Прочитај ми чланакДајте ми два реда написана руком најпоштенијег човека и ја ћу наћи у њима разлог да га пошаљем на вешала. Ришеље
Неке истине су толико горке да су нам потребне године и године, читава деценија да их уочимо. Толико су опоре да не верујемо својој интуицији и наговештајима које нам појаве којима и сами присуствујемо нуде.
То је управо случај са нашом већинском перцепцијом Председника државе. Тек након 13 година његове бескрупулозне ауторитарне владавине уочавамо поразну истину – основне константе његове власти су апсолутизам и грамзивост. Све друго је маска, демагошко покриће за самовлашће и корупцију невиђених размера.
Дошавши на власт по устаљеном обрасцу псеудоплуралних држава – лидер највеће странке уједно је и владар државе – Вучић је већ након две године успео да власт максимално учврсти партијским кадрирањем, ригорознијим него кад је успостављен још 1945. Ставио је под контролу све три гране власти.
Кадрирање је, по традицији, обављено према лојалности а не стручности. Без стручне компетенције, а често и са висећим ВД статусом, читав државни апарат је постао слепо оруђе владара. Однос вође и поданика претворио се у карикатуру. На једној седници главног одбора СНС-а вођа се најближим сарадницима, међу којима су били и министри, обратио речима: Знате ли шта сте ви без мене? Нико и ништа!
Пошто су око Србије чланице Европске уније, па би забрана независних медија лоше одјекнула у свету, доконао је: довољно је контролисати медије са државним фреквенцијама, а независне ставити на маргину и непрестано их сатанизовати по древном фолклорном обрасцу: Држ’те лопова! и гебелсовском рецепту: сто пута поновљена лаж доима се као истина. Опозицију све време апострофира као „жути олош“ и „жуте лопове“, новинаре као лажове и стране плаћенике.
Свевлашће је запажено још на почетку Вучићеве ере, али смо се тешили: није то важно, све власти су сличне, важно је што он гради путеве и пруге… као нико пре њега. Док нисмо увидели другу страну истине: да је у тој изградњи велика пљачка! Како?
Велики послови махом се деле без тендера, под велом тобожњих пословних тајни, фирмама које су у дилу са влашћу. Новинари истраживачи су открили (тужиоци и полиција нису смели – и што су видели, нису видели!) читав низ махинација – довољно је да упоредимо цене наших и скандинавских путева. Наши путеви су дупло, неки и троструко скупљи иако махом иду преко меког тла, док скандинавски пролазе кроз камените пределе и имају много више тунела и мостова.
Да та разлика у цени није стављена у џепове функционера и симпатизера власти, могли смо да изградимо бар још толико путева! Поменимо овде честу Вучићеву изјаву да нема ништа на свом рачуну ни на рачунима чланова породице. Узмимо да је тако, то не мења поразну слику друштвене пљачке. Било је у историји ужасних владара који нису марили за паре.
Неодговорно трошење новца прати и нехај према роковима – велики пројекти касне годинама: пруга Београд – Суботица, реконструкција пруге Београд – Бар, Прокоп, главна аутобуска станица… Метро је требало одавно да проради, чак су театрално дељене и карте(!), још није ни започет! Игноришу се грађевински стандарди – коцке на Тргу републике слагане су па окретане наопако, да би се после неколико година на трг вратио бетон.
Милиони евра су бачени у ветар! Драстична неодговорност испољила се при реконструкцији новосадске Железничке станице – жртве од пада њене надстрешнице изазвале су гнев читавог народа, а игнорисање студената и читаве академске заједнице су симптом аутизма. Наш владар живи у паралелној стварности!
И у спољној политици Вучићу је велики фолирант. Имитира Тита у лавирању између Истока и Запада. Глуми опредељење за ЕУ да би добијао новац из претприступних развојних фондова, а у исто време глуми и љубав према Русији да би добио попустљив однос од Запада јер тобоже, ако га наљути, определиће се за Русију. Могли смо да испунимо услове за улазак у ЕУ за пет година, а имали смо на располагању 13! И даљи смо од ЕУ но икад!
Зашто Вучић не жели да уђе у заједницу земаља са најбољом легислативом на свету? Зато што се у ЕУ примењују закони и прописи, па би сваки посао био транспарентан – мимо прописа не би могао да се узме ни динар. А зашто не би пришао Истоку? Који би аутократа пожелео омчу, аутократу над собом?!
Ни стране инвестиције нису добробит за народ – махом су у знаку корупције, а неке од њих – зло! Од отровног ваздуха Борског рудника и Смедеревске челичане од астме, рака и других болести умиру хиљаде грађана! У одговорној држави би за то пала влада – и стране фирме морају да инсталирају филтере и заштитне еко-системе. Коруптивни су и страни зајмови.
Зашто узимамо зајмове из азијских банака са великом каматом уместо из Међународне банке са много нижом каматом? Зато што ММФ тражи извештај о утрошеном новцу, док из пословања са банкама које послују нетранспарентно наша врхушка може да омасти брке. У плану је највећа пословна ујдурма, пљачка века – приређивање Експа уз улог од 18 милијарди евра!
И избор инвестиција је грех према народу! Уместо да гради водовод и канализацију – ми смо једина земља у којој се фекалије директно сливају у реке, одабрао је стадионе, а и постојећи зврје празни!
Како је Вучић успео да опсени и нас и цео свет?
Иако је на релативно лак начин, користећи обрасце који су користили аутократи пре њега, овладао институцијама и медијима, погрешно би било Вучићеву формулу дуготрајног владања сматрати само стицајем повољних околности и потценити његов интелект. Вучић је играч великог калибра! Без обзира на енормну корупцију и финансијске малверзације које се очитују у многим аферама, то није лако уочљива, пљачка у парадигми криминалне банде.
Банда пљачка једнократно, не хајући да ли ће банка пропасти; власт пљачка као рекеташ – узима толико да не угрози опљачкане, да на дужи рок узима плен. Вучић зна да држава мора да обезбеђује плате и пензије, као што мора да има, бар на папиру, неку идеологију и оптимистички план развоја.
Но, да би држава била стабилна и имала поверење већине грађана, мора да нуди и перспективу, да остварује и известан напредак, раст дохотка бар мало изнад нивоа суседних земаља, што није тешко у слабој конкуренцији. Све преко тога је плен државне врхушке, републичке и општинских пирамида. А служећи се реториком популисте и демагошким триковима, успешно глуми и узорног патриоту, борца за српске интересе.
Не поштује ни трунку морала, али вешто глуми свезнајућег праведника. У Старој Грчкој је постојала и по скупој тарифи се подучавала еристика, свађалачка вештина да се и уз лаже и паралаже брани свој став – узапћени медији и институције су ту ујдурму олакшавали, па је већина, све док студентско ходочашће и кроз забачене пределе Србије није разбило перцепцију ненормале као нормалне стварности и начело фаму усађену у свест већине поданика и целог света: да су Вучић и Србија фактор стабилности на Балкану.
Вучић фолира цео свет. То не може вечно. Линколн је рекао: Може се неко варати неко време, може се и цео свет варати неко време, али се не може цео свет варати све време.
