Фирма Life biotech doo, регистрована децембра 2021. године у АПР-у, власник арапско-кинеско-српске фабрике вакцина, увећала је прошле године свој губитак у пословању, показује финансијски извештај ове фирме.

Он је са 18,6 милиона динара у 2022. години порастао на 25,9 милиона током 2023. године.

Из објављених биланса, чије рубрике су углавном празне, јасно је да ово предузеће ништа не ради, па су пословни приходи као и 2022. године били нула динара.

Прихода нема, али расходи су прошле године били нешто већи од 22 милиона динара и претежни део отишао је на трошкове зарада и накнада запосленима чији број се није мењао од почетка пословања и броји њих четворо.

Подсетимо, уговор о изградњи ове фабрике потписан је јесени 2021. године, а крајем те године основано је и заједничко предузеће, Life biotech , у чијем власништву је фабрика за коју се најављивало да ће већ 2022. почети са производњом вакцина. Додуше, у првој фази би се у њој само пуниле вакцине, а потом би се организовала и целокупна производња, најављивао се својевремено председник Србије називајући је „регионалним чудом“ и „српским поносом“.

Фарбика, у међувремену, јесте изграђена, али производња није почела.

Даље планове нико не објашњава, а према јавно доступним подацима, фабрика Life biotech је активна. И даље је у власништву Србије која поседује 33 одсто удела и компаније Hayat biotech, регистроване у Уједињеним Арапским Емиратима, која је власник 67 одсто капитала.

На сајту АПР-а види се и да фабрика вакцина има четири запослена, а чак три директора. Пошто је, према писању медија, Hayat biotech у заједничком власништву арапске компаније Гроуп 42 и кинеског Sinofarma, директори овдашње фирме су Naser Ali Khameis Alyammahi, држављанин УАЕ, Ли Ли, кинески држављанин и Никола Рудовић, из Србије.

Изградњу плаћали порески обвезници, зграда зјапи празна

У недавно објављеној анализи Политика јавних инвестиција у Србији и Фискални савет Србије указује на нетранспарентност и јавне трошкове када је у питању ова фабрика.

Фискални савет ову инвестицију препознаје као улагање дискутабилне оправданости до које долази јер постоји прилична произвољност у селекцији пројеката који ће се градити.

„Фарбика вакцина је финансирана, између осталог, и буџетским новцем Србије и Града Београда. До данас ова фабрика није употребљена за изворну намену производње ковид вакцина, нити је модификована за производњу редовних вакцина или других медицинских средстава, а генерише расходе који се покривају средствима пореских обвезника“, наводи се у анализи ове институције.

До сада је у неефикасну инвестицију каква је фабрика вакцина, према анализи Фискалног савета, утрошено близу 50 милиона евра буџетског новца.

„Од 2019. до 2023. Србија је уложила у здравство осетно више од просека земаља централне и источне Европе. Ипак, смањење јаза у квалитету здравствене инфраструктуре за тим земљама није остварено у мери у којој је могло. У недавном периоду, изграђени су објекти који се не користе у пуном капацитету или су потпуно неупотребљени. Фабрика вакцина коштала је близу 50 милиона евра и према подацима из буџета, трошкови и даље расту…“.

Другим речима, Фискални савет указује да је изградња тих објеката захтевала озбиљна средства из буџета, а да се они, пак, након што су изграђени не користе никако или барем не у довољној мери.

Чудна надлежност Министарства одбране

Фабрика вакцина налази се у Земуну, али је фирма у чијем је она власништву, званично регистрована на адреси Републичког фонда за здравствено осигурање у улици Јована Мариновића, на броју 2.

Од самог почетка води се као војни објекат. Њеном изградњом руководило је Министарство одбране, па су егзактни подаци о улагањима Србије у фабрику у којој има трећину власништва, углавном пролазили испод радара, означавани као поверљиви што је рецепт када је у питању систем безбедности.

На недовољну транспарентност ових утрошака, уосталом, упозорио је и Фискални савет, па је зато и њихова процена да је реч о најмање око 50 милиона евра.

Оно што се, међутим, може закључити из извештаја Државне ревизорске институције која је радила анализу буџета надлежног Министарства у овом случају, јесте да је иницијално планирани износ, током две године изградње фабрике, увећаван преусмеравањем пара са других пројеката, преко буџетске резерве.

Несумњиво је да је из буџета државе у 2022. за изградњу фабрике одвојено 1,93 милијарди динара (око 16,5 милиона евра), док је годину дана раније то било 2,31 милијарду динара (готово 20 милиона евра).

Поред овог, познато је и да је из буџета града, који је био надлежан за изградњу инфраструктуре на локацији на којој је фабрика, издвајан не мали новац за овај пројекат.

Чак и крајем прошле године, град је извојио више од 400.000 евра за „техничку документацију“, а новац је издвајан и током 2021. и 2022.

И председник Србије, али и други надлежни органи најављивали су да ће фабрика након што почне са радом у априлу 2022. производити 30 милиона вакцина годишње.

Иако се знало од самог старта да је фабрика заједнички пројекат Србије, УАЕ и Кине, није познато колико су већински власници фирме Лифе биотецх уложили у њену изградњу.

Извођач радова на овом објекту била је компанија Термомонт бизнисмена Дејана Бурчула, позната, између осталог, и по томе што је градила ковид болнице у Батајници, Новом Саду и Крушевцу, али и друге државне инфраструктурне пројекте.

Њима је, поред изградње, поверена и израда пројектне документације, а цео посао изградње процењен је на 25 милиона евра.

Ништа боље ни са ковид болницом

У недавној анализи, Фискални савет као лош пример државног инвестирања у здравство наводи и ковид болницу у Батајници. Према њиховој процени, овај највећи новоизграђени здравствени објекат у току пандемије, коштао је државу, такође 50 милиона евра, а био је у функцији само током трајања ковид кризе.

„Питање је да ли је изградња ових капацитета била плод стратешког промишљања или ад хок одлука. Кључни проблем представља чињеница да у српском здравству и даље изостаје системска оријентација ка инфраструктурним побољшањима, а тек у ванредним околностима надлежни органи уоче потребу да се инвестиције повећају. Изграђене болнице у Батајници и Крушевцу, током 2020, односно у Новом Саду током 2021. јесу допринеле збрињавању заражених, али више од 100 милиона евра потрошених на њихову изградњу и опремање говоре колико наш систем није био спреман на ситуацију каква је пандемија“, констатује се у анализи Фискалног савета.

Подсетимо, и ковид болнице биле су војни објекти, у надлежности и под контролом Министарства одбране, а градила их је компанија Дејана Бурчула, Термомонт, у јавности позната као блиска владајућој политичкој опцији.

 

Извор: forbes

Ознаке: вакцине, губици, фабрика