Прочитај ми чланакФинансијска анализа, која је пред вама, рађена је заједно са Драганом Радовићем. Волим да радим тимски. Упркос томе, што многи, који ме не познају, мисле да сам соло играч, моја пословна каријера од четири деценије јасно доказује да знам да радим у тиму. Многи то могу да потврде, који су радили са мном.
Услов за успешан заједнички рад, мора да буде стручан тим људи и мора да се постави добра организација рада. Показало се и овога пута, да је много лакше радити у тиму са стручним човеком, јер много брже и боље решавамо проблеме. Верујем да спас Србије мора да дође од моралних и стручних људи, који имају знања, вештине, искуства, који су вредни и који имају моралну вертикалу.
FOTO: Printscreen
Након ЕПС-а, одлучили смо да обрадимо Телеком. Односно, прецизније речено, Драган Радовић је тај који ми је предложио, извадио сва потребна финансијска документа, доставио ми и онда, када сам прегледао пацијента, заједно са мном сео да направимо ову финансијску анализу.
Намера нам је да покажемо заведеној српској јавности какво је право стање у Телекому.
Прошла анализа ЕПС-а је била јако добро прихваћена од стране јавности, пренели су је многих родољубиви портрали, док неолиберални сатрапи, аутошовинисти, немају никакве аргументе да се супроставе објављеној анализи, па зато ћуте и помажу шизофреном Узурпатору да настави свој зликовачки подухват уништавања државе и народа.
Понављам и овога пута, то морам у сваком тексту, оваквог типа финансијске анализе, да истакнем, да су сви подаци, које будете овде прочитали, званични и да се налазе у билансима стања и успеха компаније Телеком. Драган Радовић се определио да направимо финансијску анализу од 2018-2021.г., како бисмо могли да пратимо тенденције у пословању Телекома. Сложио сам се са његовим предлогом. Ево,дакле, шта смо све сазнали о Телекому. Наравно, износимо наше стручно мишљење о финансијском положају компаније и њеној даљој будућности. Напомињем, да смо урадили финансијску анализу Консолидованог биланса компаније Телеком Груп, која у себи обједињује 10 чланица, запошљава 12.280 радника, има 11 милиона корисника и послује на тржиштима Европе, Америке и Аустралије.
Тако пише у Годишњем консолидованом извештају о пословању Телеком Србије у 2021.г. од марта 2022.г., кога је потписао генерални директор. И још нешто, врло важно. Ми нисмо имали никога од инсајдера из Телекома да нам суфлира или помаже. Држали смо се само званичне документације.
Пођимо прво од Биланса стања за период 2018-2021.г. У Активи компаније дошло је до значајног раста на позицији Стална имовина са 2018.г. – 248,8 милијарди динара на 2021.г -416,0 млд.дин, што је импресивни раст за три године од 67,74% или 22,58% годишње. То је, заиста, невероватан раст и морамо да видимо шта стоји иза тога великог раста. Највећи раст се бележи на позицији Нематеријална имовина 2018- 94,7 млд дин на 2019 – 153,2 млд.дин или раст за једну годину -61,77%.
Само у једној години дошло је до таквог скока од 61,77%. Невероватно! Шта је довело до тога наглог раста? Највиши раст је био на позицији Остала нематеријална имовина са 5,1 милијарда дин на 32,1 млд.дин или раст од – 529,41%, док је раст на позицији – Гудвил био са 61,8 милијарди дин на -83,5 млд.дин или раст 35,11%. Шта је нематеријална имовина?
Нематеријална имовина су жигови, патенти, ауторска права, интелектуална својина, рачунарски софтвери и други облици имовине без материјалне супстанце. Шта је – гудвил? Гудвил је рачуноводствена разлика између тржишне и књиговодствене вредности компаније. Односно, гудвил је бренд компаније, кадровски капацитет, вредност тржишног удела и вредност будућег потенцијала компаније.
