Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЏЕЈМСА БОНДА: Ево како сам ШПИЈУНИРАО и УНИШТИО НАТО! (ВИДЕО)

0

Србија је од 1995. године шпијунирала НАТО, а прави подвиг учинио је српски генерал Јован Милановић по коме је снимљена ТВ серија „Мој рођак са села“, а којег је као „пуковника Вранића“ глумио Војин Ћетковић

Добро је познато да је лик чувеног обавештајца из акционих филмова Џејмса Бонда направљен по Србину Душку Попову. Међутим мало је познато да је Србија имала свог “шпијуна” у НАТО-у, чији је лик и дело послужио за једног од главног јунака у популарној ТВ серији “Мој рођак са села”. Телеграф.рс вам доноси причу о пуковнику Вранићу са малих екрана, а у животу генералу Јовану Миловановићу која ће вас оставити без даха!

Генерал Војске Србије Јован Миловановић сигурно је најчувенији модерни обавештајац у стилу Џејмса Бонда који је толико слудео један НАТО да је његова прича послужила да се у серији “Мој рођак са села” напише улога пуковника Вранића којег је глумио Војин Ћетковић, а познато је да је због тог случаја реаговала чак и Карла дел Понте.

Овај храби генерал био је заменик начелника Обавештајне службе Војске СРЈ и први је обавештајац на свету који је провалио све НАТО тајне. Он је бриљантноом акцијом 1998. године успео да дође до добро чуваних планова агресије на Југославију. Због тога је, наводно, напад на СРЈ уместо у октобру 1998, померен за март наредне године.

– Заиста, те четврте године боравка у Бриселу сам себи сам личио на паука који је разапео мрежу и негде из угла чека када ће се уловити мува или нека крупнија ловина – причао је за “Вести” овај храбри генерал.

Према његовим изјавама Србија је дошла на идеју да има свог “Шпијуна” у Северноатланском савезу, а иницијална каписла за овакву одлуку била је 1994. година и интервенција НАТО-а у Републици Српској.

О свом храбром чину и како је раскринкао планове најјачег војног савеза на свету генерал Јован Милановић пише у књизи “Србија и НАТО” у другом допуњеном издању.

– Ја сам, можда, један од људи у Србији, један од официра или генерала, како хоћете, који је најдуже био у рату са НАТО-ом. Упућен сам на обавештајни задатак у Брисел одлуком Врховног савета одбране, почетком 1995. године, након процене на највишем државном нивоу, да ће у догледном периоду предстоји, кад се стекну услови или кад они буду испровоцирани, борбена дејства, односно, агресија бити пренета на територију Србије. Мој задатак је био да направим обавештајну мрежу у структурама НАТО, ЕУ, Партнерства за мир и других институција у Бриселу које се баве геополитиком. Ја сам тај задатак извршио – пише он.

– До краја 1998, до почетка планиране агресије, обавештајна мрежа, коју сам створио, бројала је више десетина људи највишег дипломатског ранга у НАТО-у и другим бриселским дипломатским мисијама. Француски генерал, шеф њихове војне делегације у НАТО, жестоко се противио изради планова за агресију и одбијао ангажовање Француске у том злочиначком подухвату. Наравно, по налогу француске владе. У намери да се са њим сретнем, упознао сам се са његовим шефом кабинета, мајором Пјер Анри Бинелом.

Првог октобра сам позвао мајора Бинела у један ресторан са циљем да добијем изворни план агресије, и рекао сам му следеће: „Знам датум агресије, знам објекте, циљеве, знам фазе, знам снаге итд.“. Погледао ме је и питао: „Шта не знаш“? Ја му кажем да знам све. „Па шта ти треба?“ Кажем му да ми требају оригинални планови. Бинел је своје одрадио. Иако је била безмало поноћ, морао сам да изађем из куће. Понео сам две кесе. Једна кеса је била са стварним ђубретом, а друга је била са неким помешаним папиром, у којем су били планови НАТО. У амбасади сам током ноћи прерадио документа на начин како то налажу обавештајне процедуре. У зору сам их послао за Београд.

Како је генерал Милановић за “Вести” рекао током четири године проведене у Бриселу, само су га једном покушали врбовати и то Американци. “Веза” је био млади дипломата српског порекла, друга генерација исељеника из Републике Српске Крајине.


– После неколико сусрета на пријемима и службеним ручковима, позвао ме је да са супругом присуствујем на једној вечери. Одмах ми је било јасно о чему је реч, али радозналост ми није дозволила да не одем. Однео сам шљивовицу на поклон и веома брзо сам схватио да не само што присутни амерички официри већ и њихове супруге савршено причају српски – прича овај српски обавештајац, што значи да је та “екипа” била део америчких снага у Европи која је много раније припремана за специјалне задатке у Србији.

Извор: Вести