Прочитај ми чланак

ЈА НИСАМ БАЛКАНАЦ, а ако ви јесте, срећно вам било…

0

Ја нећу, али ме други упорно трпају међу Балканце. Позивају ме на промоцију књига које су објављене код Креативне радионице Балкан или код Балканског књижевног гласника, одбијам не говорим бугарски језик – кажем. Пошто је Стара планина (Балкан) већим дијелом у Бугарској, претпоставио сам да је балкански језик бугарски све док нисам чудо да и у Туркменистану постоји истоимена планина, па сам повјеровао да је туркменистански тај фамозни балкански језик.

Послије ме позивају на концерт балканске музике, опет одбијам јер сам глув за музику па слушам само текст, а он мора да буде на српском јер друге језике не разумијем.

Да нису промјенили правила при гласању код избога за пјесму Евровизије још увијек бисмо освајали висока мјеста, колико смо упорно гласали да су нам државе као Швајцарска и Шведска увијек давале по дванаест поена. Наравно нису гласали Швајцарци и Швеђани него смо ми немилице трошили импулсе гласајући за представнике Србије па тако изгурасмо Марију Шерифовић и Жељка Јоксимовића врло високо, што се никад не би десило да су раније увели данашњи начин гласања.

 Управо кад су се правила промјенила појавио се некакав жутокоси дјечак са безвезном пјесмицом у којој се помиње ријеч Балкан, па је завршио како је завршио. Будала није схватио да је појам Балкан на западу синоним за све што је лоше.

Послије су зли језици причали како су „Молитва и  Лане моје“ пјесме које су украдене негдје у Азији, надам се да нису из Туркменистана, ако би се испоставило да су зли језици говорили истину.

Истина ја не знам како звучи балкански језик, али можда је то онај језик који је скоро Чомски признао као „заједнички“:

http://slovoslovlje.org/2018/03/30/miodrag-lukic-comski-u-drustvu-srpskih-autosovinista/

Ако је тако, а лако је могуће да јесте, слиједи нам поново балканизација. Балканизација у геополитичком смислу значи распадање држава, цијепање, сепаратизам, уз мржњу, ратове, хаос.

У свакодневном говору у западној Европи балканизација, балканизам, и све што је везано за појам Балкан је нешто ружно, прљаво, опасно, хаотично и цивилизованим Европљанима неприхватљиво.

Дакле можемо да очекујемо додатне подјеле од оног мало што нам је остало, и истовремено претапање Срба у Балканце јер остали народи на Хелмском полуострву не желе да се поистовјете са овим појмом, који је на западу синомим за све што је лоше.

Кад све ово знамо зашто бисмо ми били Балканци?

Ја у сваком случају нећу ни по коју цијену да пристанем да ме неко назове Балканцем, али има оних који су појам Балкан убацили онде гдје им је некад била Југославија и наравно ради се опет о Србима. Не познајем ни једног Хрвата који би добровољно пристао да га неко назове Балканцем и у праву су људи јер знају да се на западу за ријеч Балкан не везује ништа добро. Нико осим Срба не прихвата да свој идентитет замијени балканским, али ваљда нам је суђено да се најгори припадници нашег народа претопе у друге народе.

Ко је први у дијаспори прихватио да умјесто придјева „српски“ користи  придјев „балкански“?

Наши пиљари и угоститељи су преко ноћи то учинили па је немогуће пронаћи у њиховим понудама нешто што носи назив „Српски, српско, српска…“. Нијемци, Аустријанци, Швајцарци још увијек кувани пасуљ називају: „сербише бонен супе“, али су наши пољари и угоститељи и од тога одустали па су нам сви специјалитети постали балкански.

Музичари нису каснили ни часа иза претходне двије категорије па је музика постала балканска, што се мене тиче могу да је назову и туркменистанском јер тамо се, како већ рекох, налази изворна планина Балкан, али Туркемнима не пада на памет да се називају Балканцима они су само Туркмени.

Као што Италијанима не пада на памет да се називају Апеницима, нити Шпанцима, Португлацима, Каталонцима и Баскима не пада на памет да се називјау Пиринејцима, премда ови назива нигдје немају лоше значење, не би требали ни ми, све ако уважимо назив полуострава, да се називамо Балканцима.

Збрку са називом је грешком унио географ Јохан Август Цојне у 19. вијеку и од тада се наше полуострво назива како се назива, а истовремено се појављује појам „балканизација“ и то у геополитичком смислу. Док је аустријски канцелар Метерних већ у том вијеку, који Зилахи назва „пурпурним“ сматрао Балкан и Балканце злом и опасношћу по Европу. Незадовољан ваљда комшилуком у Ландстрасе и Ренвегу, рекао је да Балкан почиње већ у бечкој Ландштрасе на Ренвегу.

