Pročitaj mi članak

Istina o popisu: Ne otvarajte vrata slugama EU fašista! Protivustavan i krši…

0

Od 1. do 30. oktobra 2022. obaviće se redovan Popis građana Republike Srbije, koji se održava na svakih 10 godina. Ovaj se održava sa godinu dana zakašnjenja i izaziva, možda i po prvi put, dosta nespokojstva među stanovništvom.

Popis sam po sebi nije sporan i koristan je kad država funkcioniše u interesu građana. Od velike je koristi kako za državu, tako i za nauku, obrazovanje, informisanje građana… Ovaj popis sprovodi se na osnovu Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2022, koji je usvojen 2020, a potom menjan 2021, zbog promene termina održavanja popisa sa 2021, na 2022. godinu.

Ako uporedimo propisane obrasce popisa iz 2001, 2011. i 2022. videćemo da se za 20 godina značajno proširio opseg pitanja, a ove godine, po prvi put imamo detaljan popis imovine kroz upitnik za domaćinstvo i stan.

S jedne strane, prirodno je očekivati da sa razvojem tehnologije, načina obrade i ukrštanja podataka može da se dobije više korisnih statističkih informacija, ali isto tako sa druge strane, sistemi zaštite podataka moraju biti daleko sofisticaraniji i kompleksniji. Bez obzira na sve to, mogućnosti zloupotrebe ili krađe podataka ne smemo izgubiti iz vida, naročito u trenutku kada smo svedoci da je suverenitet države Srbije značajno poljuljan.

Kad se tome doda činjenica da je direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević, koji vedri i oblači u svim režimima od Slobodana Miloševića, preko Vuka Draškovića,Čede Jovanovića i Rasima Ljajića do Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, koji je dokazano bio spreman da se šteluje šta se štelovati treba – ovaja popis mi dodatno ne uliva poverenje.

#EU za mene? Neka, hvala!

Na konferenciji za medije Republičkog zavoda za statistiku govorio je i Martin Klaucke, šef operacije Delegacija EU u Srbiji. Šef koje operacije, pravo je pitanje.

Ono što odmah bode oči u kampanji i na popisnom obrascu je finansiranje popisa sredstvima iz EU. Popis je trošak za državu koji se pokriva iz budžeta Republike Srbije i samo odatle može da se finansira, a tako stoji i u Zakonu o popisu. Odakle državi pare za popis, to je druga tema, ali je naprosto nedopustivo da #EU bilo šta radi za mene na obrascu koji raspisuje država Srbija!

Pročitah negde i slažem se: izgleda da nije gazda onaj ko je na papiru, već ko investira. A investira Evropska unija.

 Od #EU mi ne treba baš ništa! Hvala im lepo i daleko im lepa kuća!  Ne želim da vidim, niti je dozvoljeno, da se reklamira jedna prolazna politička družina (totalitarna, anticivilizacijska i srećom na umoru) na obrascu koji je država Srbija propisala.

„Zločin i kazna”

Sad kad smo ustanovili ko je, zapravo, naručilac posla, hajde da vidimo šta mi, građani, sve moramo da damo od podataka pod pretnjom prekršajne odgovornosti u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara u slučaju da:

– ne želimo da učestvujemo u popisu

– ne želimo da damo podatke o odsutnim članovima domaćinstva

– ne želimo da damo sve informacije

– ukoliko damo netačne informacije

Ovo poslednje je posebno zanimljivo, jer, kako će Zavod za statistiku, ako ne ukršta podatke sa ostalim bazama podataka iz državnog aprata, znati da li su popisivači obmanuti ili nisu? Ili ipak ukrštaju podatke? Ako ukrštaju podatke za statističku obradu, šta će im podaci od građana ako ih mogu dobiti u internom saobraćaju, pod uslovom da je tako nešto uopšte zakonski dozvoljeno?

Kao i ranijih godina, jedino ono što je svakom normalnom čoveku milo i što određuje njegov nacionalni identitet, kao i njegov verski identitet – to, po Ustavu, nije obavezno (Član 43. i 47.). Dobro, Ustav uvek treba poštovati dok se ne unapredi ili ne donese bolji. U ovim uslovima naš Ustav je velika brana za totalnu kontrolu nad građanima i očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. Bez obzira na Ustavnu obavezu, popis se neće sprovesti na teritoriji AP Kosovo i Metohija.  Što se mene tiče, na ova dva pitanja na koja ne moram da odgovorim, rado ću odgovoriti.

