Прочитај ми чланак

Jуначни рушитељи Мила Ђукановића постали борци за опстанак режима у Србији

0

На српска су се плећа довијека пели којеразни курта и мурта, па збацивани уз тресак. Патриотизам је вјера да ће тако бити и надаље. Востани, Сербие. И наздравље ти ново љето

Необична је упорност бораца (из Црне Горе) за опстанак режима у Србији да у протестима виде искључиво ратног злочинца Куртија и сродних политичких актера. Туга је што у истој слици не виде бескрај својих уцвијељених и обесправљених сународника. Зашто тај редослед значаја и истицања, рођаци?

Управо је бука поменутих бораца (не само из Црне Горе) заглушила саркастични одговор студената Куртију, којим се од њега ограђују. Заглушеност је пошла до те мјере да је један политички представник Срба из Црне Горе на Пинку позвао студенте да то учине, као да већ нису. Неинформисаност? Не би се рекло.

Исти представник каже да подржава студенте, ако се њихови захтјеви ограничавају на студентске кредите и сличне околности, имплицирајући тиме да се њихова права на томе и завршавају, ваљда? Потом, нека оснују партију и речени представник ће их подржати, рече. Као да су права једино у партијском оквиру загарантована, а испољавање политичког става на други начин забрањено?

На истакнутом мјесту у истој емисији која обилује логичким вратоломијама, налази се и синтагма „независни интелектуалци“, саркастично употријебљена, којима речени представник „не може главу држат“. Ваља ово потврдит јер не може и неће моћ. Између осталог и зато јер се они сјећају да су протести у Црној Гори 2015. почели због њиховог снажног притиска, те да ондашњи ДФ није имао куд без да дигне буну, одржану (паз’ добро) раме уз раме с оним мрским интелектуалцима. Та буна односила се и на случај жељезничке трагедије на Биочу, која је синоћ поменута у контексту „зашто независни интелектуалци тада нису протестовали“. Биће да ипак јесу јер је о скандалозном окривљивању машиновође дословно грмјело с протестних говорница, све док та грмљавина није распарала деликатне уши чувара јавног реда, мира, проходног саобраћаја, новогодишњих прослава и сл.

Од оних којима је много дато и очекује се много. Од одређених „представника“, нажалост, народ очекује све мање. То пак није случај с режимом у Србији, који ових дана утабаном стазом очекује и долази до подршке Срба из Црне Горе. Је ли било часније да уз став подршке стоји „подржавам и тачка“, мјесто гомиле на брзу руку склепаних аргумената којима су од јуначних рушитеља режима Мила Ђукановића постали заштитницима јавног реда из горњег пасуса – нек им закључе савјест и потомци.

Но да се вратимо емисији – њен оквир је било сведочење једне од унесрећених породица, чија су три члана погинула под настрешницом, двије дјевојчице и њихов деда. С обзиром на агитовање против студената, које чини добру половину видеа, помислила сам да ништа суровије нисам оком закачила а да је за протесте везано, још откад сам као дијете чула српског дописника из Букурешта како рида јер су му пред очима трудницу спрштили тенкови Секуритатее.

На српска су се плећа довијека пели којеразни курта и мурта, па збацивани уз тресак. Патриотизам је вјера да ће тако бити и надаље. Востани, Сербие. И наздравље ти ново љето милости Господње.

Јасна Ивановић,
проф. српског језика и књижевности из Подгорице