакл имао и своју поруку, да је Кина на вратима Европе и у самој Европи, као једна од две највеће индустријске силе света. Иза врата овог догађаја, причало се и о „стратешким сировинама“, па и Литијуму, електричним возилима и дигиталној индустрији. У званичном саопштењу речено је да „даљи развој кинеско-српског свеобухватног стратешког партнерства ужива велики потенцијал“, а Си Ђинпинг је дао и изјаву у којој је рекао: „Спреман сам да путем ове посете и заједно са српском страном улажем стварне напоре да посвећено промовишемо кинеско-српско челично пријатељство, доприносимо бољитку оба народа, да унапређујемо светски мир и развој, као и заједно промовишемо изградњу друштва са заједничком будућношћу за човечанство, јер даљи развој кинеско-српског свеобухватног стратешког партнерства ужива велики потенцијал“.

Али, иза ове изјаве у духу мандаринске традиције, да све каже у алегоријама, онима којима упућује те „сигнале“, стајала је јасна политика Кине да неће препустити своју позицију у Србији, нити њене ресурсе.

Рат за те ресурсе, води се данас на сваком педљу земаљске кугле, али, то зло које је задесило Србију на Балкану, није морало да се деси да су неке друге, мудре власти биле у позицији да одлучују о интересима своје државе. Међутим, режим Александра Вучића се и овде показао као лош и најгори могући, јер код Кинеза његове двоструке и вишеструке игре не пролазе.

Осетио је то овај диктатор у току два дана (7. и 8. мај ове године) боравка импресивне кинеске политичке и привредне делегације у Београду.

Није дуго требало да одлучи, стао је на страну Немачке и Европске уније одлуком која ће срушити његову радикалску кулу од карата. А, чека га кинески одговор на то.

Уколико се Србија масовно не подигне и поништи 12 година његове криминалне владавине и његових „тековина“, не може се надати никаквој будућности ни у овој ни у наредним генерацијама.

У сред европско-кинеског рата око Литијума, немачки стручњаци који траже начина да њихова држава не пострада као Србија копањем Рио Тинта по Подрињу и Мачви, потврдили су да ће даљи развој оваквих батерија убрзо довести у блиској будућности до исцрпљивања тог ресурса (чија је процентуална заступљеност у земљиној кори врло мала), те да ће рециклажа компоненти Литијум-јонске батерије бити дуготрајан и неисплатив процес, узгред и еколошки штетан.

Укратко, ето најбољег доказа да је и краткорочно и дугорочно гледано у питању несагледива штета по државу, њене грађане, животну средину и будућност наредних нараштаја.

Влада Олафа Шолца има чврсту намеру да корисног идиота на власти у Србији искористи за своје краткорочне циљеве, док немачки магазин Шпигел пише да њихови стручњаци увелико раде на развоју доступнијих и безбеднијих алтернативних батерија (базираних на природно заступљеним елементима попут натријума, магнезијума, алуминијума, калцијума и цинка), који је неопходан, како би се дугорочно обезбедила и алтернатива за складиштење електричне енергије произведене помоћу обновљивих извора.

Дакле, Немачка треба Литијум у „прелазном периоду“, а не трајно. Милијарде о којима Александар Вучић прича, већ су потрошене. Новац који је давао Рио Тинто за опстанак његовог режима, тек ће бити сабран, а није мањи од две милијарде евра.

Бесомучна „литијумска“ пропаганда Вучићевих телевизија и билтена, нигде ни случајно не помиње да је и српска наука спремна да понуди алтернативу том ресурсу, како не би уништавали најбоље што ова земља има, њену природу, воде, шуме и пољопривредно земљиште.

Наиме, са циљем да одговори на ове изазове, један озбиљан тим истраживача из три научно-истраживачке институције (са Факултета за физичку хемију, Института техничких наука и Института Нуклеарних наука у Винчи), користећи иновативне приступе базиране на фундаменталном знању из физичке хемије, пре свега електрохемије, планира да развија нове и исплативе електродне материјале високог капацитета, за њихову примену у калцијум-магнезијум, или, алуминијум-јонским батеријама.

