ИСПОВЕСТ СРБИНА: Суд не занима мој пакао у логору ОВК

08:50 11.12.2018.

Милован Станковић, први заточеник “Лапске групе” коју је предводио злогласни Реми. Батинали ме по три пута дневно, док не бих пао у несвест сав обливен крвљу

Иако сам очекивао да са мном контактира неко из Специјалног суда за ратне злочине које су починили припадници ОВК на подручју подујевске општине, односно такозване „Лапске групе“, мене као првог Србина киднапованог на овом подручју нико ништа није питао. Нису ме позвали ни да дам изјаву о мукама које сам истрпео током заробљеништва које је трајало 56 дана…

Станковић памти муке у заточеништву / Никад извршена пресуда из 2009. године

Овим речима, Милован Станковић из околине Прокупља, некадашњи шумар у Подујеву, у исповести за “Новости”, истиче револт што га нико није позвао да сведочи о злоделима оних који су га киднаповали и мучили на више локација на планини Бајгори надомак Подујева.

Иако је својевремено пред међународним судијама Унмиковог суда добио пресуду којом су вође ОВК у региону Подујева Љатиф Гашиј, Рустем Мустафа и Назиф Мехмети осуђени на вишегодишње казне затвора, Станковић не крије сумњу у поменути судски поступак и њихово служење затворских казни.

– Иако су у судском већу биле међународне судије, нико није претерано обраћао пажњу на моје сведочење. А седам пута сам одлазио на суђење у Приштину, које је завршено пресудом 2. октобра 2009. године. Ја сам пресуду добио тек после годину дана, јер нисам могао да приуштим адвоката, тако да је читав судски процес изгледао, благо речено, једнострано – додаје Милован.

Он не верује најавама да ће тужиоци Специјалног суда за злочине ОВК у Хагу, који би 14. јануара наредне године требало да испитају једног од његових мучитеља Рустема Мустафу, званог “командант Реми”, вођу ОВК на подручју подујевске општине, заиста оптужити икога за мучење и убиство заробљеника у логорима у околини Подујева.

Рустем Мустафа, звани „командант Реми“, био на челу терориста из околине Подујева

– Око пола пет по подне 2. августа 1998. године, када сам био на контроли терена у месту званом Добре воде на путу од Подујева према Косовској Митровици, киднаповала су ме шесторица припадника ОВК у маскирним униформама са фантомкама на лицима, везали ми руке и очи и одузели оружје које сам носио због контроле терена, односно посла који сам обављао.

Рустем Мустафа

То је, сведочи наш саговорник, био почетак тортуре. Одвели су га у бетонски бункер, који је личио на кавез за животиње, у којем је провео првих двадесетак дана. Изводили су га током дана на испитивање – у некој соби око њега су били распоређени припадници ОВК који би свако питање пропратили ударцем кундаком, ногама или било чиме другим.

– Углавном су ме испитивали о томе кога имам у српској полицији, ко ме је послао да их шпијунирам и тако даље. После бункера, одвели су ме у некакве просторије у селу Баре, где је уследило петнаестак дана мучења и где су ме тукли по три пута дневно, све док не бих био обливен крвљу – прича наш саговорник.

Мучење је настављено у затвору у Бајгори, у руинираним просторијама некадашње земљорадничке задруге, где је било заточено и више од десеторо Албанаца. Једног од њих су моткама претукли насмрт.

– Мене су најжешће тукли 21. августа. Тог датума се сећам јер је тада био унуков рођендан. Тада сам само пожелео да ме нема, да нестанем са лица земље, јер сам знао да моја породица нема новца да евентуално плати моје избављење.

Оно је уследило после 56 дана, од људи чија имена не жели да каже, али наглашава:

– Томе су допринели и поштени Албанци, који су посведочили и потврдили да сам честито обављао свој посао и да никога нисам малтретирао – закључује наш саговорник.

Био је потом приморан да иде на вишегодишње лечење, а потом и у превремену пензију.

Једина, бар делимична, сатисфакција после свега што је преживео, била би му, каже, праведна казна за његове мучитеље.

ПРЕХРАЊИВАО ПОРОДИЦУ

Милован објашњава да је као шумар на подручју подујевске општине радио десетак година и да је подједнако добро сарађивао са Србима, али и са много бројнијим Албанцима на подручју те општине. Политика га никада није занимала, само је покушавао да прехрани породицу.