Није спорно да применом нових технологија компаније из технолошког секторе пружања услуга, коме припада и Телеком, имају велику вредност нематеријалне имовине и гудвила, али је спорно да се то деси у једној години, док се већ у следеће две године раст зауставља на 2020 -6,53% и 2021 -9,81%. Шта се то догодило у 2019.години да је раст био тако велики? Да ли је нека нова технологија примењена, неки револуционарни софтвер, вештачка интелигенција? Нешто што ће значајно задовољити услуге 11 милиона корисника? Нажалост, није ништа од тога.
Објашњење долази из задуживања. Ради бољег објашњења овог феномена, погледајмо, за тренутак, раст укупних обавеза компаније. У 2018.г. компанија је имала укупне обавезе – 150,5 милијарди дин, док су обавезе нарасле у 2019.г. на – 257,7 милијарди дин. или раст од 71,21%.Раст задуживања у једној години је био 71,21%, док је раст нематеријалне имовине у истој тој години био -61,77%. Више него је очигледно да се толико задуживање у пасиви, морало да покрије негде у активи. Најлакше је у оваквим компанијама да се то уради управо на позицији нематеријалне имовине.
На тој позицији можете да се играте, наводно, без ограничења. Али, то је само финансијски привид. Опасна финансијска гимнастика, која је довела до пропасти многих технолошких компанија у свету. Имао сам прилике на светском тржишту да се уверим у непромишљеност пословних људи из технолошког сектора, који су се заиграли, преиграли и доживели банкрот, уништили себе и своје породице, јер нису могли да носе велики терет брзе зараде и великог новца, кога су узели од инвеститора.
Полудели су од шпекулација и обести, да би потпуно уништили пројекат, који је имао велике тржишне могућности. О овој похлепи ИТ стручњака могао бих подебелу књигу да напишем. Волео бих да, рецимо, заједно са Драганом Радовићем, прегледам пословне књиге свих компанија Илона Маска. Мислим да бисмо брзо пробушили тај берзански мехур од сапунице, иза кога стоји Фамилија и ФЕД.
Како проценити нематеријалну имовину, остаје велики знак питања за опрезне, конзервативне рачуновође, али и велико поље за хокус-покус опите похлепних менаџера, који јуре своје личне бонусе. Доказ за ово ненормално задуживање у једној години је и нагли раст на позицији грађевински објекти, који су били 2018 -62,74 милијарде дин, да би 2019.г нарасли на -103,77 млд дин. или раст од -65,4%. То је раст у једној години од – 41,03 милијарде динара или 349,2 милиона евра.
Какве грађевинске објекте је Телеком купио или изградио за 349,2 милиона евра? Ако за изградњу доброг стана по квадрату треба 1.200 евра, онда се може да изгради 290.992 квм или 4.477 станова од 65 квм. Где су ти станови? Где су ти грађевински објекти који су изграђени за годину дана? Разумем да је опрема порасла са 2018- 53,98 млд дин. на 2021 – 73,01 млд дин, јер се ради о технолошкој компанији, која мора да има савремену опрему и да прати конкуренцију. Али, морам да признам, није ми јасно да је број возила порастао за годину дана са 2020- 1.848 на 2021- 2.462. Да ли је повећање од 614 возила у једној години или 33,22% било рационално?
На позицији Обртне имовине није било ненормалних скокова, па је она 2018 износила – 68,38 млд дин, да би 2021.г. нарасла на -73,38 млд.дин или раст за три године -7,31%.Укупна Актива је нарасла са 2018г. – 323,09 милијарди динара на 2021.г – 490,96 или раст за три године -51,7% , што је годишње – 17,23%. То је изузетно велика стопа годишњег раста активе Биланса стања. На позицијама Пасиве, видимо да је Капитал порастао са 2018 – 171,18 милијарди динара на 2021 – 185, 58 млд.дин или раст од – 8,19%. Основни капитал је остао непромењен у посматраном времену – 100,01 милијарди динара, компанија је откупила сопствене акције у вредности од 16,5 милијарди дин и нераспоређена добит је нарасла на 50,75 милијарди динара.