У том смислу, била би, како ови научници тврде, „решена кључна питања која се односе на малу способност складиштења мултивалентних јона батеријске и кондензаторске електроде“. Дугорочно гледано, пројекат би могао да допринесе решавању једног од најважнијих питања, а то је загађење животне средине.

Али, приоритет српског диктатора Александра Вучића је „брзи новац“, још нека милијарда евра и долара и још нека година на власти уз високо покровитељство лицемерне и такође криминализоване и корумпиране европске политичке елите.

Уместо да послуша глас народа, сагледа последице и позове науку да се изјасни, а народ изведе на референдум, он себе ставља у први план као јединог и неприкосновеног, чија реч је коначна чија су знања несагледива.

Тако се и обратио нацији на дан 19. јула 2024. године следећим речима: „Мој задатак је да штитим интересе Србије. Ако мислите да постоји било ко у свету ко може нешто више или боље да нам гарантује, ја не мислим да постоји било ко у свету ко је бољи од ЕУ и Немачке по том питању“.

Чудо, али баш нико други у тој Европи се није нашао „паметан“ да стави потпис на велеиздајнички Меморандум о стратешком партнерству Србије и Европске уније о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима! Нико, само они његов режим. Чак ни Немачка која такође има значајне количине Литијума али не жели да нагрђује своју државу, него добија на времену да њени научници обаве посао и произведу за неколико година савршено еколошки користан ресурс за исте потребе.

И, како сад изгледа, уколико нешто до тада остане од Србије, њени грађани ће куповати тај производ од Немачке! Оно што јавност у Србији не зна или то за сад ретко ко зна, то је да је А. Вучић добио специјалну „саветницу“ од стране владе Олафа Шолца, и то државну секретарку у Министарству привреде и климатске акције Франциску Брантнер, која је, да ствар буде циничнија, посланицу Зелених у Бундестагу и која важи за оперативку која је најупућенија за питања литијума и екологије. Пре више од пола године, немачка влада је критиковала изборни процес у Србији, а сада је најгласнији заговорник копања литијума и подржава српске власти у пројекту који изазива велика противљења.

Па та иста Франциска Брантнер, без имало устезања изјављује: „Наравно да бих подржала такав исти пројекат у Немачкој ако би га било“. Франциска Брантнер је иначе присуствовала чину потписивања договора о српско-немачкој сарадњи „о минералима“.

„Нисам стручњак, не знам ни хиљадити део онога што зна Франциска Брантнер“, говорио је Вучић иза леђа грађана Србије, одушевљен важном гошћом која је поменула како то (копање Литијума) имају и они у Немачкој, али је прескочила да каже како је у Саксонији, на истоку Немачке, налазиште литијума на граници са Чешком, затворено, јер се инсистира на највишим еколошким стандардима и то тамо неће проћи.

Али, са друге стране, Немачка фанатично стреми ископавању Литијума у Србији, јер им је циљ да смање зависност од увоза сировина и прерада из Кине. А, Кини је циљ да им тај посао у Србији преузму. Колика је помама за овим послом „далеко од куће и што даље“, видело се и по томе што је у немачкој и европској делегацији било више представника две велике ауто-компаније – Мерцедес Бенц и Стелантис, који чине скоро четвртину укупне продаје аутомобила у Европи.

Чим је пред камерама потписан Меморандум Србије и ЕУ о сировинама, такозвана писма о намерама свечано су парафирали и представници највећих аутомобилских компанија Стелантис и Мерседес Бенц, али детаљи нису познати.

Вучићева Србија има намеру да затвори читав круг, односно да само део Литијума извози као сировину, а да скоро 80 одсто прерађује и прави литијумске батерије или делове за електронске аутомобиле.