Izgleda da sam baš neki kontraš!

Šta je sporno

Po mom mišljenju, sporno je i sledeće:

1) JMBG – nije statistički podatak, već vrlo važan lični podatak, takozvani „ključ” za umrežavanje različitih baza podataka; ovaj podatak uziman je i na prethodnim popisima, samo tada ga nije prikupljao #EU za mene.

 2) Podatak o adresi stalnog stanovanja privremeno prisutnog lica – nije statistički podatak (pitanje PL1); Na primer, đaci i studenti će biti popisivani dva puta: kod kuće i u domovima, pa bi ovaj podatak mogao da bude od koristi za ukrštanje. Međutim postavlja se logično pitanje: ako je neko na adresi boravka po zakonu dužan da pruži tačne podatke o svim članovima domaćinstva, zašto se onda đaci i studenti popisuju dva puta i kod kuće i u đačkim i studentskim domovima?

3) Podatak o nazivu i adresi školske ustanove  (pitanje 16.1) nije statistički podatak; ne vidim nikavu svrhu da se prikupljaju ovi podaci koji postoje u bazama podataka nadležnih ministarstava. U zakonu nije navedeno da se prikuplja naziv i adresa, već samo mesto obrazovne ustanove. Zato se ovaj podatak ni ne mora dati.

4) Podatak o nazivu firme i adresi firme u kojoj radite – nije statistički podatak, već vrlo konkretan, privatni podatak, pri tom i često promenljiv. U zakonu nije navedeno da se prikuplja naziv i adresa, već samo mesto firme. Zato se ovaj i podatak ne mora dati. Zbog čega se to sve ukršta, sa kojim pravom i što je najvažnije, sa kojim ciljem?

Kako se popisom dolazi do našeg imovinskog stanja

Neki ljudi su se vrlo potrudili da opravdaju popis po svaku cenu, kao npr. Boris Teodosijević, profesionalni trener poslovnih veština. Između ostalog, on tvrdi (u jednom od brojnih komentara) da nas popisivači ne pitaju za imovinsko stanje.

Ako malo bolje pogledate Upitnik za domaćinstvo i stan, koji se prvi put pojavljuje i praktično je najvažniji deo popisa, videćete da će nas pitati za vlasništvo nad nekretninom, koliko stan/kuća ima kvadrata i, naravno, adresu stanovanja.

Prostim ukrštanjem ova tri podatka dobijamo obrazac za izračunavanje vrednosti nekretnine za svakog stanovnika:

Lokacija – tržišna cena po kvm (h) broj kvadrata h koeficijent starosti objekta = vrednost objekta

Eto konkretne i bitne informacije o imovinskom stanju i dubokog zadiranja u privatnost.

Kako da zaštitimo ostvarenu slobodu

Dolazimo do ključne dileme: šta ako zaista, posle svega što smo doživeli i proživeli u zemlji Srbiji u proteklih 30 godina nemamo poverenja, ne u državu i njene institucije, već u poštenje i suverenost izvršnih vlasti i da baš zbog toga ne želimo da učestvujemo u popisu ili u jednom njegovom delu?

U tom slučaju, može se posegnuti za članom 46. Ustava Republike Srbije kojim se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, a time i naše pravo na privatnost, koje se pojedinim pitanjima iz popisa potencijalno narušava. Ako nikoga ne ugrožavamo, to pravo ne može niko da nam naruši, jer se time vrši diskriminacija i krše se ljudska prava zagarantovana članovima 19,21,23,43 i 46. Ustava Republike Srbije. To treba na taj način i da se evidentira od strane popisnika prilikom popisa.

Posebno je važno da Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine, koju je Srbija ratifikovala, daje mogućnost da se o nekim stvarima ne izjasnimo:       

Sloboda izražavanja

1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima

U svakom slučaju, i da se posegne za kažnjavanjem „neposlušnih” , propisana prekršajna kazna se ne mora platiti, već se mogu na sudu obrazložiti svoja ustavna prava.

Već sam pisao o tome kako je država Srbija doživela krah nakon nepoštovanja sopstvene odluke o zabrani Evroprajda 2022. Šta možemo drugačije da očekujemo ovog puta, kad nam se Evropska unija reklamira na državnom obrascu?

Sloboda nam nije data, ona se uvek iznova osvaja.

Srećno nam bilo!