Власничка структура компаније изгледа овако : Република Србија -58,11%, Телеком Србија ад -20,00% и власништво физичких лица 21,88 %. Најзанимљивији део су Обавезе, које најбоље показују шта се заиста у компанији дешава. Укупне обавезе су порасле са 2018г.- 150,49 милијарди динара на 2021г.- 303,5 млд.дин или раст од – 100,2%. Значи, компанија се задужила за 153,01 милијарду динара или -1,302 милијарде евра. Како је капитал компаније 185,58 милијарди динара, док су укупне обавезе нарасле на 303,5 милијарди динара, то практично значи да је компанија појела саму себе.
Односно, Телеком нема капитала да покрије нарасле обавезе. Дугорочне обавезе су порасле са 2018.г. – 78,12 млд дина на 2021.г – 161,28млд. дин или 106,41%, док су краткорочне обавезе порасле са 2018.г – 72,335 млд. дин на 2021.г – 142,22 млд дин или 97,22%.
Наркоманско задуживање је јако опасно за компанију. Поготово је опасно што се компанија све више задужује из иностранства, док опада задуживање у земљи. Тако се дугорочне обавезе из иностранства увећавају са 2018.г – 30,04 милијарде дин. на 2021.г – 58,47 млд сдин или 93,33%, док се финансијске обавезе из иностранства увећавају са 2018.г.- 0,95 милијарди дин. на 2021.г.- 34,45 милијарди динара или раст од – 3626,31%. Добро сте прочитали. Зашто се све више компанија задужује у иностранству? Да ли је на делу почетак непријатељског преузимање компаније?
Време ће врло брзо да покаже. Све маске у нашем друштву су одавно пале. Чека се само реакција опљачканих и понижених грађана.Велеиздајничка власт је добила задатак да све у Србији уништи и да све прода странцима.Оваквим лудачким задуживањем Телекома, остварује се, нажалост, та стратегија. У Билансу успеха видимо да су Пословни приходи 2018.г. били – 120,07 милијарди динара, док је 2021.г. нарасли на – 144,7 милијарди динара или раст од 20%. Пословни расходи су 2018.,г. били – 107,76 млд.дин, док је 2021.г нарасли на – 130,33 млд.дин или 21,49%.
Али, невероватно је да су трошкови за амортизацију 2018.г били – 26,722 млд дин, док су следеће године 2019.г. нарасли на – 41,49 млд. дин или раст -57,69%. Где је отишло то повећање амортизације од – 14,768 млд дин или 125,68 милиона евра? Како је могуће да се амортизација за једну годину увећа за 125,68 милиона евра? Искрено речено, на основу мог практичног искуства, позиција амортизације добро треба да се испита, јер она може да служи за многе манипулације у компанијама.
Где се та амортизација акумулира, где се налази и како се троши? Мада су пословни приходи порасли у 2019.г. за 4,17%, плате запослених су пале за 7,2% у тој години. Исто се догодило и 2020.г, када су пословни приходи порасли у односу на 2018.г. за 9,6%, али су плате пале за – 2,01%. Пословни приходи расту, али плате падају. Како то? Зар није логично да расту и плате и да прате раст прихода? Није логично. Па, шта онда раде ти синдикати? То треба да их питају запослени у компанији.
На позицији пословни добитак 2018.г. остварено је -12,31 милијарди динара, али је 2019.г. остварено само – 8,31 млд динара, што је велики пад од 32,5%, мада су приходи у 2019.години порасли за 4,17%. Значи, приходи расту, али добитак се смањује. Исто се поновило у 2020.години, када је пословни добитак био 8,65 милијарди динара и био је значајно мањи него 2018.године. Тек у 2021.г. пословни приход расте на 14,37 милијарди динара и прелази приход из 2018.г. за -16,83%. Све ово показује нелогичности у пословању компаније и лоше руковођење.
На позицији финансијски расходи, најинтересантнија је ставка Камате, које компанија плаћа на узете кредите. Тако су камате 2018.г. износиле 1,13 милијарде динара, да би 2021.г. нарасле на – 4,945 млд дин или раст камата од – 337,61%. Велике нарасле обавезе траже све веће издвајање за камате. То задуживање и плаћање камата је довело до губитка у финансирању компаније, који је 2018.г.износио – 0,13 милијарде динара, да би 2021.г. нарастао на 4,84 милијарди динара или 2723,07%. Такви губици у финансирању су драстично смањили Нето добит, која је 2018.г. износлила -10,862 милијарди динара на оствареном пословном приходу од 120, 07 милијарди динара, док је 2021.г. износила -6,71 милијарди дин. на пословним приходима од -144,7 милијарди динара.
