Прочитај ми чланак

Како је Амфилохије постао кључ за рушење Мила и претња Вучићевој издаји КиМ

0

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је данас преминуо у Клиничком центру Црне Горе, био је чувар Пећке патријаршије, творац величанствених литија и један од најзаслужнијих за свргавање Мила Ђукановића са власти.

Након изузетно бурних избора у Црној Гори, судбина Митрополије црногорско-приморске и других епархија СПЦ, која је била озбиљно угрожена Законом о слободи вероисповести, упловила је у мирну луку. Несумњиво је да је у овом историјском подухвату веома важну улогу одиграла СПЦ, тачније митрополит Амфилохије, као и владике..

FOTO: ИН4С

И док је црногорски државни врх правио разлике између Срба и Црногораца, митрополит Амфилохије са владикама у овој ситуацији мудро је поступао, инсистирајући на јединственом идентитету православних Срба и Црногораца што је дало одлучујући допринос победи опозиције на недавним изборима.

Митрополит Амфилохије је 30 година свој живот посветио мисији очувања цркве и Светог духа у Црној Гори, борећи се против великих изазова и искушења. Односи између њега и власти Црне Горе бивали су све хладнији због њиховог опредељења за одвајање Црне Горе од Србије. Веома оштро је критиковао и формирање Црногорске православне цркве, коју је називао, “злоћудном израслином” и “безбожничком”.

Током деценија његовог служења у земљи Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког обновљено је на стотине цркава, храмова и манастира, значајно је повећан број свештених лица и, најважније, очувана је и чак повећана верност народа Црне Горе православној цркви.

Колика је та верност била види се и из његове поруке коју је недавно дао за београдску Политику “да неће умрети пре него што на врх Ловћена врати Цркву Светог Петра Цетињског”.

Жртва коју је подносио митрополит Амфилохије у протеклом периоду била је незабележена у новијој историји православља. Хапшења, прогони, претње упућене њему и његовом свештенству хришћански су подносили, увек позивајући на мир и уздржаност, братску љубав и међусобно поштовање Срба и Црногораца.

Управо такво његово понашање резултирало је огромним бројем људи који су сваке недеље учествовали у величанственим литијама у свим већим местима у Црној Гори, протестујући због доношења Закона о слободи вероисповести и поред забране већих окупљања због коронавируса.

Иако је црногорски државни врх предложио митрополиту Амфилохију обуставу примене закона, Митрополија је то одбила као “неискрену и неодрживу” понуду и одлучила се за наставак литија. Због тога је црногорски премијер Душко Марковић оптужио митрополита Амфилохија да се “нажалост ставио на чело антицрногорске опозиције”.

“Црква нема своју странку нити своју изборну листу, али је природно да се радује онима који су против безаконог закона и који бране светиње, без обзира на то којој странци припадају”, говорио је Амфилохије.

Уочи избора поручио је да Црква може да пожели срећу свакоме ко искрено тражи промену живота у Црној Гори набоље, ко се бори за правду, поштовање Устава, па и против безакоња у односу на веру и Цркву, као и да такву политичку срећу и политички напредак не пожели онима који су изгласали Закон о слободи вероисповести и који поистовећују себе и сопствене интересе са државом Црном Гором.

За “надахнуте песме”, ревност и бригу за Цркву и љубав посведочену кроз песме “Догодине у Призрену” и “Свиће зора”, посвећене одбрани светиња у Црној Гори и Косову и Метохији, одликовао је музички састав Београдски синдикат Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Амфилохије је тврдио и да никад није подржао председника Црне Горе Мила Ђукановића, нити да је у њему и његовој политици видео нешто што би било интерес за цркву, а ни за државу.

Више пута у јавности исказивао је став о потреби очувања Косова и Метохије у саставу Србије.

Сукоб Амфилохија и Вучића
Међутим, када је изјавио да страхује да политика Александра Вучића води издаји Косова, почеле су турбуленције у односу митрополита и српског председника.

Сукоб је почео крајем децембра 2017. године након што је Амфилохије саставио и потписао апел за одбрану Косова и Метохије, чији садржај је био у супротности са политиком о Косову за коју се залагао Вучић.

У мају прошле године поглавар црногорско-приморске митрополије оптужио је Вучића да је учествовао у креирању државног удара са председником Црне Горе Милом Ђукановићем и да је и он заслужан што су лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић осуђени на по пет година затвора.

Након тога је уследило и Амфилохијево противљење одлуци Синода Српске православне цркве (СПЦ) да додели орден Светог Саве председнику Србије Александру Вучићу.

Једну од последњих “увреда” на рачун председника Србије Амфилохије је изнео крајем прошле године кад је Вучића назвао незналицом, коментаришући његову изјаву “да црногорска аутокефална црква и де факто и де јуре постоји и пре успостављања независности 2006. године”.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!