Прочитај ми чланак„ТАКВИМ ЕЛИТАМА НАРОД ПО ПРАВИЛУ УЗВРАЋА – МРЖЊОМ“
ОДНОС елите и народа – нешто је на чему се Русија вечито спотиче. Сасвим конкретно, спотиче се о презир који многи припадници наше елите осећају према земљи и обичном народу.
Постојање елите је неизбежно. Шта год да радите, како год се молили Марксу или Лењину – људи нису исти. Неко је надаренији, неко има више среће – људи заиста нису једнаки.
Неки рмбају од звезде до звезде, неки лепршају по сцени, а неки се бече преко Тик-тока.
Не узимам овога пута у обзир академике и астронауте, ни мудре државнике, мада су и они такође елита, која прима много више од 90 одсто суграђана.
И ево: наша елита презире народ, а народ већином мрзи елиту (и сања да се нађе у њеним редовима).
Сви су свесни нестабилности оваквог стања ствари, па сањају да се нађу тамо где су елита и народ мање у конфликту.
А у ствари, све је једноставно.
Елита постоји и постојаће. Елита ће увек узимати и добијати више од народа.
Елита прави научна и друга открића, она забавља јавност, управља индустријама и територијама – ради оно што не може свако.
У томе постоји важна нијанса: елита се може поносити својим успесима, али не сме презирати оне који јој не припадају.
Свачији успех су очеви гени, мајчина брига, талентовани учитељ, личност која у правом тренутку утиче и помогне да се одабере пут у животу. Ту је и напоран рад, наравно.
Плус: Његово Величанство Случај јер у свету има много више људи чије главе функционишу и могу да много раде, него што има места унутар елите.
Постигли сте успех – будите поносни. Али, не презирите оне који нису.
То је све.
Земље и културе у којима се ово схватање формирало, често сурово и крваво, живе и развијају се.
Земље и културе у којима елита презире свој народ, а народ елити узвраћа мржњом – умиру.
То је све.