Значи, камате су појеле нето добит и она је пала од 2018.године за – 39,24%. Написао сам већ да је Телеком појео читав свој капитал и да нема финансијских средстава да покрије нарасле обавезе. Сада ћу то да докажем кроз неколико примера финансијских рацио параметара. Шта је то? Најлакше је да објасним, свима онима који нису економисти и којима економија није блиска, кроз медицинска парметре анализе крви. Када нас лекар пошаље да одемо у лабараторију и извадимо крв, онда добијемо све тражене параметре и можемо да прочитамо у којим зонама је дозвољено њихово кретање, док свако пробијање изнад или испод тих зона наговештава да организам има проблеме.
Што су анализе пацијента удаљеније од дозвољених параметара, то је теже стање пацијента. Исто је тако у финансијској анализи компаније. Морамо да прегледамо, тако да напишем, крвну слику компаније у 2021.години. Рацио опште ликвидности показује однос између обртне имовине и краткорочних обавеза. Код Телекома је износ 0,52, док је норма 2,0, што је скоро четири пута мње. Ригорозни рацио је 0,44, док је нормална вредност -1,0. Индикатор НОС – нето обртна средства, показује да компанији недостаје 68,277 милијарди динара да покрије краткорочне обавезе малом обртном имовином. Рацио задужености је 0,64, док је нормална вредност 1,0. Маржа сигурности је 0,55, док је нормална 1,0.
На крају ове финансијске анализе, применио сам Алтманов З модел из 1968.године, ово З је данас постало изузетно популарно у политичкој пракси, финансијски модел кога сам редовно примењивао у пракси анализе компанија по свету и који се показао тачним, јер може да математички прогнозира две године унапред да ли ће нека компанија да банкротира. Алтманов З модел комбинује 5 финансијских коефицијената да би се предвидела вероватноћа да ће компанија постати несолвентна и да ће да упадне у велике финансијске проблеме, које је могу да одведу у банкрот. Формула изгледа овако З = 1,2 А + 1,4 Б + 3,3 Ц + 0,6 Д+ 1,0 Е. А, Б, Ц, Д и Е су коефицијенти односа из биланса. Ако З има вредност изнад 3,0 до 4,0, онда се компанија налази у сигурној зони доброг пословања.
Ако је З у распону од 1,8 до 3,0, онда се компанија налази у сивој зони, мора хитно нешто да мења, јер постоји озбиљна опасност да временом, ипак, упадне у велике финансијске проблеме. Ако З има вредност од 0,0 до 1,8, онда се налази у црној зони и компанија ће за две године сигурно да банкротира. Како у Алтмановој анализи стоји Телеком? Врло лоше. З = 0,89284. То је на половини пута до 1,8. Значи, Телеком се налази у изузетно тешкој финансисјкој ситуацији и мали су изгледи , ако ништа не предузме, да избегне банкрот.
Ево, износимо још неколико интерсантних запажања. Компанија која је у оваквом тешком финансијском стању троши на рекламе и пропаганду 2021.г. -3,149 милијарди динара или 26,8 милиона евра. Трошкови ревизије и консултанских услуга су 2020.г. били 233, 32 милиона динара , док су 2021.г. порасли на -726,54 милиона динара или 6,183 милиона евра, што је раст у једној години за 211,59%. Ревизори и консултанти су плаћени 6,183 милиона евра. Зар ревизори и консултанти нису видели у каквом финансијском стању се налази компанија? Зашто су плаћени? Која је њихова одговорност?
На крају, постављате питање – која су решења? Компанија не може да се спаси у оваквом политичком систему. То је сурова истина. Политика је уништила компанију. Једино рушењем тоталитарног политичког ситема можемо да спасимо државу, народ и компанију. Ми стручњаци смо спремни да учествујемо у борби за спас Србије. Али, грађани морају да одлуче. Чекамо буђење преварених грађана. Надам се да ће и то ускоро да се догоди.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 21, 2022
