Шведски дневни лист Свенска Дагбладет (СвД) недавно је испитао које су то земље на које је најтеже извршити инвазију, што укључује Русију, Швајцарску и Нови Зеланд. У раду се наводи да би инвазија на Русију постала "војна ноћна мора" за стране оружане снаге. Док СвД није дефинисао ко ће бити управо тај непријатељ, наше сумње указују на земље које се преплићу са Организацијом Северноатлантског пакта (НАТО).

Топографија региона, дистанца и војна моћ су неке од кључних компоненти које одређују одбрамбене способности земље, објаснио је лист.

 

На основу ових одредница, шведски лист је написао: „Ко год мисли да изврши инвазију на Русију мора бити спреман да се носи са свим врстама терена“.

Напад оружаних снага мора се суочити са топографском дезоријентацијом, јер се непријатељ сусрео са изазовним планинским опсегом, огромном количином шуме, замрзнутом тундром, моћним речним системима и густим шумама, упозорио је лист, додајући да је нестабилност температуре може представљати потешкоће и напор за мобилизацију трупа.

„А онда имамо и саме Русе који су хиљадама година, учествујући у великим ратовима и герилским ратовима, стекли пуно искуства“, каже се у раду.

Историја Русије почиње око 882. године када је Кијевски Рус формирао прву источнославску државу. Међутим, држава је престала да постоји после неколико стотина година. Саврему Русију формирала је Велико војводство Москве, које је постало Русско царство. Његов традиционални датум почетка је 1283, са владавином Данијела I, под монголском владавином.

 

Од тада, Русија се бавила правичном прерасподелом напада . Испод је листа инвазија, која не укључује револуције, ратне агресије / експанзије, граничне сукобе и коалиционе ратове у којима се Русија борила. Важно је напоменути, врло мали број окупатора икада успио освојити Русију.

Пољско-литвански Комонвелт и Трансилванија (1558-1582): У касним фазама Ливонског рата, дугог, збуњујућег и крвавог рата у којем се Русија (под Иваном „Грозним“) борила с Пољском-Литванијом и Трансилванијом, Русија је била под инвазијом 1577. године. Град Псков је био безуспјешно опкољен.

 

Кримски каганат (1570-1572): Кримско татарско царство је напало Русију, победили су руску војску и успело им је да опседну Москву и да је попале до земље, иако је инвазија сама по себи била одбачена.

 

Пољско-литвански Комонвелт (1605): Спор оконаслеђа Москве подстакао је Пољску и Литванију да пруже подршку претендентском цару како би проширио контролу над Русијом. Њихова инвазија, уз помоћ савезничких (племићких) и козачких снага, успела је да стигне до Москве и инсталира „Лажног Димитрија“ за  цара. Пољска је одржавала овог марионетског  цара свих десет месеци, све док их побуна није натерала да напусте Москву.

Шведско царство (1610-1617): Искористивши политичку нестабилност, краљ Густаф II Адолф из Шведске покушао је да инсталира свог брата као краља. Иако је био неуспешан у томе, Шведска је заузела Новгород и прекинула руски приступ Балтику скоро цео један век.

Шведско царство (1708-1709): Под Чарлсом XII , Шведска је ушла у Русију у склопу Великог северног рата. Тактика спаљивања земље, нарочито оштра зима, и битка код Полтаве изазвали су потпуно уништење шведске војске.

 

Француска империја (1812): Наполеон Бонапарте је напао Русију. Док је заузимао Москву, руска зима, тактике оскрнављене земаље, козачки борци и Бородинска битка осакатили су Наполеонову војску, да би на крају доживео пораз.

 

Јапанско царство (1904-1905): Од 1904. године, царска јапанска морнарица опколила је Порт Артур током руско-јапанског рата. Након уништења руске морнарице, Јапан је покренуо теренску инвазију на руску територију, која је кулминирала у битци код Мукдена. Место овог догађаја на овој листи је упитно, међутим, сама Русија није била нападнута, а све борбе су се одиграле у Манчурији и Кореји под контролом Русије.

НА ДАНАШНИ ДАН ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ СЕ ПОВУКЛА СА КиМ, а Срби то ОВАКО памте (ВИДЕО) https://t.co/b6R363G4rV

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 20, 2018

Немачко царство и Аустро-Угарска (1914-1917): Током Првог светског рата, немачке и аустријске снаге направиле су огромне територијалне добитке на руску територију, чак и претећи Санкт Петерсбургу (Петрограду) до краја рата. Руска револуција и раст СССР-а окончали су учешће Русије у рату. Уговор из Брест-Литовск је учинио Русију недвосмисленим губитником, присиљавајући га да одустане од многих територија.

Нацистичка Немачка (1941-1945): Операција Барбароса била је Хитлеров велики план да истреби Јевреје, Словене и бољшевике кроз потпуно освајање Совјетског Савеза. Источни фронт Другог светског рата био је најкрвави и најстрашнији рат који се икад догодио на руском тлу, који је довео до пораза окупатора.

 

Закључке СвД-а потврђују стотине година руске историје (види горе), јер земља „никада није била освојена од стварања централизоване државе у Русији почетком 15. века“.

 

Извор: Russia Beyond, Srbin.info

Објавио: Srbin.info

Ознаке: битке, инвазија, историја, Наполеон, окупација, ратови, Русија, Хитлер, Шведска