Значи чим је Цојне грешком дао назив полуострву, Метерних га је означио онако како се данас на западу означава све што не ваља, док је Бизмарк рекао да цијели Балкан не вриједи једне једине кости померанског гардисте.

Дивно мишљење су о Балкану ова два државника који су обиљежили епоху у којој су живјели.

Све ми то знамо али и даље пристајемо да нас називају Балканцима?

Хајде де што се не бунимо због назива, него га ми сами користимо, а да не говорим да назив користимо и тамо гдје то ником не би пало на памет, нпр.:

„Balkansko književno društvo, Balkanski književni glasnik, Kreativna radionica Balkan“ итд.

Намјерно сам називе писао латиницом, јер они свакао нису љубитељи ћирилице па да им је не намећем. Када ми пристајемо да на овако нешто, не треба да нас чуди да се деси ово:

https://www.goodreads.com/shelf/show/balkanska-knjizevnost

Зашто не би странци, ако то чинимо ми, прогласили нешто балканским поготову ако је аутор, као што је случај са Милицом Јаковљевић, одавно благопочивши?

На првом мјесту су њене књиге, па се питам како би на то реаговао аутор „Српске трилогије“, Стеван Јаковљевић, рођени брат Милице Јаковљевић? И да ли ће сутра неко и његово дјело преименовати у „Балканска трилогија“?

Морам да признам да сам се злурадо насмијао видјевши да је балканске писце уврштен и Мирослав Крлежа који се грозио свега што је везано за Балкан, а нас Србе називао балканским Цигојнерима док је у једном тексту јадиковао због пропасти К.унд К. Монархије. Толико му се гадило све што је балканско, а нарочито „балкански Цигојнери“ да је жени промијенио име, па је тако несрећна Српкиња Љепосава Карнага, постала Бела Крлежа.

Не знам шта нас чека, али претпостављам да план наших „пријатеља“ за запада води у смијеру настајња некакве Балканије у којој ће се за почетак говорити „заједнички језик“ док не пристанемо да нам и језик преименују у балкански кад већ трпимо да га називају заједничким.

Говорка се одавно о обнови Југославије па су у Њемачкој основане фондације које финасирају стварање услова за настанак неке нове државе, уз помоћ наравно српских аутошовиниста, који су како сам већ написао, потписници декларације о заједничком језику:

http://slovoslovlje.org/2017/04/01/miodrag-lukic-autosovinisticka-bagra-potpisnici-deklaracije-o-zajednickom-jeziku/

Данас ми је синуло да неће бити нове Југославије, односно да неће ни бити покушаја да се иста створи јер им је лакше да створе чудовиште које ће назвати: Балканска федерација или само Балкан, а наши аутошовинисти који се свеједно стиде што су Срби ће објеручке прихватити да се и званично назову Балканцима.

Чудовиште ће оправдати свој назив јер већ данас будући држављани те несрећне државе контролишу 85% нарко тржишта у Швајцарској и 70% у западној Европи. Па умјесто да брукају свој народ (Албанци) они ће се чим буду ухапшени радо прогласити Балканцима, као што су деценијама били Југословени, а касније и Срби, увијек када су ухапшени, док су у свим другим приликама били Албанци, а последње вријеме и Косовари.

ЕУ ће обећати да ће то чудовиште од државе примити у чланство чим буду одређени услови до краја испуњени, а и НАТО ће радо да прими то чудовиште и никад неће бити ни поменуто да је само на Србију бачено толико пројектила пуњених осиромашеним уранијумом да то надмашује Хирошиму, Нагсаки, Чернобил, Фукушиму итд.

Како ће већ та држава, ако је створе, бити меки стомак Европе, како је то обичавао да каже „наш велики пријатељ“ Винстон Черчил, вјероватно ће у њу бити насељено неколико милиона избјегилца за које више у ЕУ немају мјеста. Чисто да нам се нађу ако којим случајемо не будимо имали довољно мржње и усијаних глава за нове ратове.

Страхујем с пуним правом да ће у тој чудовишној држави неки Срби заборавити да су Срби, као што смо заборављали у Југославији док се то неће десити припадницима ни једног другог народа који буде милом или силом набијен у ту државу.

Неки се већ радују заједничкој држави и једва чекају да буде створена.

Срећно им било али без мене….