Прочитај ми чланакВећ дуго се прича о жељи папе Фрање да дође у посету Београду, али је став Српске православне цркве већ годинама да није време за то, те да би претходно папа требало да се поклони жртвама Јасеновца. Јутарњи.хр пише да се у последњих неколико недеља дешавају занимљиве ствари на линији Ватикан - Београд - Загреб, те да се у неким црквеним и политичким круговрима спекулише да би папа у склопу "београдске турнеје" могао да сврати до Загребе, а можда и да обиђе Јасеновац и Вуковар.
Јутарњи пише да је једна од главних ствари која би се могла ишчитати иза брда те активне ватиканске дипломатске активности јест могући договор посете папа Фрање Београду. А у склопу тога извире и оно неизбежно питање које већ дуго “тишти” Цркву у Хрвата, а већ се прелило и постаје важно национално и политичко питање – коначно проглашење Алојзија Степинца светим, а које је камен спотицања у односима двеју цркава не само на овим просторима него и у односима Ватикана са СПЦ-ом. Наиме, поклопило се, у задње време, неколико сусрета и посета те занимљивих иступа који изазивају пажњу.
Foto: YT
Јутарњи.хр наводи да је средином октобра апостолски нунције у Хрватској, монсигнор Гиоргио Лингуа посетио, поводом празника Свете Терезије, пожешког бискупа Антуна Шкворчевића, да би затим, за јавност помало ненадано, заједно с њим и пакрачко-славонским епископом Јованом Ћулибрком посетио Јасеновац те у тамошњој месној цркви Св. Николе предводио екуменску молитву. Но, случајно или не, у исто време у посету Загребу, односно нунцију у Хрватској, био и апостолски нунције у Београду Луциано Суриани. Исто тако почетком новембра и сам папа Фрањо је дао интервју београдској Политици, што многи виде као најаву његова посете, за који се наравно не зна када би се могао догодити. Но, Црква је институција где време другачије тече.
Давна жеља
Посета папе Фрање Београду је, зна се већ дуго, његова давна жеља, и то због Папине екуменске политике, поготово успостављањем сарадње и веза с православљем, а СПЦ се уз Руску православну цркву сматра врло јаком и утицајном црквом, као посета земљама у којима је католичка заједница у мањини.
Но, треба рећи да је још 2018. године државни секретар Свете Столице, кардинал Пиетро Паролин посетио Србију те се већ тада нагађало да је дошао испипати терен да ли је та посета уопште могућа и остварива. А колико је папи Фрањи важна Србија, видело се и у мају 2019, када је интервју Политици дао Пиетро Паролин. У интервју је експлицитно затражио православно-католичку сурадњу.
“Жеља Свете Столице је да све верске заједнице овог региона буду у стању да заједнички закораче на пут истинског помирења и да могу постати модел превладавања конфликата за целокупно друштво”, рекао је тада Паролин који је, успут, сигурно не случајно, поменуо одличне односе папе Фрање и патријарха Иринеја.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар је, пак у недавном интервјуу ИКА-и, одговарајући на питање о могућој посети папе Београду, баш кроз потезе главног тајника Паролина истакао да у “неким малим догађајима не гледају превелике ствари”. Државни секретар, каже надбискуп Хочевар, “није дошао припремати пут за Папин долазак”, али је потврдио да је “нормално да Свети Отац жели доћи”.
Отежавајуће околности
Но, посета Београду има неколико отежавајућих околности. Свакако да су питања Јасеновца и Алојзија Степинца врло важна “ставка” за ту евентуалну посету, али и став СПЦ-а према тој евентуалној посети јер, кажу добром обавештени кругови у Београду, такав догађај неће проћи без “одобрења или договора” с РПЦ-ом, поготово док је на челу СПЦ-а патријарх Иринеј. Папин евентуални долазак имао би и велике политичке реперкусије у самој Србији, која је у националистичком неомилошевићевском заносу, премда Александар Вучић, колико се зна, не би имао ништа против, али ипак не сме на своју руку без договора с врхом СПЦ-а, где такођер влада отпор посети многих високих црквених достојанственика.
Вучић је 2019. године био у Ватикану на сусрету с Папом, где је речено да је у будућим односима Хрвата и Срба јако битна улога Свете Столице. А у Београду се увек посебно истиче како Ватикан унаточ “притисцима” није признао независност Косова (то је истакнуто и у поднаслову Папина интервјуа Политици). Камен спотицања је и некадашњи загребачки надбискуп Степинац. Како подсећа Јутарњи.хр, папа Фрањо одуговлачи са “светошћу” Степинца управо због СПЦ-а.
И у интервјуу ИКА-и београдски надбискуп Хочевар је рекао да се “премало рационално приступа том питању, јер нисмо све проучили”. Хочевар додуше каже да га је Црква прогласила блаженим, “признала га је и светим”, али је ипак надопунио како мисли да је “било премало проучавано” те “када се проучавао случај Алојзија Степинца, не знам јесу ли сви архиви били довољно проучени? Зато сам већ тада постулатору (Батељи) говорио да би, по мом скромном мишљењу, требало створити много јачи и бољи историјски оквир”, рекао је Хочевар у разговору за ИКА-у.
