Прочитај ми чланакКада је у новембру 1996. године, не могавши да се помири са резултатима, Милошевић решио да покраде локалне изборе, читав цивилизовани свет је био шокиран. Не због одлуке тамо неког тиранина, навикли су они и на грђе, него због бесмислености тог чина. Зар због тога ко ће да регулише канализацију, одвожење ђубрета и остале комуналије може неко да изазове тромесечне демонстрације у свим градовима које га у коначници могу стајати власти, питао се свако иоле нормалан. Тако и би.
У односу на СПС, владајући СНС није апгрејдовао већ обрнуо игрицу. Е, ко успе да уђе у здање локалних самоуправа, тај је прави хаџија. На улазима у скупштине градова и општине букте сукоби на сваком кораку. Од најмањих места до престонице, лете јаја, флаше, каменице…
На улазима полиција, жандари, обезбеђења свих фела и врста од званичних до најамника, нижу се кордони, батаљони… Само се ређају топоними. Почне се са Богатићем (па, тако више пута), у Зајечару се на грађане испали сузавац, Краљево је данас најпознатије по јајомету, на Звездари се рву по степеништу… Чачани чак најдаље стигли. Ушли у општину у недељу ноћ, проборавили мало па изашли.
Ни најпреданији хроничари Новог Сада више не памте када се у тамошњу градску кућу могло да уђе нормално. Сваког јутра на екранима нас сачекају новосадски извештаји са „улаза” који подсећају на ратно стање.
Напредњаци су кројили Србију по својој мери. И скројили су је. Самоуправа је СНСуправа. Они имају ексклузивитет кад, како и ко може да уђе у градске и општинске управе које ваљда припадају грађанима а не СНС-у. Већ месецима локални изданци владајуће странке најчешће не дозвољавају ни улаз опозиционим одборницима. Ако и „попусте” онда им пропишу и тајминг.
У Крагујевцу владајућа коалиција, чак и на званична заседања Скупштине града одборнике опозиционих странака пушта тек „после пола девет”, док њихови улазе кад ’оће, к’о да им је Вучић то оставио.
Још и луђе, по први пут у историји на дан скупштинског заседања локална власт у Крагујевцу мртва ’ладна затвори Градску управу за све грађане који онда испаштају због такве бахатости јер не могу да заврше ни један административни посао. Може им се. И тако више пута.
После се из врха СНС-а и Ана Брнабић чуде откуда толика агресија у народу и што „држава показује нетолерантан став према насиљу”? Ваљда би требало да на скупштинским вратима пуцају у сваку мајку која је дошла да извади потврду да упише дете у обданиште.
Народ је с разлогом (из)револтиран. Од шалтера их деле фаланге и легиони безбедоносних структура свих фела. Ту су шлемови, штитови… али грађани не посустају. Као да се онај стих из народне „Почетак буне против дахија” који вели „Сваки свога убите субашу” преметнуо у актуелни „сваки у своју уђите скупштину”, или општину… И, улазе или барем покушавају.
Онај „свет” са почетка текста не да сада после четири и по месеца ћути, већ жмури. А, власт ако случајно, баш нема тог дана неки „улазак” у градске установе увек може згодно да „посади” своје промотивне страначке штандове. Тек да не предахну ни кордони који их штите по локалним пијацама и буџацима али ни грађани који им „директном демократијом” поручују да нису ту баш пожељни. И, делује да неће да (пре)стане са обе стране.
