Прочитај ми чланакПоследњих неколико година у Хрватској све чешће се може чути усташки поздрав "За дом спремни", који долази или од појединаца или појединих националистичких група, а било је и предлога да би тај поклич требало да се уведе у званичну војну употребу, преноси данас портал Телеграф.рс.
Како преноси портал, контроверзни усташки поздрав и војни поклич су пре окупације 1941. године користиле усташе у емиграцији, а од 10. априла 1941. постаје и службени поздрав у Независној Држави Хрватској (НДХ), и сматра се еквивалентом нацистицког „Зиг хајл“ поклича и нико у хрватској историји до усташа није користио тај поздрав.
Aнте Павелић је тај израз, наводи портал, први пут користио на крају чланка под насловом „Усташе, нама је судба досудила“, из 1932. године, написаног након такозваног Велебитског устанка.
Након тога израз се усталио у његовим писмима и прогласима, да би на крају постао службени поздрав на свим документима НДХ, те и на одлукама о депортацијама невиних људи у логоре из којих већина никада није изашла завршавале су са „За дом спремни“(ЗДС).
До које мере је тај поздрав идентификован са усташким покретом, можда најбоље сведочи радијски програм усташке Радио станице „Велебит“, која је почела да се емитује 4. априла 1941. године на таласу Радио Фиренце, а емитовање је почело текстом: „За Дом Спремни! За Дом Спремни! За Дом Спремни!. Овдје радиопостаја лавног Усташког Стана!“
Портал преноси да се у књизи британског историчара Рорија Јоманса „Visions of Annihilation“ наводи низ доказа да је режим НДХ имао потешкоћа у имплементирању новог службеног поздрава и све до 1942. и онда поновно од 1944. године, НДХ је прислушкивала телефоне и читала писма грађана како би проверили користи ли се „За дом спремни“.
Постоје записи и евидентиране казне које су многи добили јер нису користили исправан поздрав у својим кореспонденцијама, а посебан проблем представљале су разне организације младежи НДХ, те у низу чланака у службеном листу, прозивани су грађани који не користе поклич, а објављено је и много едукативних чланака о потреби коришћења тог поздрава.
Aли, постоји и она „историјска теза“ везано за поклич, а која се најчешће позива на оперу „Никола Шубић Зрински“, идеолошки и митолошки важној тачки хрватске културне баштине, а коју је крајем 19. века компоновао Иван Зајц.
Портал се позива на изјаву за Дојче веле историчара др Хрвоја Класића који каже да је права истина да је као поздрав „ЗДС“ уведен тек након оснивања фашистичке усташке НДХ и да је реч о еквиваленту немацког „Зиг хајл“ (Сиег Хеил – живела победа).
„Позивао сам све оне који шире лажи да покажу један једини доказ. То је лако проверити. Либрето је свима доступан. „ЗДС“ у тој опери не постоји, као што нигде није ни забележено да је неко пре на тај начин поздрављао“, рекао је Класић.
Узлету поклича „За дом спремни“ можда је највише допринео певач Марко Перковић звани Томпсон, који га је уградио у своју песму „Бојна Чавоглаве“, једну од најизводенијих ратних песама у Хрватској.
Класић каже да је поклич „ЗДС“ био отпор ономе што се догађало и из чега је Хрватска излазила, те да он у себи сумира антикомунизам, антисрпство и антијугословенство, с обзиром на то да су се усташе доживљавале као борци против комунизма, српства или великосрпских идеја.
„Усташтво је на мала врата ушло као симбол отпора, посебно у тренутку када је Хрватска излазила из једне комунистичке и социјалистицке заједнице, нападнута од великосрпске идеје Слободана Милошевића“, објашњава Класић.
Томе су, сматра он, допринели усташка емиграција и њени потомци који су почетком деведесетих почели да се враћају у Хрватску, а усташтво је, додаје, почело да се толерише јер се људи најлакше повезују с радикалним варијантама.