Но, у томе се спомињу и неке тешке препреке – сам патријарх Иринеј и Алојзије Степинац, за чију “светост” у Србији не желе ни да чују. Нунције Луциано Суриани је у свом интервјуу ИКА-и рекао да су са стране Свете Столице и папе Фрање пређени сви могући путеви како би се уклонила свака сумња око Степинца. Тада је, наводи ИКА, затражена и успостављена комисија, састављена од чланова Срба и Хрвата, која је омогућила да се обнови дијалог, који је био прекинут, а који је донео одређене плодове. Жеља је обе стране да се тај дијалог настави, како би се бацило светло и на друге аспекте тог повијесног раздобља, болног и контроверзног.
“У сваком случају, било би ми жао да ти догађаји наставе бити несавладива препрека у односима између Католичке цркве у Хрватској и Српске православне цркве, јер је то и рана на нашем кредибилитету као хришћана’”, истакао је нунције Суриани.
Осим тога, друга највећа препрека Папина посета је сам партијарх Иринеј (без обзира на то што га је и Папа у свом интервјуу Политици обасипао комплиментима, а то стално ради и нунције Суриани) као припадник конзервативне и тврдолинијашке струје. Иринејево здравље је нарушено (због болести је једва успео учествовати на прослави осам стољећа СПЦ-а, а сада има коронавирус), и већ месецима се спекулише о његовом наследнику. По Статуту СПЦ-а још увек је на снази одредба о жребу при избору новог патријарха, што значи да постоји нека разина неизвесности, али сада се ту појављују три незаобилазна кандидата: епископ бачки Иринеј Буловић, владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк и загребачки митрополит Порфирије Перић. Иринеј Буловић је портпарол СПЦ-а, теолошки образован, а недавно је доживео веома срдачан пријем када је посетио РПЦ.
Папа Фрањо, кажу у неким црквеним круговима, жели то учинити не само у склопу своје екуменске политике него и као услов за нормализацију односа Хрватске и Србије, у чему управо две Цркве, односно клер може дати кључни допринос.
Но, неки црквени и политички кругови чак спекулишу о врло “револуционарној” могућности која се провлачи како би Папа, управо због нормализације хрватско-српских односа, могао у склопу “београдске турнеје” можда да сврати и до Загреба, док неки спомињу да би папа Фрањо могао, јер толику храброст има, можда обићи Јасеновац и Вуковар. То се тек успут спомиње, онако у пола гласа, више као нечије нагађање или нечија жеља, него, за сада, као стварна могућност.
Противници на обе стране
Наиме, један такав подухват морао би да задовољи многе не само верске него у првом реду политичке предуслове и Загребу и Београду, али и да има још више противника на обе стране. Не треба нити говорити како је Јасеновац једна од болних точака хрватско-српских односа, у којима су с једне стране на делу покушаји ревизије тог усташког логора смрти, где је највише страдало Срба, уз Јевреје, Роме и Хрвате који нису подржавали режим и нацифашистичку творевину НДХ, а с друге настојања многоструког умножавања српских жртава те стављања на терет данашњој Хрватској тог злочина и настојања да се представи као “наследница” НДХ.
Почетком 2016. године Иринеј је положај Срба у Хрватској успоредио са ситуацијом у НДХ.
“Данас Срби страхују да не доживе оно што је доживело више од милион њихових предака”, рекао је и по ко зна који пут узбуркао духове.
Међутим, постоје и они који о овако трауматичним темама размишљају озбиљније, као што је владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), који је ових дана на загребачкој трибини привредника упозорио на најезду ревизионизма у Србији и Републици Српској.
“Даје се подршка, па и државни ордени Гидеону Греифу који говори о 1,400.000 жртава Јасеновца. Струка ћути као да се све дешава у некој другој држави. Као што се боримо против оних који Јасеновац проглашавају лечилиштем, треба да се бори и против оних који дају неумерене цифре”, рекао је владика Јован и позвао на заједничко писање анализе Греифових теза.
Није само могући долазак папе Фрање у Београд изазвао интерес, него је кроз каптолске ходнике прострујало да су два нунција, а монсигнора Лингу иначе у овдашњим црквеним круговима називају Папиним скаутом за хрватску црквену хијерархију, разговарали не само о тој важној посети него и о новим именовањима по хрватским бискупијама, али и сигурно су се дотакли питања ко ће наследити дугогодишњег београдског надбискупа Станислава Хочевара који ускоро иде у пензију.
Именовање београдског надбискупа увек је деликатна и политичка ствар, поготово ако се размишља да би Хочевара, иначе Словенца, могао наследити можда неко из Хрватске. А то је нешто што ће одлучити вероватно сам(о) Папа, уз детаљну анализу и таквог могућег потеза не само с верског него у првом реду с националног и политичког аспекта и односа двеју земаља.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2020