Томе се увелико радује и Мате Римац, хрватски домољуб и творац глобалне компаније „Римац“ која се високо котира на светском тржишту и има велику подршку владе Р. Хрватске.

У тексту магазина Фајненшел Тајмс пише да је тиме Србија уствари обећала да неће продавати литијум кинеским произвођачима аутомобила и да ће, када развије једно од највећих светских налазишта тог метала, предност имати европске аутомобилске компаније као што су Мерцедес, Стелантис и Фолксваген.

Ради се овде о чак 17 одсто европских потреба, довољно да се направи 1,1 милион електричних аутомобила.

„Рио Тинто је заменио људе овде, променили су пројекат у смислу отпада и начина управљања отпадом, као и управљања водама, мислим да је то све успех еколошког покрета“, каже немачка министарка Брантнер, која храбри Вучића и Рио Тинто, наводно верује у њихове племените циљеве, па даље каже за ББЦ: „Сматрам да Рио Тинто и сви имају интерес да покажу да се може рударити са мањим утицајем на животну средину, те ово може бити показатељ како то функционише. План Рио Тинта је сада пионирски подухват. Што се протеста народа у Србији тиче, није на мени да одлучим за њих!“

Госпођа Брантнер одлично зна да се Рио Тинто није суочавао са отпором само мештана у Србији, то се дешавало широм света. Уништили су 46.000 година стару абориџинску пећину у Аустралији, у Мозамбику све чега су се дотакли, трајно су загадили воде рударењем у Новој Гвинеји. Брантнер одлично зна и за ове примере, али се „нада да би нови менаџмент компаније и на светском нивоу могао да промени политике пословања“, па каже: „Нема много компанија које то могу да раде и мислим да Рио Тинто има амбициозан план овде и да желе да ово буде најбољи пример како можете еколошки да рударите литијум. Ако то могу да докажу, то су добре вести“.

А, на питање може ли Србија да добије неке гаранције од Немачке, осим примене европских стандарда, хладно је одговара да се може очекивати само „надзирање“. Дакле, рекла је да је Александар Вучић „масно слагао“ јавност у Србији.

„Чињеница да је ово европски пројекат прави разлику, ми смо заинтересовани да га држимо на оку и добро је да и српски и међународни научници буду укључени како би се користила европска експертиза“.

Предлаже она и административну сарадњу, јер Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ може од Европске комисије да затражи савет у оквиру приступних преговора.

„Не могу да причам у њихово име, али претпостављам да би били спремни да подрже“.

Немачка има налазишта Литијума, али је за његово вађење потребна напреднија технологија. Тако тврде. Немачка нема напредну технологију а Србија има!?

Кад је реч о налазиштима у Немачкој, Литијум је и у земљи и у геотермалним изворима и растворима, али никоме не пада на памет да га експлоатише. Међутим, не примеру Чилеа, јужноамеричке државе која је други највећи произвођач Литијума на свету после Аустралије, видело се да вађење овог минерала из воде прави невиђену штету. И то знају немачки стручњаци.

Немачко Министарство спољних послова критиковало је изборни процес у Србији у децембру 2023., а седам месеци касније канцелар Олаф Шолц је стигао у Београд, заједно са представницима великих компанија и званичника из Брисела да охрабри Вучића у уништавању Србије!

„То је део процеса који укључује и ЕУ, и важан је тај европски контекст, да европски стандарди буду део пројекта (Рио Тинта). Али то не значи да је критика нашег министарства била нетачна“, филозофски и иронично је закључила министарка Брантнер.

Више од 330.000 људи потписало је до сада онлајн петицију против отварања рудника компаније Рио Тинто. Нико их не чује. Док се маса не приближи Београду. Министар полиције И. Дачић обећава батине. Народ обећава жестоки отпор.

Извор: Магазин Таблоид

Ознаке: Александар Вучић, литијум, Олаф Шолц, Рио Тинто